RAĐANJE TREĆE AMERIKE, 2.DEO: Kako su mejnstrim mediji postali Fake News a Tramp najomraženiji američki predsednik koji je najmanje ojadio svet

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

U prvom delu ovog teksta protrčali smo malo kroz političku istoriju SAD i osvrnuli se na dvopartijsku tradiciju koja se, uz male turbulencije u prvim decenijama 19.veka (Whig-ovci, federalci), održala od skidanja britanskog kolonijalnog jarma pa do dana današnjeg. Istovremeno, svi pokušaji konstituisanja nekakve “Treće sile” na američkom političkom nebu su neslavno propali.

Takođe smo skrenuli pažnju na činjenicu da je, iako nominalno ta borba republikanaca i demokrata traje i dalje, Amerika u poslednjih trideset godina skliznula u “jednopartizam” interesa globalne ekonomije, koja je svojim pipcima uvezala nepovezivo, republikance – ekstremne desničare iz pokreta “Čajanka”, sa levim krilom demokrata čiji je eksponent do pre mesec i dana bio oronuli Berni Sanders, koji se neočekivano povukao iz predsedničke trke 2020, i, na iznenađenje mnogih, otvoreno pozvao njegovo biračko telo da glasa za još jednog veterana, Džoa Bajdena.

Jedina nedoumica koja lebdi u ovom slučaju jeste da li je njegovo levičarski nastrojeno biračko telo od pre 4 godine, kada je bio glavni oponent Hilari Klinton u trci za demokratskog kandidata, ostalo na okupu nakon što je Sanders napravio salto mortale i svojim se stavovima, naročito po pitanju Rusije i uloge Amerike u globalnom svetu, opasno približio jastrebovima “duboke države” okupljenim u Podestinoj kuhinji (Džon Podesta, šef izborne kampanje Hilari Klinton, savetnik Baraka Obame i šef osoblja Bele kuće u eri “Cigar” Bila Klintona)

SALTO MORTALE: Berni Sanders izneverio levičare i otvoreni podržao Bajdena

Zalutasmo malo u šumi striborovoj američke real politike, pa da se vratimo na pravi put, da nas ne pojedu vuci… 🙂

Dakle, kada se te 2016. godine, iako sa manje osvojenih ali bolje raspoređenih glasova od Hilari Klinton, Tramp “uselio” u Belu kuću (zvanično se uselio u januaru 2017., nakon inauguracije) bio je to veliki šok. Mnogima je pomrsio račune, ne samo u Americi, nego i u Srbiji.

Podsetićemo da je aktuelni srpski predsednik a tadašnji premijer Aleksandar Vučić u osvit izbora podržao kandidaturu Hilari Klinton gostujući na panelu Klinton fondacije, kada ga je očinski po leđima potapšao njen zakoniti suprug Bil a kojom prilikom je navodno ostavio dva miliona dolara iz srpskog budžeta “domaćici”, da joj se nađe u kampanji. Najveći srpski tajkun tog doba, Miroslav Mišković, takođe je igrao na žensku kartu pa je nakon hapšenja unajmio kompaniju Džona Podeste ne bi li u Kongresu i Senatu urgirali za njegov slučaj, a to ga je zadovoljstvo koštalo skoro milion baksa (960.000$).

DA ČIKA BILI DA BONU: Aleksandar Vučić na kanabetu kod Klintona 2016.godine

Vučić će kasnije, bez blama čestitati pobedu Trampu, a Mišković će, posle devet meseci u apsani, skinuti bukagija, uz nejasan učinak Podestinog tima u njegovom oslobađanju i kasnijem sudskom procesuiranju.

Srbija je, naravno, i pored ova dva značajna aktera koji su se “kladili na pogrešnog konja”, ostala na perferiji tog globalnog čuda.

A ono (čudo) nije bilo veliko samo iz razloga što ga je ostvario jedan politički analfabeta u ono vreme, biznismen čije su kompanija tri puta bankrotirale i koji je svoje najveće medijske domete dosegao u trenucima dok je privodio manekenke do oltara ili tražio svog “biznis-šegrta” u rijaliti šou-programu “Aprentice”.

