Bivši rudar, Hasim Bogućanin (64) iz Sjenice, rekorder je u dobrovoljnom davanju krvi. On je na stolicu za vađenje seo čak 156 puta, tako da danas oko 60 litara njegove krvi teče venama brojnih građana svih veroispovesti.
“Prve kapi krvi dao sam sa 18 godina drugu iz vojske jer je bio povređen. Od tada svaka tri meseca ja dajem krv koja ne zna za granice i ne poznaje razlike”, priča ovaj humani čovek i priseća se jedne situacije koja se desila ratnih devedesetih.
“Bio sam u užičkoj bolnici i primetio da dve devojčice plaču, kad sam ih upitao zašto, odgovorile su da im se tata operiše, a da nemaju dovoljno krvi. Ja sam se odmah ponudio, ali čuo sam da su sestre rekle – on je musliman. Pitao sam da li je to neki problem, one su odmah rekle da ne i da su zbog ratne situacije tako odreagovale u prvi mah”, kaže Hasim.
U koji god grad da odem uvek imam sa nekim da se sretnem i popijem kafu. Presrećan sam što i u mojoj Sjenici sada vidim decu čijim majkama sam davao krv kad su se porađale. I srećan sam što sam bio u prilici da pomognem njima, ali i drugim mojim komšijama
Spasio je na desetine života, a neretko se i sam odazivao tamo gde je video da je pomoć neophodna. Svojim automobilom prelazio je stotine kilometara duž cele bivše Jugoslavije kako bi nejakima pružio zadnju slamku spasa. Za skoro pola veka, zahvaljujući svom dobrom srcu, stekao je mnogo prijatelja.
“U koji god grad da odem uvek imam sa nekim da se sretnem i popijem kafu. Presrećan sam što i u mojoj Sjenici sada vidim decu čijim majkama sam davao krv kad su se porađale. I srećan sam što sam bio u prilici da pomognem njima, ali i drugim mojim komšijama”, priča Hasim.
Ljubav prema dobrovoljnom davanju krvi preneo sam i na sina, koji je već dao krv 56 puta i ako tako nastavi premašiće i mene
Ovaj Sjeničanin formirao je i Dobrovoljno udruženje davaoca krvi koje već broji 127 humanih članova za koje ne postoje prepreke i pomažu svima kojima je potrebno.
“Ljubav prema dobrovoljnom davanju krvi preneo sam i na sina, koji je već dao krv 56 puta i ako tako nastavi premašiće i mene” , ponosno priča Hasim i dodaje da se nakon svakog davanja oseća bolje i svežije, tako da pričama o malaksalosti svakako nema mesta.
Kako kaže, planira da daje krv sve dok mu zakon to dozvaljava, a to je još godina dana – do šezdesetpetog leta. U današnje vreme kad je potreba za krvlju na dnevnom nivou izuzetno velika, da su svi kao Hasim iz Sjenice, pitanje je gde bi nam bio kraj.
Izvor&Foto: RINA