Nema promene Dejtonskog sporazuma poručuju Vučić, Milanović i Dodik, visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko, međutim, tvrdi da će doći do promene dejtonskog Ustava. Sporazum koji je potpisan u Dejtonu 1995. godine može se menjati samo ako se sve tri strane saglase.
Ponovo aktivirana priča o promeni Dejtonskog sporazuma koji je doveo do mira u Bosni i Hercegovini dobila je tri ne.
“To je nemoguće. To je jedan od onih ugovora koji se može uporediti sa ugovorom o granici, ne može se menjati, otkazivati u normalnoj proceduri prava međunarodnih ugovora, nego biste morali ponovo sve stranke tog ugovora okupiti, kako to učiniti to je nemoguće”, smatra izabrani predsednik Hrvatske Zoran Milanović.
Sa Andrićevog venca stiže poruka da će se zvanični Beograd ponašati u skladu sa odlukama Srba u Republici Srpskoj.
“Ja sam rekao, što se pozicije Republike Srbije tiče, da ćemo mi prihvatiti svaku odluku sa kojom se saglase tri naroda u BiH. Nas naročito interesuje stav srpskog naroda i po tom pitanju mi ćemo slediti ono što srpski narod ima da kaže po tom pitanju”, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik tvrdi da se Dejtonski sporazum uveliko krši i da je Republika Srpska, kako kaže, i dalje u Bosni i Hercegovini samo zato što se poštuju ostaci ostataka tog sporazuma.
“Predsednik je to na neki način prećutao, ja samatram da to kažem na ovaj način, u svakom slučaju treba da bude jasno da mi nemamo nameru i da Repunlika Srpska ima dovoljno kapaciteta i da je bez Republike Srpske nemoguća bilo kakva korekcija Dejtonskog sporazuma. Dakle mi nemamo nameru razgovarati ni o čemu, osim da se vratimo na izvornom Dejtonu i to bi moglo na neki način neko istorijsko vreme da spasi Bosnu i Hercegovinu, sve drugo kretanje automatski znači da što se nas tiče Republika Srpska nije u Bosni i Hercegovini”, rekao je Dodik.
“Naravno do promene dejtonskog Ustava će doći, jer postoji odluka Sejdić-Finci, to znači da bi u budućnosti svi građani morali imati mogućnost da se kandiduju za Dom naroda, za Predsedništvo, ali ne samo manjine, nego i ljudi koji su se rodili u pogrešnoj polovini države, zašto Srbi iz Sarajeva se ne mogu kandidovati ili Bošnjaci iz Banjaluke, to treba ispraviti”, smatra visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.
Sud u Strazburu je pre deset godina naložio BiH da ukine diskriminatorske odredbe u Ustavu BiH i Izbornom zakonu, koje pripadnicima nacionalnih manjina onemogućavaju da se kandiduju na izborima za članove Predsedništva BiH i Dom naroda parlamenta BiH, ali ta odluka nikada nije sprovedena.
IZVOR: N1 FOTO: Wikipedia, Printskreen