“Imala sam nepunih 19 godina kada sam se porodila, prirodnim putem. Nijedan lek nisam popila u trudnoći. Sve je bilo u savršenom redu… Doktorka je insistirala da je kontaktiramo kada porođaj krene, kako bi prisustvovala, a onda je mesec dana posle porođaja dala otkaz i nestala”, kaže za Preokret Mirjana Novokmet (61)
U Srbiji je iz porodilišta za poslednjih 50 godina ukradeno toliko beba da bi mogla da se oforme dva čitava nova grada, tvrde roditelji nekoliko udruženja koji su nedavno u Skupštini Srbije pred poslanicima predstavili predlog novog Zakona koji bi doprineo rešavanju sudbine njihove dece. Procenjuje se da postoji oko 6.000 slučajeva “nestanka” novorođene dece za koje roditelji sumnjaju da su prodata na usvajanje, uprkos tome što im je u bolnicama zvanično saopšteno da su rođena mrtva!
Jedna od njih je Mirjana Novokmet (61) iz Zemuna, žena koja više od četiri decenije vodi bitku za istinu i konačno saznanje šta se desilo sa njenim sinom rođenim 27. januara 1978. godine u 22 sati i 20 minuta u porodilištu u Višegradskoj ulici u Beogradu.
“Imala sam nepunih 19 godina kada sam se prvi put porodila prirodnim putem. Nijedan lek nisam popila za vreme trudnoće. Sve je bilo u savršenom redu. Trudnoća mi je vođena u zemunskom Domu zdravlja, i ono što je iz sadašnje perspektive veoma čudno je insistiranje moje doktorke sa ginekologije na tome da je obavezno kontaktiramo kada porođaj krene, kako bi i ona prisustvovala”, objašnjava za Preokret Mirjana, koja je u međuvremenu zajedno sa grupom roditelja pokrenula i Udruženje “Beogradska grupa roditelja nestalih beba” gde se okupljaju očevi i majke i srodnici nestalih beba širom Srbije.
Za većinu roditelja zajedničko je to što navodno preminulu decu nisu imali priliku da identifikuju, preuzmu i sahrane njihova tela. Takođe, uviđa se i šablon pri odabiru potencijalnih “idealnih porodilja”: One su u 98 odsto slučajeva prvorotkinje, jako su mlade, svih profila obrazovanja, ponekad i Romkinje…
“Meni su po dolasku u porođajnu salu uradili CTG, čula sam bebine otkucaje srca. Zatim su me uspavali, a nakon buđenja dočekalo me šokantno otkriće. Rečeno mi je da je moje dete rođeno mrtvo“, kaže ova majka koja je, iako je od tada prošla 41 godina, i dalje uporna u cilju da dođe do istine o sudbini sina koga nikad nije videla.
A onda su usledila pitanja na koja nikad nije dobila odgovor nadležnih, isplivale su nelogičnosti i nepravilnosti, neretko i laži koje vređaju zdrav razum.
Godine 2006. sam konačno uspela da dobijem spisak sve dece rođene 27. januara 1978. i videla da pored podataka o mom detetu stoji ime Saša. Ko mu je dao to ime ostaje misterija
Mirjana Novokmet
“Kada sam pitala kako je moguće da sam čula normalan rad dečijeg srca na CTG, objasnili su mi da je da su to bili otkucaji mog srca. Glupost. Kada sam pitala od čega je umrla moja beba, rekli su mi oprečne informacije. Prvo da je beba imala udubljenje na glavi, a posle da je imala upalu mozga. Negde 2002. godine dobila sam obdukcioni nalaz u kojem se ne vidi šta je uzrok smrti, već je rađen histopatološki nalaz posteljice i pupčanika. U godinama koje su usledile pokušavala sam da dođem do dokumentacije, ali bi mi, kao i ostalima, rekli da je bila poplava, da su papiri uništeni… Fale i stranice iz mog kartona na ginekološkom odeljenju u Domu zdravlja u Zemunu, a nestala je i doktorka, prestala je da radi samo mesec dana od mog porođaja. Kada sam tražila uvid u matičnu knjigu rođenih, dobila sam kopiju izvoda u kome nema ni imena ni prezimena Novokmet. Međutim, 2006. godine sam konačno uspela da dobijem spisak sve dece rođene 27. januara 1978. i videla da pored podataka o mom detetu stoji ime Saša. Ko mu je dao to ime ostaje misterija. Baš kao i podatak iz Pogrebnog preduzeća koje nam je izdalo dokument da dete mrtvorođeno na taj datum nije nikad stiglo iz Višegradske na groblje”, priseća se Mirjana.
