SVE ŠTO STE ŽELELI DA ZNATE O KRCUNU: Neotkriveni detalji iz života Titovog šefa OZNA-e

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Istorijski arhiv Užica priprema knjigu „Glasnost ćutanja”, u kojoj će prvi put biti objavljeni mnogi dokumenti koji se čuvaju o nekadašnjem partizanskom komandantu, načelniku Ozne, bliskom Titovom saradniku, ministru i predsedniku srpske vlade, piše Politika.

Šta je šef Ozne Slobodan Penezić Krcun govorio zarobljenim četnicima u Šapcu 1945. godine? Zna li se da su Užičkoj republici takvo ime nadenule Nedićeve novine i ljotićevci, a ne Komunistička partija i partizani? Zbog čega je Krcun kao predsednik srpske vlade ukazivao na velika ulaganja države na Kosmetu krajem pedesetih i početkom šezdesetih? U kojem značenju je pominjao Beogradski univerzitet, šta je mislio s izjavom da „Njegoš i Vuk nisu isto”, zašto je jedan zabranjeni film ocenio odličnim…

Ovim i drugim nedovoljno znanim govorima i izjavama Slobodana Penezića Krcuna baviće se knjiga „Glasnost ćutanja”, koja je u pripremi, a na jesen će pred čitaoce. Izdavač je Istorijski arhiv Užice, u kome se u Krcunovom ličnom fondu od 2018. čuvaju dokumenti o ovoj kontroverznoj ličnosti: nekadašnjem partizanskom komandantu, načelniku Ozne, bliskom Titovom saradniku, ministru, predsedniku srpske vlade. Priređivač te knjige Željko Marković, direktor užičkog arhiva, predočio nam je pojedine zanimljive odlomke koje će ona sadržati.

– U knjizi su izvodi iz Krcunovih govora u periodu od 1944. do 1964. godine, kao i autobiografski spisi, zanimljiva sećanja, njegove izjave koje do sada nisu objavljivane, a i danas su bitne za razumevanje važnih momenata iz prošlosti Srbije. Razmatra on pitanja Kosmeta, razvoja, položaja Srbije u Jugoslaviji… Recimo, kroz njegove govore vidi se da je Srbija tada na svom području Kosmeta napravila sve državne institucije, podigla industriju, školstvo, zdravstvo i drugo što tamo nije postojalo. Inače, Krcunovi govori do sada nisu priređivani. Pokušavao je to u vreme Jugoslavije da uradi dr Venceslav Glišić, ali u tadašnjoj partiji nisu imali razumevanja, smatrajući da Krcun „nije istorijska ličnost da bi se njegovi govori objavljivali” – rekao nam je Marković.

Knjiga „Glasnost ćutanja” sadržaće, na primer, ovaj Krcunov zapis:

– Zvuči možda čudno, ali je istinito, da naziv za slobodnu teritoriju pod imenom Užička republika nije dala ni Komunistička partija, ni Narodnooslobodilački pokret, ni narod toga kraja. Naziv je potekao baš od kvislinških novina iz redova antikomunističkih propagandista. On se pojavljuje u Nedićevim novinama i među ljotićevcima, da ga posle sasvim prihvate Pećančevi četnici, a docnije i četnici Draže Mihailovića…

Kada je Krcun sa čela Ozne kao pukovnik 1945. u Šapcu govorio zarobljenim četnicima (koje je, navodi se, potom oslobodio), sledeće im je rekao:

– Vi ćete sada ići svojim kućama, ali pre nego što pođete, hoću da vam kažem ono što treba da biste se vi odmah u svom mestu snašli i mogli na toj oslabljenoj zemlji da živite kao dobri građani. Jedno treba da upamtite: vojska Draže Mihailovića pretrpela je poraz. Ona je uništena i razbijena vojnički s jedne strane. S druge strane, ona je izgubila svako poverenje u narodu i svim krajevima zemlje… Vi koji ste bili s četnicima ogrešili ste se jer vam je nekoliko puta bilo poručeno da se vratite i da ćete biti amnestirani. Ali vi to niste učinili. Otišli ste iz svojih sela u Bosnu i bili svedoci svakojakog stradanja, bolesti, teških pogibija. Na to su vas navele vaše vođe.

U posleratno doba, kao predsednik srpske vlade, Krcun je govorio i o društvenom razvoju („U 1962. godini podignuto je više stanova nego za 17 godina posle rata, danas se školuje svaki treći stanovnik Srbije, broj postelja u bolnicama se povećao za 11.000 u poslednjih pet godina, a broj lekara za 30 odsto”), a posebno o ogromnim ulaganjima u razvoj Kosmeta. Navod je iz govora na otvaranju termoelektrane „Kosovo”:

– Od 1957. do 1961. investirano je u poljoprivredu Kosova i Metohije preko 23 milijarde dinara. Pre rata na Kosmetu je bilo oko 80 odsto nepismenog stanovništva, postojalo je svega 290 osnovnih škola, a nastava je izvođena isključivo na srpskom jeziku. Školu je pohađalo svega 30 odsto dorasle dece. Danas je situacija sasvim drukčija. Samo u periodu od 1956. do 1960. investiciona ulaganja za potrebe škola iznosila su na ovom području preko dve milijarde dinara, u 1961. oko milijardu i po. Sada u kosovsko-metohijskoj oblasti radi oko 420 osnovnih, 65 srednjih i osam viših škola i fakulteta, ove škole pohađa 184.872 učenika i 3.418 studenata. U opštinskim komitetima SK na Kosovu i Metohiji ima 59 odsto Šiptara, kojih je među sekretarima osnovnih organizacija SK 72 odsto… Zato su iluzorne nade, smetnje i pokušaji koji se čine iz Albanije da se ostalom svetu pokaže tobože težak položaj šiptarske nacionalne manjine u Jugoslaviji.

Podsećamo da je užičkom arhivu ličnu zaostavštinu Slobodana Penezića Krcuna predao 2018. godine njegov sin Srđa Penezić. Te godine u oktobru, za Dan Užica, ovde je postavljena izložba o Krcunu „Mleko i krv”, da bi zatim izašla knjiga neobjavljene Krcunove prepiske „Pisma bez kurira”. Sada nam, evo, predstoji i „Glasnost ćutanja”.

Izvor: Politika
Foto: Wikimedia Creative Commons

Share.

Leave A Reply