Slučajnost je htela da jedan turistički obilazak dvorca Šonanso na Loari istoričara i profesora na pariskoj Sorboni dr Boška Bojovića donese neverovatno otkriće — monumentalnu tapiseriju Kosovskog boja.
U jednom od najpoznatijih i najposećenijih dvoraca u Francuskoj, ona se nalazi u predvorju sobe koja je pripadali kraljici Mariji Mediči.
Vizantolog, dugogodišnji profesor na katedri za istoriju na čuvenoj Sorboni, Bojović u razgovoru za Sputnjik kaže da se ne zna od kada je tapiserija na tom mestu u dvorcu, koji je tokom duge istorije menjao vlasnike, a od 1913. godine je u posedu industrijalaca, porodice Menije, koja ga je pretvorila u muzej.
On ukazuje na to da je posredi nesumnjivo dvorska tapiserija, verovatno s kraja 16. veka. Takve tapiserije, a ona je dimenzija pet i po metara sa tri i po metra, nije sebi mogao da priušti neko ko nije sa dvora. One su, kaže sagovornik Sputnjika, rađene kao kuća, mesecima, nekad i godinama, i to je jako mnogo koštalo.
Piše da je to Kosovska bitka iz 1389. godine, piše ko su učesnici bitke, ali i da je to najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi. Piše još i to da je povodom te bitke, francuski kralj Karlo Šesti naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u čast pobede hrišćanske vojske nad Turcima i da je lično otišao u Notr Dam na moleban tim povodom
U pokušaju da nešto više sazna o poreklu i naručiocu tapiserije, Bojović se zaputio u belgijski grad Odenard, gde su u 16. i 17. veku bile ogromne tkačnice, manufakture, u kojima je radilo više od 100.000 ljudi. Na osnovu rada izvesno je da je tapiserija iz tih flandrijskih tkačnica, gde, kaže, postoji ne samo lep muzej posvećen njima, nego i ogroman arhiv gde se nalaze hiljade ugovora sa imenima naručilaca tapiserija.
Najverovatnije postoji i ugovor o tome ko je naručio tapiseriju „Kosovski boj“, ali takvo otkriće zahteva veliko istraživanje.
„Zainteresovala se i gospođa koja je stručnjak, specijalista za te tapiserije Martine Vanvelden, zato što osim bitaka Aleksandra Velikog, sve drugo na tim tapiserijama su događaji, bitke iz zapadne Evrope. Dakle to bi bio presedan. Bio bi to jedini ciklus koji prikazuje događaj sa Balkana, upravo Kosovsku bitku“, kaže Bojović.
On objašnjava da je tapiserija „Kosovski boj“ deo jednog ciklusa i da zato ona verovatno nije jedina na tu temu. Postoji, kaže, indicija da se jedan od delova tog ciklusa nalazi u kolekciji Iv-Sen Lorana.
Na pitanje da li to u stvari znači da mi ni ne znamo koliki je značaj pridavan Kosovskom boju u to vreme, ovaj istoričar odgovara da se upravo o tome radi.
„Na komentaru koji se nalazi uz tapiseriju o tome šta ona predstavlja piše da je to Kosovska bitka iz 1389. godine, piše ko su učesnici bitke, ali i da je to najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi. Piše još i to da je povodom te bitke, francuski kralj Karlo Šesti naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u čast pobede hrišćanske vojske nad Turcima i da je lično otišao u Notr Dam na moleban tim povodom“,navodi Bojović.
Pominje se, dodaje on, i to da je upravo francuski kralj naredio da se služi Te Deum u Notr Damu, pominju se i car Lazar i Miloš Obilić, takođe se objašnjava da je u središnjem delu tapiserije patrijarh Spiridon, koji blagosilja srpsku vojsku, a da je u levom gornjem delu turska vojska koja se povlači.
U podužem komentaru ispod koga je potpisana En Foster, navodi se i to da „Anđeli istrebitelji“ na tapiseriji satiru tursku vojsku i teraju je u bekstvo, kao i to da je ona mogla nastati posle velike hrišćanske pomorske pobede kod Levanta 1572. godine, prve velike pobede protiv Osmanske imperije posle one na Kosovu.
