LJUBOMIR POPOVIĆ ZA PREOKRET: Gasstozz u Vladi

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Nakon kratkotrajnih olujnih protesta, Srbijom je ovladala teška politička sparina. Očekivano za ovo doba godine, moglo bi se reći. Kada je Beograd u pitanju, jedino što donekle remeti ovu letnju idilu srbijanske stabilokratije su smrad i komarci.

Krizni štab

No, to je ništa u poređenju sa onim što se na slobodnom tržištu apsurda nudi: pored već tradicionalno dominantnih sadržaja kakvi su Zadruga i Parovi, popularnost novog rijaliti formata Krizni štab, uprkos oprečnim predviđanjima, ne pada.

Iako ovaj rijaliti trijumvirat suvereno vlada srpskom realnošću (primera radi, u finalu Zadruge poslato je 19 000 000 poruka, što znači da je izlaznost premašila 300% – dakle, 6-7 puta je veća nego na izborima, i to bez neke naročite kampanje), konkurentske produkcije i istaknuti pojedinci se ne daju.

Da li su u pitanju ozbiljne namere ili je to samo blef koji za cilj ima da se podigne cena sopstvenom šeru u trijumviratu još uvek je rano reći, no, diskretno najavljivano nepretenciozno ostvarenje Vlada 2020, po svemu sudeći,nikako ne treba otpisati.

Uprkos tome što ova produkcija ne može da se podiči istetoviranim silikonjarama i nabildovanim nekvalifikovanim radnicima obezbeđenja (premda su tu vkv keramčari, vozači itd), niti pak suptilnim milf heroinama i zabrinutim i mudrim starcima koji uvek izvise, te uprkos hroničnom nedostatku smelosti da se, kada je seks u pitanju, premaši nivo poslovične TV 1000, ona će, kako stvari stoje, imati lice koje može da iznese ogroman teret na svojim plećima. U pitanju je višedecenijski Gasstozz srpske političke scene, notorni Ivica 10,00 FPN Dačić.

Ne veruj mi kad ti kažem…

O tome kakvog je formata ovaj performer najbolje svedoči njegov nedavni intervju dat Blicu (Žele da odvoje SPS od Vučića, 19. 7. 2020). Ako je suditi po ovom nastupu političkog Gasstozza, u Vladi 2020 ćemo konačno videti i ono čega nikako nema na TV 1000.

A videćemo ga jer je naš Gasstozz skinuo gaće, i to već u trejleru, i svima nam ga pokazao.

Jer Ivica je Dačić otvoreno izrekao sve ono što toliko dugo znamo: naime, to što se on ne vidi na TV 1000 ne znači da ga nema. To što on i nije baš nešto ne znači da ne penetrira. A ako penetrira, onda ćemo pre ili kasnije biti (s)jebani. Jer takav je scenario, jbg.

No, šalu na stranu.

Šta nam je to u intervjuu datom Blicu otvoreno poručio Ivica?

Ukratko rečeno, poručio nam je da je država isto što i vlast, te da baviti se politikom znači biti u/na vlasti. Poručio nam je da je njemu i njegovima to u DNK. I da se on za to školovao, i da je školovanje završio sa prosekom 10,00.

Zbog čega je valjda jasno kako je očuvanje države nemoguće ukoliko oni genetski predisponirani za vlast i školovani za nju nisu u Vladi. Zato je misija očuvanja države,kojoj je Ivica tako posvećen, misija očuvanja sebe na vlasti.

… istina je da te lažem

Rođen sam u godini Titove smrti. Deca su mi rođena 2001, 2004. i 2007. Sve četvoro smo rođeni u različitim državama, bukvalno. Ivica i ja smo rođeni u istoj. Sve četiri države su čuvali Ivica i oni njegovi kojima je to u DNK.

I uspeli su. Mislim, sačuvali su sebe na vlasti.

Stoga je u čudesnoj sudbini Ivice Dačića hermeneutički ključ za razumevanje stanja u kojem već decenijama tavorimo i čiju metastazu živimo.

O čemu se radi?

Patriotizam je poslednje utočište hulje, rekao je još 1775. Semjuel Džonson. Pošto je Džonson bio izraziti konzervativac, jasno je da ovde nije reč o patriotizmu u smislu osećanja ili etičko-političke vrednosti, već, uslovno rečeno, o patriotizmu kao ideologiji ili ideološkoj mimikriji. Jer patriotska je mimikrija oprobano sredstvo uzurpacije svakog političkog sistema, uzurpacije koja za jedini cilj ima opstanak na vlasti na osnovu patriotske diskvalifikacije svakog mogućeg protivnika. Ukratko rečeno, ukoliko im kažete i pokažete da lažu, da kradu, da prikrivaju zločine, kriminal i počinioce, da izdaju stvarne i konkretne nacionalne interese, oni će vam reći da ste protiv države. Jer država je vlast. A oni su vlast. I ako padne vlast, onda nema države.

