ANTONIJE KOVAČEVIĆ: Vakcinacija ili Zašto više verujemo teniseru Noletu nego epidemiologu Konu

Da se ne lažemo…

I pre ove nesrećne pandemije bili smo skloni tome da više verujemo Tarabićima nego sopstvenim očima, užeglim ostacima kafe u šoljici pre nego svome srcu, cigankama (što u dlan zveraju) više nego svojim bankovnim računima, raznoraznim vidarima, vlaškim gatarama i nadri-hodžama pre nego doktorima i naučnicima…Da ne pričam o tome da neki od nas i dalje daju ruku u vatru da je zemlja ravna ploča koju na leđima nose četiri kornjače. Ili slona, svejedno.

A onda je došlo ovo čudo od virusa, i apokalipsa, ta naša nerazdvojna drugarica, prelila se sa stranica Trećeg oka i Zone sumraka u stvarnost, učinila se nikad bližom, skoro opipljivom... Situacija k`o poručena da u dokolici policijskog časa, do zuba naoružani internetom i blagodatima/pošastima koje isti sa sobom nosi, nahranimo duše bezbrojnim teorijama zavere, od kojih će se jedna na posletku verovatno ispostaviti kao tačna.

I onda ne čudi da takvi kakvi smo, izraubovani ratovima, tiranijama, korupcijom, lopovlukom, glađu i nepismenošću, usred pandemije virusa, na stručnu temu kakva je vakcinacija, stali na stranu jednog tenisera, nasuprot najpoznatijem epidemiologu koga imamo.

Bilo je tu za svakog ponešto… Od zlih Kineza i Amerikanaca koji su virus napravili u laboratoriji da bi nas jadne porobili, čipovanih vakcina Bila Gejtsa sa kojima će nas ubuduće kontrolisati i kada idemo na pišanje, 5G mreža koje zrače dok travu i mozak ne sprže… a u igru se vratio i pomalo zapostavljeni HAARP.

Dovoljno da ionako sluđenu masu svakodnevnih konzumenata Parova i Vučićevih press konferencija dovede do delirijuma, nudeći mali milion izgovora za sve gluposti koje smo napravili do sada ili koje tek planiramo da napravimo u životu.

I onda ne čudi da smo takvi kakvi smo, izraubovani ratovima, tiranijama, korupcijom, lopovlukom, glađu i nepismenošću, usred pandemije virusa, na stručnu temu kakva je vakcinacija, stali na stranu jednog tenisera, nasuprot najpoznatijem epidemiologu koga imamo.

Teniser je Novak Đoković, koji pre dva dana izjavi da će odbiti ono što se iza brda već valja – obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa – jer u nju ne veruje i, kako reče, neće da ga iko na to tera.

Čovek koji je na konferencijama za štampu stojeći kraj Vučića bio manji od makovog zrna, isti onaj koji nijednom nije savesno ni stručno odreagovao na sprdnju njegovog kolege sa “najsmešnijim virusom”, ili predsedničke savete za “lečenje rakijom”, nije osporio niti jednu od po zdravlje nacije opasnih izjava koje su se mogle čuti u tim prilikama, najednom je skupio hrabrosti da sve saspe u lice jednom – teniseru

A stručnjak-epidemiolog je Predrag Kon, večiti član svih Kriznih štabova, koji juče Noleta, a glede te njegove vakele o vakcinaciji, onako s visine nazva “majstorom” i poruči da “mu nema pomoći”, ali da ipak “ubuduće pokuša da izbegava direktne odgovore na pitanja u vezi vakcinacija, jer ima ogroman uticaj”.

Ova Konova hrabrost da se sa nekim ovako verbalno obračuna zaparala je uši i iznenadila mnoge. Čovek koji je na konferencijama za štampu stojeći kraj Vučića bio manji od makovog zrna, isti onaj koji nijednom nije savesno ni stručno odreagovao na sprdnju njegovog kolege sa “najsmešnijim virusom”, ili predsedničke savete za “lečenje rakijom”, nije osporio niti jednu od po zdravlje nacije opasnih izjava koje su se mogle čuti u tim prilikama, najednom je skupio petlju da sve saspe u lice jednom – teniseru.

Koji, brat bratu, može biti nestručan do mile volje, i koji, što je takođe veoma važno istaći, ima apsolutno pravo da odlučuje o svom životu i karijeri. Za razliku od predsednika države, koji je plaćen da interes zajednice drži ispred svog ličnog stava i nahođenja.