IZ RIJALITIJA U BELU KUĆU: Donald Tramp sa ćerkom (desno) u “Aprentice”

Čudo je bilo tim veće što je u toku predizborne kampanje velika većina značajnih medija, predvođenih CNN-om i Njujork Tajmsom, stala na stranu Hilari Klinton, na način koji je bio bez presedana u američkoj istoriji. Po količini đubreta koje ste mogli da pročitate o Trampu moglo se naslutiti koliko je važno da on ne kroči nogom na ono vašingtonsko poljanče iza visoke ograde, koje neki ponajviše pamte iz filma “Kosa” Miloša Formana.

Svestan te činjenice, Tramp se okrenuo nečemu što je praktično patentirao na globalnom niivou – alternativnoj kampanji preko društvenih mreža, koristeći algoritam jednog poljskog hakera-imigranta iz Londona, koji mu je omogućio da na Tviteru i Fejsbuku precizno locira svoju ciljnu grupu i, baš kao na pijaci, snabde ih određenim tipom informacija, koje su, ispostaviće se, bili melem za njihove uši.

Ovu njegovu “dečju igrariju”, kako ju je okarakterisao Njujork Tajms, niko nije shvatio ozbiljno, skoro sve do izborne noći, kada je već bilo kasno. A Tramp praktično postao prvi predsednik koji je izabran lajkovima i fejvovima.

U NEDOSTATKU MEDIJA: Tramp pretvorio društvene mreže u svoje oružje

Kad ga već nisu sprečili, rešili su da ga “izleče”.

Tramp još nije pošteno ni isprobao čari čuvenog Ovalnog kabineta a već je krenula hajka na vuka. U ovom slučaju narandžastog.

“Duboka država” je bila veoma uznemirena dolaskom “uljeza” na vlast pa je praktično od prvog dana pokušavala aferama ne samo da mu zagorča život, nego da ga i bukvalno naglavačke istera iz Bele kuće.

I zaista, kada se osvrnete unazad, čitav mandat Donalda Trampa je zapravo jedna veliki impičment igranka, vođena od strane medija i “deep state” struktura u FBI, CIA i državnom aparatu.

A da je to zbilja jedna velika medijsko-politička familija, slikovito govori ovaj kolaž koji imate ispred sebe, a koji je nastao pre nekoliko godina. U međuvremenu se broj “family ties”, ali i poslovnih i drugih veza između “sedme sile” i establišmenta višestruko umnožio…

SVASTIKE I ŠURNJAJE NISU URAČUNATE: Medijski politički rodoslov “duboke države”

Ekipa je bila spremna, ciljevi zacrtani, i šou, koji će Tramp generalizovati kroz pojmove “Fake news” i “Fake media” je mogao da počne (Valja dodati da su u njemu zdušno, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno, učestvovali mediji sa svih meridijana)…

Počelo je onom sumanutom pričom o tome kako su Rusi uticali na izborni proces i fakat doveli Trampa na vlast, priču koja je bila grozno ponižavajuća za svakog Amerikanca koji drži do svog libida, ali se, uz podršku piromana iz redova “sedme sile”, napravila takva gungula da je sve rezultiralo “ozbiljnom” istragom koja je, naravno, u jednom trenutku, zapala u ćorsokak. Da nije, bilo bi baš nezgodno.

Jer, jebeš Ameriku kojoj Rusi biraju predsednika.

U menopauzama “ozbiljnih” afera, kad nije bilo šta pametnije, anti-Trampanju su kao sapunicu nastavljali polemikom oko njegovih seksističkih, rasističkih ili paradoksalnih (glupih) izjava, iako je pre njega bilo predsednika koji su realno imali puno više problema da obuzdaju svoje seksualne anomalije (Bil Klinton) ili raskošnu inteligenciju (Džordž Buš Junior), pa opet nikad nisu prolazili kroz takvog medijskog “toplog zeca”.

DOČEKALA SVOJIH 5 MINUTA SLAVE: Porno zvezda Stormi Daniels tvrdila da je ranije imala aferu sa Trampom, završila kao zvezda komedije na CNN

Pojavljivale su se za ove tri godine u medijima prostitutke, porno zvezde, otpušteni pa ucveljeni savetnici, da bi sve kulminiralo procesom za impičment nakon afere sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim, zbog toga što je Tramp u telefonskom razgovoru navodno uslovio vojnu pomoć Ukrajini nastavkom istrage protiv sina Džoa Bajdena u toj zemlji, zbog umešanosti u malverzacije ukrajinske gasne kompanije, u čijem je upravnom odboru bio.