Ivica i njegovi kojima je odbrana vlasti u DNK upravo su baštinici i zatočnici takvog patriotizma.

Jer oni lažu, i to neverovatno mnogo i javno.

A ko laže, taj i krade.

A ko krade, sklon je tome da izda i proda.

Evo i kako:

Na prvom mestu, oni se lažno predstavljaju.

Dok vam pričaju o tome kako su oni socijalisti, kako u službi narodu stoje postojano kano klisurine, setite se šta to povezuje privatizaciju NIS i notorni Megatrend, kao i celokupnu destrukciju obrazovnog sistema i sistema vrednosti uopšte koju ovaj biznis fenomen simbolizuje.  

Grobari tri države

Dok vam pričaju o tome kako su oni državotvorci, setite se da su do sada sahranili tri države, a da sa grbače četvrte nisu sjahali od njenog nastanka.

Dok vam pričaju o kontinuitetu, o postojanosti klisurine, setite se ko je inaugurisao političku kulturu oceubistva i ko u njoj briljira.

Dok vam pričaju o partizanima, setite se sa kim su sve do sada sedeli i sede u vladama. Ili samo otvorite aktuelne istorijske udžbenike. Ili Pečat, recimo.

Dok vam pričaju o nacionalnim interesima, prebrojte se, po republikama, pokrajinama i entitetima regiona. A prebrojte i grobove, sve i svačije, pa se pogledajte u ogledalo.

Dok vam pričaju o Kosovu, setite se ko to forsira priču o razgraničenju. Kao i činjenice da je to razgraničenje u realnosti jedina gora opcija od priznanja nezavisnosti jer je najsigurniji put nestanka Srba na Kosovu i Metohiji. U čemu je onda poenta? Jednostavno: cenjkanje, ali hazardersko, na tuđu štetu. Već viđeno.                      

Naravno, sve su to zastupnici „tradicionalnih socijalističkih vrednosti skromnosti, solidarnosti, odgovornosti i radinosti“, kako je rekao jedan od najistaknutijih, rektor M. Jovanović, skromni vlasnik kolekcije bentlija, estradnih umetnica i nekoliko lažnih diploma i zvanja.

Eto, to vam je Ivica nabio u facu kada je skinuo gaće u Blicu.

Ostaje da se odgovori na još dva pitanja: zašto o svemu ovome sada govorim, kada je svakome ko iole politički misli sve ovo valjda već opštepoznato, te zašto ni jedne reči o pantokratoru srpske političke i uopšte svakojake realnosti?

Evo zašto.

Ivičina istovremena drskost spram sirotinje i groteskno samoponiženje pred svedržiteljem Vučićem zapravo su pretnja, i to na prvom mestu upućena upravo njemu. Ivica, naime, pokazuje da ne postoji granica koju neće preći; na putu očuvanja vlasti njemu nije problem da se besomučno sprda sa političkim idejama koje bi partija kojoj je na čelu trebalo da zastupa, da povraća po sopstvenom, ličnom dostojanstvu, te da kazni svakoga iz sopstvenih redova ko bi se tom njegovom performansu usprotivio. A ljudi koji zgaze sebe, pa još i javno, ne prezaju ni od čega. Stoga ih je uvek poželjno imati što bliže sebi. Što nije besplatno, razume se.     

Takođe, glasovi koji se sve više čuju i koji govore o tome kako bi Ivica trebalo da ide u opoziciju, te kako bi on mogao biti poželjni saradnik, pa čak i nezaobilazni faktor pri rušenju aktuelne vlasti, alarm su koji ukazuje na to da je Vučić, ma koliko strašan bio, samo akutni simptom bolesti, dok je njen uzrok virus čiji je glavni ovlašćeni zastupnik upravo Ivica. Virus ideološke mimikrije, korupcije, klijentelizma i skoro pa fundamentalističkog beščašća.    

Taj virus je proizveo Vučića. Taj virus ga može i nadživeti. Simptomatska terapija stoga nije dovoljna.     

Piše: Ljubomir Popović za Preokret
Ilustracija: Preokret

Share.

Leave A Reply