Intelektualci iz regiona pokrenuli su potpisivanje peticije zbog, kako navode, pokušaja “nasilne destabilizacije Crne Gore” iza koje, kako smatraju, stoji zvanični Beograd i SPC.
Potpisnici, među kojima su i Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Latinka Perović, Stjepan Mesić, Milan Kučan, Haris Silajdžić, Azem Vlasi, Veljko Bulajić, Bogdan Tanjević, Svetislav Basara, Emir Hadžihafizbegović… tvrde da se radi o pokušaju državnog udara, a radi tendencije crnogorske vlasti da povrati državnu nezavisnost “nakon srpske okupacije 1918”. Tekst peticije donosimo u cjelosti…
“Država Crna Gora izložena je pokušaju nasilne destabilizacije: ugroženi su joj mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost građana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica.
Reč je o još jednom u nizu pokušaja zvaničnog Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir sa Srbijom i da se na taj način spreči njena konsolidacija kao samostalne i suverene države. Svoju državnu nezavisnost, ukinutu nakon srpske okupacije 1918. godine, Crna Gora je obnovila na referendumu 21. maja 2006. Usvajanjem Zakona o vjerskim zajednicama, pripremljenim u saradnji sa Venecijanskom komisijom i usaglašenim sa najvišim evropskim standardima u toj oblasti, Crna Gora menja zakon donešen pre pola veka. Istovremeno, ovim se poništava Dekret regenta Aleksandra Karađorđevića iz 1920. godine, kojim je ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, i u potpunosti zaokružuje državno-pravni okvir Crne Gore. Otuda napadi velikosrpskih nacionalista na Zakon o vjerskim zajednicama, koji je i povod za novi pokušaj državnog udara.
Oktobra 2016. Crna Gora je uspela da se odbrani od rusko-srpskog udara. Uspe li novi pokušaj destabilizacije Crne Gore, njegove direktne posledice biće oružani sukobi, gubitak ljudskih života i materijalna razaranja.
Strateg, pokrovitelj, logističar i naredbodavac poslednjeg pokušaja destabilizacije Crne Gore je zvanični Beograd, odnosno vlasti Srbije, Srpska pravoslavna crkva i najveće opozicione stranke. I ovoga puta srpske elite konsensualno od vlasti u Srbiji zahtevaju radikalnu reakciju.
Upozoravamo da su mehanizmi destabilizacije Crne Gore jednaki onima osmišljenim devedesetih godina prošlog veka. I njihov cilj je isti: zadržavanje Crne Gore pod beogradskim velikodržavnim patronatom najsigurniji je način očuvanja ideje velike Srbije. “Spomenici” takve politike zvaničnog Beograda su genocid, etničko čišćenje i masovni ratni i zločini protiv humanosti počinjeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Crna Gora je od strane zvaničnog Beograda i njegovih saveznika odabrana kao žrtva regenirisane politike Slobodana Miloševića prema susednim državama pored ostalog i zbog svog beskompromisnog opredeljenja za građansko društvo, za evro-atlantske integracije, zaštitu manjina i najbolje odnose sa susedima.
Iako je srpski nacionalizam izgubio gotovo sve poluge moći, verujemo da je važno upozoriti na pogubne posledice ovakve politike zvaničnog Beograda. Regionalna solidarnost imperativ je za sve balkanske narode, koji moraju pokazati odgovornost i spremnost za predstojeće izazove.
Zbog značaja Crne Gore kao vodeće države u evro-atlantskim integracijama u Jugoistočnoj Evropi, smatramo nedopustivom pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore na principima politike Slobodana Miloševića. Političkom, crkvenom i medijskom kampanjom dezinformacija iz Beograda, koja se sprovodi i u Podgorici i Banja Luci, ozbiljno je ugrožen mir ne samo u Crnoj Gori, već i u celom regionu.
Iz navedenih razloga pozivamo sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona koju kreira i podstiče zvanični Beograd.
U potpisu su sledeća imena…
Latinka Perović, istoričar
Stjepan Mesić, predsednik Predsedništva SFRJ i predsednik Hrvatske
Milan Kučan, predsednik Slovenije
Budimir Lončar, ministar spoljnih poslova SFRJ
Bogić Bogićević, član Predsedništva SFRJ
Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ
Haris Silajdžić, predsedavajući Predsjedništva BiH
Azem Vllasi, advokat
Veljko Bulajić, reditelj
Bogdan Tanjević, košarkaški trener
Šerbo Rastoder, istoričar
Ivo Goldstein, istoričar
Husnija Kamberović, istoričar
Milivoj Bešlin, istoričar
Momir Samardžić, istoričar
Nikola Samardžić, istoričar
Živko Andrijašević, istoričar
Dragan Markovina, istoričar
Edin Omerčić, istoričar
Adnan Prekić, istoričar
Ivo Vajgl, diplomata, član EP
Žarko Papić, direktor IBHI
Dimitrije Popović, slikar
Senad Pećanin, advokat
Tamara Nikčević, novinar
Sonja Biserko, Helsinški odbor u Srbiji
Milorad Popović, pisac
Boris A. Novak, pisac
Mirjana Miočinović, dramaturg
Vladimir Arsenijević, pisac