Kon se, avaj, nije suprotstavio Vučiću i tako poveo za primerom svog kolege Entonija Faucija, najpoznatijeg američkog virusologa, koji se otvoreno i stručno suprotstavio najmoćnijem čoveku na svetu, predsedniku SAD Donaldu Trampu. Umesto toga, odlučio je da zašilji onu stvar na Đokoviću, kome pristojnost nije dozvolila da odgovori na Konove izlive naknadne pameti, iste pameti koja prethodno nije zucnula na “šoping po Italiji” i slične bedastoće.

Očito nije sve u struci, ima nešto i među nogama.

Godine 2009., beše to vreme kada smo se takođe borili protiv epidemije, tada aktuelnog svinjskog gripa (H1N1), isti taj doktor Kon, kao predsednik Radne grupe za pandemiju, izjavio da će broj obolelih u Srbiji biti veći od dva i po miliona i da je potrebno vakcinisati celokupno stanovništvo(!), te vladi Srbije i Ministarstvu zdravlja sugerisao je nabavku SEDAM i PO miliona doza vakcina. I to onih najskupljih

Za takav svoj “stav” Kon je pre nekoliko dana unapređen u čin sanitetskog potpukovnika. Taj “čvarak” na epoleti mu, međutim, nije pomogao da povrati u javnosti odavno i dobrano poljuljani autoritet. Pa je juče, po svim kanalima društvene komunikacije, Srbija stala na stranu Novaka Đokovića – amatera koji je o vakcinaciji učio ne u školi, već po internetu, kao svaki prosečan Srbin.

Građani, možda ne svi, setili su se i da je 2009.godine, beše to vreme kada smo se takođe borili protiv epidemije, tada aktuelnog svinjskog gripa (H1N1), isti taj doktor Kon, kao predsednik Radne grupe za pandemiju, izjavio da će broj obolelih u Srbiji biti veći od dva i po miliona i da je potrebno vakcinisati celokupno stanovništvo(!), te vladi Srbije i Ministarstvu zdravlja sugerisao je nabavku SEDAM i PO miliona doza vakcina. I to onih najskupljih koje su bile u ponudi, švajcarske kompanije Novartis. Na kraju se neko setio pa je taj broj smanjio, naručeno je 3 miliona vakcina, vakcinisano samo 149.882 ljudi, umrlo njih 137, a ostatak vakcina je bio uništen i bačen…

Umesto da odgovara za ovako drastične propuste, doktor Kon je nastavio svoju “misiju” , čekajući novu priliku, pardon, epidemiju. Mnogi su tada tvrdili da je za to zaslužna činjenica da je dotični saradnik Svetske zdravstvene organizacije, te kako ispod žita radi za nekoliko moćnih farmaceutskih kompanija čiji pipci sežu do ministarskih i premijerskih kabineta, itd. Kako god, 11 godina kasnije, eto nama opet doktora Kona.

Sa svim stručnim kvalifikacijama, ali uz apsolutno odsustvo bilo kakvog autoriteta, kako glumi ikebanu na Vučićevim “one man show” seansama.

Taj i takav Kon, kao i bulumenta sličnih njemu, koji ovih dana defiluju pred malim ekranima, od šarlatana Nestorovića, preko Doktorke Kisić Lapsus do onog trećeg, Stevanovića, što demonstrativno ostavlja novinare bez prava na pitanja i odgovore, svojim je bahatim ophođenjem prema građanima s jedne, te snishodljivim povlađivanjem političkim direktivama čoveka koji svakodnevno krši svoja ustavna ovlašćenja, s druge strane, dovela ljude u bizarnu situaciju da više veruju svakoj gatari iz cigan-male nego njima, ljudima od struke.

Da više cene mišljenje jednog laika, poput Đokovića, koji govori ono što misli, nego opservacije gomile poltrona sa diplomama, koji tlape ono što im drugi kažu.

I to nije ništa neobično, naprotiv. U rasturenom i devastiranom društvu, lišenom svake logike, standarda i morala, ne vladaju pamet i znanje, već instinkti.

Takvom društvu epidemija i ne treba. Ono izumire samo po sebi, mučno i polako…

Od bolesti za koju vakcina ne postoji.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Telegraf.rs