PRVI SRBIN NA PROSLAVI OLUJE: Početak nove ere odnosa srpskog i hrvatskog naroda u Hrvatskoj?

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Po prvi put politički predstavnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj učestvovaće u proslavi godišnjice Oluje. Da li će to značiti i novi početak u odnosima srpskog i hrvatskog naroda u Hrvatskoj?

Podpredsednik Vlade Republike Hrvatske Boris Milošević (Samostalna demokratska srpska stranka) učestvovaće 5. avgusta na proslavi 25. godišnjice vojno-redarstvene akcije Oluja u Kninu. Ministar branitelja Tomo Medved (HDZ) položiće vence srpskim žrtvama u Gruborima 24. ili 25. avgusta, piše Deutsche Welle.

Onima koji ne poznaju hrvatske prilike, ova bi vest mogla zvučati kao dosadna protokolarna informacija, no reč je o simboličkoj prekretnici na putu suočavanja s prošlošću koja bi, bude li političke mudrosti, mogla prerasti u smanjenje napetosti između većinskog hrvatskog i manjinskog srpskog naroda u Hrvatskoj.

Dve strane, dva doživljaja

Za Hrvate, posebino one koji su početkom devedesetih proterani iz takozvane Republike Srpske Krajine, Oluja je kruna Domovinskog rata u kojoj je poražena velikosrpska politika utelovljena u paradržavi na njihovoj teritoriji. Legalnost ove vojno-redarstvene operacije potvrđena je i na Haškom sudu koji je optužbi za ratne zločine oslobodio generale koji su je vodili; Antu Gotovinu i Mladena Markača.

S druge strane, za srpsko stanovništvo koje je tog avgusta 1995. godine pobeglo pred naletom Hrvatske vojske, Oluja predstavlja početak kraja, urušavanje koliko-toliko normalnog života i traumu izbeglištva koju su osetile stotine hiljada žitelja nekadašnje Jugoslavije. S brojem izbeglih srpskih cvilila i pripadnika srpske paravojske licitira i se i danas te se, zavisno od strane koja ih prezentira, kreću od 90.000 do 250.000 hiljada.

Osim toga, hrvatska politika i vrh vojske nisu uspeli spriječiti pljačku i palež takozvane Krajine koja je usledila nakon velike pobede. Prema podacima koje je objavila Dokumenta – centar za suočavanje s prošlošću – za vreme službenog trajanja operacije Oluja i u narednih 100 dana, pripadnici Hrvatske vojske (ili naoružane osobe u vojnim, odnosno policijskim uniformama), usmrtili su više stotina, a prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava najmanje 410 civila, iako oni nisu pružali otpor. Spaljeno je više od 22.000 kuća. U ranije spomenutim Gruborima, ubijeno je šestero srpskih civila, a za njihovu smrt nitko nije odgovarao. Najstariji među njima imao je 80 godina.

Pupovac ne dolazi

Istini za volju, hrvatski predsednici, od Stjepana Mesića preko Ive Josipovića do Kolinde Grabar-Kitarović više su puta izrazili osudu i žaljenje zbog srpskih žrtava, no politika se trudila da marginalizuje ovu priču. Istovremeno, signali koji su dolazili iz Beograda, a za kojeg velikosrpska politika i stradanja Hrvata pre 5. avgusta gotovo da i ne postoje, nije pomagala pomirenju Hrvata i Srba.

Hrvatska desnica već godinama u Knin hoće dolazak glavnog političkog predstavnika Srba u Hrvatskoj, Milorada Pupovca (SDSS), javno govoreći da bi to bilo lekovito za društvo. S obzirom da je Pupovac u tom delu birača jasno označen kao poslušnik Beograda i „dežurni krivac” u Hrvatskoj, intimno bi to imalo i ukus još jedne, možda i konačne pobede kroz poniženje „protivnika”.

Jer ne treba zaboraviti da je tradicionalna kninska proslava ujedno i neformalna pozornica za huligane i širitelje mržnje koji ne dolaze da slave veliku vojnu pobedu, već srpski poraz pa za tu priliku izvlače pesme i simbole Nezavisne države Hrvatske.

No to je mudro izbegnuto, jer u Plenkovićevu vladu kao potpredsednik nije ušao Pupovac, već Boris Milošević, relativno sveže lice SDSS-a koje ne nosi teret stavljen na leđa njegovom stranačkom šefu. Sam Plenković nikada nije govorio da baš Pupovac treba da dođe u Knin, već da bi želeo da tamo bude cela njegova vlada, a u tome ga je podržavao i predsednik Zoran Milanović.

„To je dvostrana slika na koju moram gledati tako. Ne mogu preći i zaboraviti nevine civilne žrtve i zapaljene kuće, egzodus stanovništva. To čini deo mog identiteta”, izjavio je Milošević za N1 televiziju samo nekoliko dana pre odluke o odlasku u Knin.

Vrlo verovatno, tamo će ga dočekati i provokatori koji su proteklih godina zviždali bivšem predsedniku Ivi Josipoviću (SDP) i današnjem predsedniku, a tadašnjem premijeru Zoranu Milanoviću (SDP).

„Ako je moj dolazak gest, imam želudac za svaku vrstu gesta za koji smatram da bi poboljšao status moje zajednice”, kazao je Milošević.

Operacija odvajanja pobede od zločina

Dvadesetak dana posle u Gruborima će se srpskim žrtvama pokloniti ministar branitelja Tomo Medved. Brigadni general Hrvatske vojske, tri puta ranjavan u borbama time će nesumnjivo izazvati negodovanje dela branitelja koji neće prepoznati priliku za bolje sutra novih naraštaja.

Valja znati da se Zločin u Gruborima dogodio 25. Avgusta 1995, u operaciji čišćenja terena uoči prolaska voza slobode za Split u kojem je bio i prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman. To je relativno dalek datum od samog 5. avgusta što diplomatski veštom premijeru Plenkoviću omogućava da jasno razdvoji Oluju od zločina počinjenih tokom i nakon nje, što je i službeni stav svih hrvatskih vlada.

Milorad Pupovac (SDSS) pak poručuje da se zadnja poruka mira čula od generala Ante Gotovine nakon što ga je Haški sud oslobodio optužbi za ratne zločine u Oluji.

„Rat je gotov. Okrenimo se budućnosti”, kazao je tada Gotovina građanima koji su ga dočekali na glavnom zagrebačkom trgu. Hrvatski građani u proteklih osam godina nisu ga poslušali – no sada će dobiti novu priliku.

Izvor: Deutsche Welle
Foto: Printscreen Youtube / Torca Split / N1

Share.

Leave A Reply