“HAKER A NE NOVINAR ISTRAŽIVAČ”: Asanža u novoj optužnici terete za špijunažu, preti mu 175 godina zatvora

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Američko Ministarstvo pravde pojačalo je svoj slučaj protiv osnivača Vikiliksa dopunjenom optužnicom koja iznosi nove dokaze da je Džulijan Asanž aktivno regrutovao hakere za kompjuterske upade, pišu svetski mediji.

Kako prenosi Radio slobodna Evropa (RSE), tužioci time nastoje da dokažu da nije delovao kao novinar ili izdavač, već kao haker, kršeći Zakon o špijunaži za šta bi mogao biti osuđen maksimalno na 175 godina zatvora.

Osnivač Vikiliksa kovao je zaveru s hakerima povezanim s grupama Anonimus i Lulzsek za koje se sumnja da su počinili brojne sajber napade širom sveta, navodi se u ažuriranoj optužnici američkog Ministarstva pravda, piše Blumberg.

Asanž, koji je u pritvoru u Velikoj Britaniju zbog zahteva za izručenje SAD, dao je vođi Lulzseka popis ciljeva koje treba hakovati 2012. rekavši toj osobi da će najuticajnije izdanje hakovanog materijala biti iz Centralne obaveštajne agencije (CIA), Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) ili Njujork tajmsa, saopštilo je američko Ministarstvo pravde uz napomenu da je vođa Lulzseka u to je vreme sarađivao s Federalnim istražnim biroom (FBI).

SAD su u junu prošle godine optužile Asanža za ugrožavanje nacionalne bezbednosti zbog zavere za pribavljanje i otkrivanje tajnih podataka. Blumberg ističe da ažurirana optužnica objavljena u sredu i dalje ima 18 tačaka, uključujući 17 optužbi za špijunažu i jednu za hakovanje vladine kompjuterske mreže.

Prema navodima optužnice, Asanž je pomogao vojno-obaveštajnoj analitičarki Čelsi Maning da otkrije šifru kompjutera američkog Ministarstva odbrane kako bi došli do poverljivih dokumenata iz baza podataka koje sadrže oko 90.000 izveštaja o ratnim aktivnostima u Avganistanu, 400.000 izveštaja u vezi s ratom u Iraku i 250.000 depeša Stejt departmenta koje pokrivaju skoro svaku zemlju na svetu.

BREDLI MANING: Promenila ime u Čelsi

Prema izmenjenoj optužnici američkog pravosuđa, osnivač Vikiliksa tražio je hakere na konferencijama u Evropi i Aziji koji bi se mogli domaći tajnih podataka koje bi on objavio na svojoj internet stranici i bio je u zaveri s članovima hakerskih organizacija, piše Asošiejtid pres.

Iako nema novih tačaka optužnice u odnosu na prošlogodišnju, tužioci kažu da ažurirana optužnica naglašava Asanžove napore na prikupljanju i objavljivanju poverljivih podataka.

Navodi izmenjene optužnice detaljnije opisuju regrutovanje hakera na konferencijama, uključujući one održane u Holandiji i Maleziji 2009. godine, gde su Asanž i njegov saradnik iz Vikiliksa nastojali da regrutuju hakere koji bi mogli locirati tajne podatke.

HAKERI: Asanž vrbovao hakersku mrežu širom sveta

Radio je i sa 17-godišnjim hakerom koji mu je davao informacije ukradene iz banke i uputio je tinejdžera da ukrade dodatni materijal – audio snimke visokih vladinih zvaničnika, kažu tužioci.

Asanž tvrdi da deluje kao novinar koji ima pravo na zaštitu u skladu s Prvim amandmanom, ističe AP dodajući da su njegovi advokati tvrdili da su optužbe za špijunažu i zloupotrebu kompjutera politički motivisane. Posle objave dopunjene optužnice, Asanžov advokat Beri Polak izjavio je da to “predstavlja ozbiljnu pretnju novinarima” i da Asanža optužnica tereti da je kršio Zakon o špijunaži temeljen na publikacijama Vikiliksa “koje otkrivaju ratne zločine koje je počinila američka vlada”.

Tužioci i agenti FBI-a bili su blizu pokretanja krivičnog predmeta protiv Vikiliksa za hakovanje 2011, ali su ih blokirali visoki zvaničnici koji su se želeli da se fokusiraju na slučaj špijunaže protiv Asanža, navodi Vašington post pozivajući se na izvori upoznate s temom.

Obamina administracija na kraju je odlučila da ne vodi slučaj špijunaže zbog zabrinutosti oko Prvog amandmana. Ipak, dodaje Vašington post, slučaj je oživio Donald Tramp zbog prigovora nekih tužilaca koji su bili uključeni u slučaj.

Nova optužnica pred saveznim sudom u Aleksandriji navodi da je Asanž od tinejdžera tražio da ilegalno nabavi snimke telefonskih razgovora između političara u stranoj državi. Opis se podudara s opisom Sigurdura Tordarsona, islandskog hakera, kojeg su američki tužioci ispitivali prošle godine. 

FOTO: COURTESY SIGURDUR THORDARSON

U optužnici protiv Asanža ne spominje se video Vikiliksa koji je razotkrio američke “ratne zločine” u Iraku, napisao je ranije ovog meseca Gardijan.

Jedna od najpoznatijih objava Vikiliksa bio je video snimljen 12. jula 2007. iz američkog helikoptera Apač, u kojem se vidi ubistvo 11 ljudi u Iraku. Video jasno naglašava kršenje pravila o ubijanju ljudi koji nisu bili vojno angažovani niti pretnja američkim snagama. Među ubijenima u istočnom Bagdadu toga dana bili su 22-godišnji fotograf agencije Rojters Namir Nur-Elden i njegov 40-godišnji vozač i fikser Said Kmag.

Šef Rojtersovog biroa u Bagdadu Din Jets, rekao je da je američka vojska više puta lagala njega – i celi svet – o onome što se dogodilo. Tek pošto je Asanž u aprilu 2010. objavio video zapis pod naslovom “Kolateralno ubistvo” otkrivena je puna istina o ubistvima i lažima američke vojske, rekao je on.

Gardijan dodaje da australijski aktivisti i zvaničnici smatraju da je nespominjanje “Kolateralnog ubistva” u američkoj optužnici još jedan pokazatelj da američkoj vladi nije u interesu da istakne vlastite nepravde, prevare i ratne zločine i samo jedan od razloga zašto se treba protiviti onom što se događa Asanžu. 

Izvor: Agencije Foto: Wikipedia

Share.

Leave A Reply