Zato što se turska vojska povukla sa Kosova polja, a pobednikom se smatrala ona koja na njemu ostane, slavljena je pobeda srpske vojske. Bojović, međutim, kaže da mi ne znamo ishod bitke, jer se turska vojska povukla kako bi Bajazit mogao da osigura tron posle pogibije cara Murata. Ali nevezano od ishoda same bitke, on ukazuje na njen značaj.
„Ima bitaka kao Borodino, koje su neizvesne po ishodu, ali imaju svoje posledice. Borodino je bilo vojnički nerešena bitka, a u stvari ruska pobeda. A ovde je po zapisu na kosovskom stubu Despota Stefana Lazarevića iz 1402. godine pobeda hrišćana. I drugi izvori što su bliže događaju govore o pobedi hrišćana. Ali političke posledice su bile drugačije“,ukazuje ovaj istoričar.
Kosovskom bitkom je otvoren put Turcima, jer im se otvorila Moravska dolina, a to je kapija Balkana i put ka srednjoj Evropi. Poznato je da je Kosovska bitka imala veliki odjek u Evropi i jednu univerzalnu dimenziju po samom geostrateškom, istorijskom značaju, posledicama te bitke, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Nije čudo što se i danas na tom prostoru Kosova i Moravske i Vardarske doline lome koplja i velike sile i njihovi eksponenti, njihovi pioni, otimaju i bore za taj prostor
Na opasku da bi se moglo reći da Kosovska bitka na neki način i danas traje, Bojović kaže da to ima svoje objašnjenje.
„Kosovo je, u svakom slučaju, uvek imalo geostrateški značaj. U središtu Balkana, na skoro jednakoj udaljenosti od tri mora. Tu su bile velike bitke i pre i posle Kosovske bitke. Nije čudo što se i danas na tom prostoru Kosova i Moravske i Vardarske doline lome koplja i velike sile i njihovi eksponenti, njihovi pioni, otimaju i bore za taj prostor“, napominje Bojović.
On podseća da je na toj teritoriji, posle Kosovskog boja, isto tako značajna bitka vođena i 1448. gde Srbi nisu učestvovali direktno, ali jeste maltene pola Evrope, i bila je veliki poraz hrišćana. Takođe, bitka kod Kačanika 1690. u ratu Svete lige protiv Turske. Pa Kumanovska bitka 1912. godine, posle koje su Turci konačno napustili Kosovo i Metohiju. Sve je, kaže on, u toj zoni i tom okruženju.
Tapiserija „Kosovski boj“ u dvorcu Šonanso na Loari, kaže Bojović, koliko znači čast i poštovanje srpskoj vojsci, toliko može biti i izvor za nova saznanja o toj bici.
„Novih izvora, kao što se vidi po ovoj tapiseriji, očigledno ima. Posrednih, ali ima, a šta bi se tek moglo naći u arhivama, hronikama, u starim spisima. Sigurno da postoji više od onoga što mi znamo“, kaže ovaj istoričar, koji je priveo kraju svoju dugogodišnju profesorsku karijeru na čuvenoj Sorboni.
Bojović je sa žaljenjem konstatovao da su Francuzi u srednjem veku imali više sluha za značaj Kosovske bitke i za poštovanje onoga što je srpska vojska uradila 1389. nego što danas imaju za veliku pobedu srpske vojske, rame uz rame sa francuskim vojnicima u Prvom svetskom ratu.
Nekada su u čast srpskoj vojsci zvonila sva zvona u crkvama u Francuskoj, a kralj lično prisustvovao molebanu u Bogorodičinoj crkvi u Parizu. Danas se u tom istom Notr Damu, na sramotu Francuske, povodom veka od pobede u Prvom svetskom ratu, pored srpske zastave vijori i kosovska, samoproglašene države na tlu Srbije.
Izvor: Sputnjik Foto: Printscreen