Filip David, pisac
Svetislav Basara, pisac
Nenad Prokić, dramaturg
Veton Surroi, pisac i publicista
Andrej Nikolaidis, pisac
Shkelzen Maliqi, filozof
Vladimir Milčin, reditelj
Dino Mustafić, reditelj
Radmila Vojvodić, reditelj
Emir Hadžihafizbegović, glumac
Nataša Mićić, poslanica u Skupštini Srbije (LDP)
Čedomir Jovanović, narodni poslanik, predsednik LDP
Nenad Čanak, narodni poslanik, predsednik LSV
Bojan Kostreš, političar (LSV)
Aleksandar Olenik, advokat
Tanja Petovar, advokat
Aleksandar Sekulović, Savez antifašista Srbije
Sinan Alić, novinar
Nerzuk Ćurak, politikolog
Prof. Edina Bećirević
Prof. Gjyleta Mushkolaj
Slobodan Backović, akademik CANU
Slavo Kukić, sociolog
Esad Duraković, filolog
Branka Dragović Savić, novinar
Dinko Gruhonjić, novinar
Slobodan Sadžakov, filozof
Tomislav Marković, pisac i novinar
Belul Beqaj, novinar
Lula Mikijelj, aktivistkinja
Srdjan Šušnica, sociolog
Izabela Kisić, Helsinski odbor u Srbiji
Reuf Bajrović, političar
Agron Bajrami
Slaviša Lekić, novinar
Boris Varga, politikolog i novinar
Zlatko Dizdarević, novinar
Boško Jakšić, novinar
Dragan Banjac, novinar
Mijat Lakičević, novinar
Gordana Suša, novinar
Boro Kontić, novinar
Dragan Bursać, novinar
Emir Suljagić, novinar i pisac
Nataša Govedarica, dramaturg
Snežana Čongradin, novinar
Pavle Radić, kolumnista
Bojan Tončić, novinar
Dušan Mijić, preduzetnik
Prof. Ivo Komšić,
Suzana Kadirić, novinar
Ćerim Bajrami, političar
Esad Rastoder
Rusmir Mahmutćehajić, Međunarodni forum Bosna
Miloš Ćirić, politikolog
Prof. Ferid MuhićRajko Todorović Todor – slikar
Tekst: Preokret Foto: Emerging Europe
Haha, pored jednog čak piše da je iz Saveza antifašista Srbije, ovo više liči na Savez nacista antisrpskog tipa. Većina imena me nije iznenadila, iznenadilo me što mnogi poznati antisrbi fale, npr Čongradin je tu, a nema Kisjuhaša ili kako se već zove. Pa onda tu je Hadžihafizbegović, a nema Sidrana. Iznenadila su me imena poput Markovine i Kamberovića, inače solidnih istoričara. Markovina me i pre neki dan iznenadio kad je o ovim događajima napisao jedan tekst protiv SPC, doduše mnogo blažu kritiku nego što je to uradio pre njega onaj ustaški apologeta Nikolaidis, ali ipak mislio sam da je Markovina realan lik.
Postavlja se pitanje imaju li verski radnici i članovi crkve pravo da protestuju za svoja prava? Npr kad nešto ide na štetu taksista, oni izađu na ulice i protestuju, kad prosvetari oće veće plate oni rade to isto, advokati, medicinski radnici… Pa čak i ratni veterani. Svi protestuju i to je normalno. To je, ljudi, demokratija. Ovi podpisnici bi podržali, siguran sam, proteste islamske ili katoličke zajednice u Srbiji ili Crnoj Gori, ali pošto je ovde reč o srpsko-pravoslavnoj verskoj zajednici, oni su protiv. Da ne pominjem da ovde štite jednog diktatora, otkud sad to? Na primer ovaj Jakšić večiti kritičar orbanizacije evropskih država (termin koji je on izmislio da objasni proces nastajanja autoritarnih režima), sad staje na stranu jednog Mila Đukanovića, kojem kad pomeneš ime svima je jasno o kakvom se državniku radi, pa zato ne moram ni da objašnjavam koliko je to neprincipijelno. Hvala na celokupnoj listi, iako se velika većina imena na njoj očekivano nalaze, par imena su me ipak iznenadila i u tom smislu mi je ovo otvorilo oči.
Svaka čast! I mene je iznennadio potpis Iva Goldštajna koji je u svojim tekstovim iskazivao realnu sliku.
Slazem se ukoliko bi ptotestovale druge verske zajednice u Srbiji, siguran sam da bi podrzali.
Све ћемо ми то покусати, јер нема рата док не удари брат на брата….
Interesantan sastav ove grupe ljudi!? Šta ih je povezalo? Šta su uradili za dobrobit svoje zajednice? Mesić je bio predsjednik republike koju je rasturio a trebao je po ustavu iste države da je brani!? Šta je sad njegova misija? Šta je misija svakog pojedinačno i kako su se ” slučajno” našli na istom zadatku? Kakav je bio njihov doprinos miru i razvoju zajednice dok su odlučivali?
NAŠLJI SU NAJVEĆE SMEĆE OD INTALEKTUALACA….. TO SU LAJAVCI A NE INTELEKTUALCI.
E moj Vučićuto eto ti ih čeda i čanak, pa ih ti plaćaj i dalje
Nisam shvatio šta je Beograd uradio da nasilno destabilizuje Crnu Goru? Naterao ljude da protestuju protiv jednog zakona? Samo slep čovek ne vidi razliku između nameštenih dolazaka na mitinge po Srbiji i očigledno realnog protesta ljudi u Crnoj Gori. E, sad to što se ova realnost ne sviđa ovim tkzv. intelektualcima, to je već njihov problem ili tačnije njihova sramota. Nijedan od ovih tkzv. intelektualaca nije nikad reagovao na činjenicu da Milo Đukanović vlada Crnom Gorom već 30 godina, duže nego mnogi diktatori diljem planete. To im je u redu. Jednom rečju, ovo je spisak bednika.