Izvor za ovu informaciju bio je uzbunjivač, inače neimenovani službenik CIA, koji je u jednom trenutku bio raspoređen da radi u Beloj kući, ali se, nakon što je podneo žalbu, vratio u CIA.

Jak uzbunjivač, nema šta.

Nakon što je Predstavnički dom, u kome većinu imaju demokrate, predvođene Nensi Pelosi, kvalifikovao Trampa za “impičment”, senatska većina sastavljena od republikanaca ga je, očekivano, odbranila, omogućivši mu tako da kraj mandata dočeka u sedlu.

Ispostaviće se, na kraju balade, tj.mandata, da je Duboka država imala itekako razloga da Trampa osujeti u vršenju dužnosti i ranije istera iz Bele kuće. Jer on je, ispostavilo se, svojim četvorogodišnjim presednikovanjem prilično oslabio njene kapacitete, prvenstveno finansijske, ne izlazeći u susret prohtevima dva ponajdeblja pipka vladara iz sive zone, proizvođačima oružja i naftašima, koji su svoje kase prethodnih decenija punili oslanjajući se na ekspanzionističku politiku koja je “ognjem i mačem” osvajala nove resurse za njihove potrebe.

ROOTS, BLOODY ROOTS: Duboka država pustila korenje u državnom aparatu

U Americi će Tramp biti upamćen po tome što je stopu nezaposlenosti (pre epidemije korone) spustio na rekordnih 3%, ali će, gledano iz perspektive ostatka sveta, u istoriji (onoj koju budu pisali realni istoričari) ostati upisan kao predsednik Amerike koji je najmanje majki zavio u crno tokom svog mandata.

Skoro sasvim je obustavio politiku intervencionizma američke soldateske nas teritorijama suverenih zemalja, u saradnji sa Putinom šahovski smirio od svojih prethodnika nasleđena žarišta u Ukrajini i Siriji, te Jemenu, uz praktično samo jedan, skorašnji incident, kada je navođenim projektilom dignut u vazduh iranski general Sulejmani. Ali i taj je slučaj, i pored velike tenzije koja je usledila, prilično znalački i diplomatski smirio, spuštajući loptu i ne uzvraćajući vatrom na iranski revanš.

I tu dolazimo do izborne godine koja će, ako ne bude nekih neočekivanih “skeleta iz ormara” (a toga uvek bude) biti odlučena u medijima i na društvenim mrežama.

S tom razlikom u odnosu na 2016 što se u međuvremenu, naročito u poslednjih godinu dana, kao protivteža brainwashingu mejnstrim medija, čija se cela agenda svela na parolu “Swipe Trump!“, u virtuelnom svetu, poput ameba, namnožila cela jedna kasta medija, portala ili tek usamljenih pojedinaca, koji su iskoristili pravo na javnu reč i prilično obogatili informativnu i analitičku ponudu.

Ova nova medijska kategorija ne bazira svoju snagu i čitanost (koja se meri milionima pregleda) na produkciji vesti, poput klasičnih medija, već na njihovoj analizi, kao što im ime kaže. Tražeći šumove u komunikaciji između velikih medijskih postaja i glavnih aktera društveno-političkog života, oni naizgled iz ničega prave dopadljive i vrlo relevantne formate koji zaokupljaju sve više pažnje i publike.

Takvi kakvi su, prilično slobodni i nekontrolisani, postali su faktor koji će možda odneti prevagu na Trampovu ili Bajdenovu stranu kada se u novembru na biralištima budu sabirali glasovi i rešavalo pitanje 46.predsednika Sjedinjenih Američkih Država…

O tome ko su, kakve stavove zastupaju, kakva su im politička opredelenja… više u sledećem, finalnom nastavku “Rađanja Treće Amerike: Kako je Asanž postao najveći saveznik Trampa i da li će mu drugi mandat doneti stari neprijatelji -levičari”…

Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube, Twitter

Share.

Leave A Reply