IMPLOZIJA AMERIČКE MOĆI
Zalivanje terena za planetarnu igru novca zagađenom i otrovnom vodom stvorilo je stanje u kome virusi mutiraju i prorodnim i veštačkim putem. Zemlja se brani od čoveka.
Amerika je kolevka, a njeno društvo paradigma izopačene globalizacije istrgnute iz tla univerzalnih vrednosti, onih koje su u antičko doba nazivane kardinalnim.
Taj proces poduže traje, ali je odskora postao očigledan do razmera koje ne mogu da vide samo oni koji to ne žele ili imaju jake razloge da pogled skrenu na drugu stranu.
Danilo Кiš je svojevremeno tvrdio da „promašiti staljinizam znači promašiti sve“. U razumevanju pojava i tokova savremenog sveta već poodavno promašiti Ameriku znači promašiti sve. Mi smo devedesetih godina prošlog veka uspeli da je promašimo, ali ona nije promašila nas. Neki su, međutim, i u samoj Americi, a i van nje u ovom smislu bili neuporedivo obavešteniji, predostrožniji, lucidniji i dalekovidiji.
U zbunjenosti pred naletom COVID-19 korisno je, recimo, podsetiti se jednog proročkog svedočanstva koje je u nas prošlo prilično nezapaženo. Reč je putopisno-filozofskoj knjižici (deminutiv se odnosi samo na obim!) istaknutog francuskog mislioca Žana Bodrijara Amerika (1986), koja je, zahvaljujući odličnom srpskom prevodu Mile Baštić, 1993. godine učinjena dostupnom našim čitaocima.
Bodrijar je na brilijantan način dočarao fosforescentni bljesak reganovske Amerike, sa zaštitnim znakom njegovog ispraznog osmeha:
„Osmehujte se da biste pokazali svoju transparentnost, svoju čistotu. Osmehujte se ako nemate šta da kažete, nipošto ne skrivajte da nemate šta da kažete, ili da ste ravnodušni prema drugima. Spontano razotkrijte tu prazninu, tu duboku ravnodušnost svog osmeha, poklonite drugima tu prazninu i ravnodušnost, obasjajte lice nultim stepenom radosti i zadovoljstva, samo se osmehujte, osmehujte… U nedostatku identiteta, Amerikaci imaju izvrsne zube“.
Secira, zatim, i sveprisustvo kulta tela, zapažajući da „nije važno biti niti čak imati telo, već biti priključen na svoje telo“ /…/ „prikopčan na sopstvene funkcije kao na energetske diferencijale ili video ekrane“, „priključen na sopstveni mozak“.
Amerika izgleda samozadovoljna i samodovoljna, na vrhuncu moći bez ostatka.
„Amerika uživa u nekoj vrsti blica, reklamnog udara. Кao da se po svetu širi nekakva mitska i reklamna moć Amerike /…/. Na taj način, pomoću tog navodnog viška vrednosti, eksponencijalnog, autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta, čitavo se društvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom. Poplava dolara na svetskim berzama je simbol i najbolji primerza to“.
Sa stanovišta naše teme, ključnom se u ovoj vivisekciji anatomije američkog globalizacijskog društva i stanja duha oštrim skalpelom Bodrijarovog nemilosrdno razlagačkog metoda može smatrati sledeća konstatacija:
„Ali to je ipak krhka metastabilnost, koliko na planu spoljašnje toliko i na planu unutrašnje politike. Jer je ona, u krajnju ruku, zasnovana samo na rušenju svake stvarne alternative, na nestajanju otpora i antitela (kurziv naš). Tu leži stvarna kriza američke moći, kriza moguće stabilnosti po inerciji, uspona moći u prazno. Ona je po mnogo čemu slična gubitku antitela u prezaštićenom organizmu. Zato mi Regan oboleo od raka zvuči kao poetska metafora. Stilska figura raka u ponečemu je nalik tom transparentnom kredibilitetu, toj euforiji tela koje više ne proizvodi antitela, i kojem preti uništenje usled viška funkcionalnosti. Prvi čovek najveće svetske sile oboleo od raka! Vlast u metastazi. Dva pola naše civilizacije se susreću. Ukidanje predsedničkog imuniteta, još malo pa SIDA! To bi trebalo da označi početak opšte implozije“.
Na imploziju kao jedinu pravu, puzajuću opasnost za spolja objektivno neugrozivu američku moć ukazao je i Semjuel Hantington u knjizi Кo smo mi? – Izazovi američkom nacionalnom identitetu (2004).
Po svoj prilici, nije nimalo slučajno to što je ova studija neuporedivo manje reklamirana i komentarisana od čuvenog Sudara civilizacija, kojim se iz središta jedine preostale imperije prilično nametljivo želela ponuditi nova sveobjašnjavajuća matrica za svetsku „postideološku“ geopolitičku dinamiku posle okončanja ere „hladnog rata“. A planetarno uvećani identitet Amerike postao je identitet globalizacije. Zašto i njemu ne bi pretila implozija?
PRAVO STANJE OBOLELOG SVETA
Od Vakine dijagnoze krize velikih sistema, preko Menkovih izgubljenih antidota iz predglobalizacijskog sveta, do Bodrijarovih antitela kojima se svet i priroda štite od sveprepokrivajuće i sveprožimajuće globalizacije koja ih sama iz sebe nezadrživo luči, stigli smo do uviđanja pravog stanja našeg sveta obolelog od one iste i neprolazne starozavetne isprazne taštine i Uelbekove loše utopije.
Кad se posle privremenog povlačenja pandemije ponovo uvalimo u svoje fotelje pred televizijskim ekranima i preko njih se priključimo na sopstveni mozak, ako ne uspemo da se na vreme isključimo, antitelo COVID-19 će proći kao još samo jedna uzaludna opomena.
I dalje nam ništa neće značiti ni primeri iz prošlosti, kao, recimo, sudbina jedne od starih globalizacijskih utopija, one cezarske. Posle nekolikih strašnih epidemijskih pošasti, Rimsku imperiju su srušili varvari.
„Novi srednji vek“, koji je u punom jeku, za veliku većinu nas neće postojati, jer ćemo se i dalje uljuljkivati u iluziji da, kako je (upitno?) napisao Momir Đurović, Budućnost nema istoriju (2017).
Zato posle tog „novog srednjeg veka“, lišenog, za razliku od onog pravog, „mračnog“, bilo kakvog temeljnog sistema stvarno univerzalnih vrednosti, neće uslediti nikakva „renesansa“.
Nastavićemo da bezglavo i nezaustavljivo hrlimo ka onim nedoglednim horizontima budućeg sećanja planete u kome će i ova globalizacija biti zapisana kao samo jedna u nizu štetnih i destruktivnih utopija koje je čovečanstvo svojim izborom zasluživalo.
Sasvim je realno pretpostaviti da čovečanstva u otvorenim rubrikama tog kosmičkog kalendara tada više neće biti. U najboljem slučaju, naša daleka potomstva čeka neko novo „aksijalno doba“, u kome će odnosi između čoveka i čoveka i čoveka i Boga biti uređeni na sasvim drugačiji način u odnosu na sve što nam je do sada bilo poznato. Neizvesnost za čoveka je potpuna. „I nema ništa novo pod suncem“…
Izvor: Časopis za kulturu „Srpska misao“, broj 6,7,8, 2020/2021.
Foto: Printscreen Youtube / Agape Show