Ona naglašava da se drugi roditelji nestalih beba suočavaju i sa degradiranim parafinskim kalupima isečaka organa koji služe za DNK analizu i koji bi trebalo da se čuvaju trajno.
“Za neke od njih se ispostavilo da čak i nisu ljudkog porekla“, objašnjava ona.
Mirjanina ćerka Marija (38) dodaje da istina mora da bude dostupna svima, bez izuzetaka.
“Ubeđena sam da ćemo naći mog brata, sigurna sam u to, samo ne i da će moji roditelji to dočekati za života”
Marija Novokmet
Marija poziva sve ljude koji sumnjaju u način na koji su usvojeni da se jave ili da daju DNK uzorak jer će možda tako zauvek okončati nečiju agoniju.
U Srbiji postoji pet reprezentativnih udruženja čija zajednička borba za istinu o nestalim bebama traje već 17 godina, a na poslednjoj konferenciji povodom Predloga zakona o bebama naglasili su da je njihov glavni cilj da se predlog zakona hitno povuče iz skupštinske procedure.
Kao glavni, bazični dokument koji je postavio okvir za dalje delovanje, oni su pred sebe stavili presudu Suda za ljudska prava iz Strazbura u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije 2013. godine br 21794 /08. Evropski sud je Republici Srbiji naložio da u roku od godinu dana sprovede presudu i to na način da utvrdi nezavisno telo koje će nadgledati mehanizam za utvrđivanje istine u svakom daljem slučaju, kao i da se roditeljima isplati naknada u visini do 10.000 evra.
Osnovne primedbe predstavnika roditeljskih udruženja na “Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji”, kako se originalno zove taj akt, je što s njime nije predviđena istraga i krivično kažnjavanje odgovornih za krađu beba, već samo sudsko ustanovljavanje statusa deteta, odnosno da li je živo ili preminulo.
Ovim zakonom nisu obuhvaćena deca, roditelji su diskriminisani postavljenjem rokova i uslova za obraćanje sudu, nismo imali nikakvu ulogu u procesu odlučivanja, nije bilo javne rasprave, ali ni nezavisnog tela koje bi trebalo da vrši nadzor nad mehanizmom za sprovođenje presude
Mirjana Novokmet
Problem je i retroaktivnost, kao i zastarelost, zbog čega roditelji insistiraju na donošenju Lex specijalisa, čime bi se potvrdilo da je od opšteg interesa javnosti. Dodaju da rukovođenje DNK bazom na osnovu koje bi se rešavali sumnjivi slučajevi ne bi smeli da budu u ekskluzivnoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
“Ovim zakonom nisu obuhvaćena deca koja sumnjaju u svoje biološko poreklo, roditelji su diskiminisani postavljenjem rokova i uslova za obraćanje sudu, nismo imali nikakvu ulogu u procesu odlučivanja, nije bilo javne rasprave, ali ni nezavisnog tela koje bi trebalo da vrši nadzor nad mehanizmom za sprovođenje presude”, naglašava Novokmet i dodaje da bi trebalo da se formira radno telo u čijem sastavu bi bila sva udruženja sa pravnim timovima koji bi popravili nedostatke u dosadašnjim inicijativama predstavnika vlasti. U suprotnom se mogu očekivati protesti, najavili su roditelji.
“Da ponovo ne bismo izgubili 17 godina, nudimo Vladi Srbije da napišemo tekst Zakona koji će odgovarati nama i našoj deci”, poručuju predstavnici udruženja roditelja nestalih beba.
TEKST: Sanja Ilić FOTO: Cynthia_groth/Privatna arhiva