EPILOG EKSPLOZIJE U BEJRUTU: Liban proglasio dan žalosti, najmanje 100 mrtvih, 4.000 povređenih

Liban je obavijen tugom posle snažne eksploziji u glavnom gradu Bejrutu u utorak uveče kada je poginulo najmanje 100 ljudi, dok je više od 4.000 ranjeno.

Jačina eksplozije zatresla je čitav grad. Prvobitno je izbio požar u luci, a potom je usledila zaglušujuća eksplozija od koje se podigao dim u obliku pečurke.

Ministar policije je rekao da prvi izveštaji ukazuju na to da je uzrok tragedije eksplozivni materijal koji se nalazio u jednom od skladišta u luci.

Predsednik Libana Mišel Aun, napisao je na Tviteru da je „neprihvatljivo” da se 2.750 tona amonijum nitrata skladišti na nebezbedan način. „Neću se zaustaviti dok ne pronađemo odgovorne za ovo što se desilo i najoštrije ih kaznimo”, napisao je predsednik.

Aun je rekao da je je Vlada izdvojila 100 milijardi lira (66 miliona američkih dolara) za hitnu sanaciju posledica, kao i da će biti proglašeno dvonedeljno vanredno stanje.

„Ovo je potpuna katastrofa”, rekao je direktor libanskog Crvenog krsta Džordž Ketani za lokalne medije.

„Žrtve su svuda, više od 100 ljudi je izgubilo život, a naši timovi su i dalje na terenu i pretražuju okolne kvartove”, navodi se u saopštenju Crvenog krsta.

Vlasti u Libanu proglasile su trodnevnu žalost, počev od srede.

Zvaničnici su za sada skloniji tvrdnjama da se radi o nesrećnom slučaju, a ne o smišljenoj akciji.U toku je istraga kako bi se utvrdilo kako je tačno došlo do eksplozije.

Amonijum nitrat je navodno istovaren sa broda još 2013. godine, a potom ostavljen u skladištu.

Eksplozija pogađa Liban u osetljivo vreme – ekonomska kriza budi stare podele u zemlji koja se bori i sa epidemijom korona virusa. Tenzije su velike i pred izricanje presude na suđenju za ubistvo bivšeg premijera Rafika Haririja u 2005. godini.

Video koji se pojavio na društvenim mrežama prikazuje veliki pečurkasti oblak dima, a vidljivo je i da je pričinjena ogromna šteta.

Hamad Hasan je za televiziju Al Džazira rekao da se očekuje i da će broj žrtava nastaviti da raste, jer ima dosta teško povređenih, među kojima su i zdravstveni radnici.

On je pozvao sve medicinske radnike da se jave u najbliže zdravstvene ustanove kako bi pomogli u zbrinjavanju povređenih.

Firas Abijad, načelnik Univerzitetske bolnice u Bejrutu rekao je za BBC da je većina povreda nastala od prozorskih stakala koje je padalo sa zgrada i letelo na sve strane.

„Situacija je pomalo haotična u bolnicama. Istovremeno smo počeli da primamo veliki broj povređenih, sa ranama koje je napravilo staklo”, naveo je on.

BBC novinar na licu mesta javlja da se vide i tela nastradalih, kao i da je načinjena velika materijalna šteta – dovoljna da onesposobi rad luke.

Sud Ujedinjenih nacija spremao se da izrekne presudu četvorici osumnjičenih za ubistvo Haririja bombom aktiviranom u kolima.

Sva četvorica su članovi proiranske Hezbolah grupe, koja je negirala učešće u ubistvu Haririja. Sudi im se u odsustvu, a presuda bi trebalo da bude izrečena u petak.

Direktor Agencije za državnu bezbednost kaže da se eksplozija dogodila u blizini objekta u kom su skladišteni eksplozivni materijali.

Lokalni mediji prenose snimke ljudi zarobljenih ispod ruševina. Jedan očevidac je prvu eksploziju opisao kao zaglušujuću.

Eksplozija je bila tolika jaka da se čula i na 240 kilometara udaljenom Kipru.

Predsednik Mišel Aun sazvao je hitan sastanak Vrhovnog saveta odbrane, a sreda je proglašena za dan žalosti.

Do eksplozije je došlo usred političkih napetosti u Libanu, dok traju demonstracije protiv načina na koji se vlada nosi sa najtežom ekonomskom krizom još od građanskog rata 1975 – 1990.

Takođe postoje napetosti u odnosima ca Izraelom, nakon navoda ove države da je prošle nedelje sprečen ulazak Hezbolaha na izraelsku teritoriju.

Šta je rekao libanski premijer?

Hasan Dijab, premijer Libana, zatražio je podršku od međunarodne zajednice.

„Hitno pozivam prijateljske i bratske zemlje da stanu uz Liban i pomognu nam da zalečimo duboke rane. Ovo je nacionalna katastofa”, kazao je Dijab novinarima.

Libanski premijer je obećao da će Vlada pronaći odgovorne za eksploziju.

„Odgovorni će da plate za ovo. To obećavam i mrtvima i ranjenima”, poručio je on.

Hadi Našralah, očevidac

Video sam vatru, ali još uvek nisam znao da je došlo do eksplozije. Ušli smo unutra. Odjednom sam izgubio sluh jer sam očigledno bio preblizu. Nekoliko sekundi ništa nisam mogao da čujem, znao sam da nešto ne valja.

Odjednom je staklo počelo da pada sa kola, sa automobila oko nas, prodavnica, zgrada. Staklo koje samo pada sa zgrada.

Ljudi su zvali jedni druge sa različitih krajeva Bejruta i svi su viđali isti prizor: slomljeno staklo, zgrade koje se tresu, glasna eksplozija.

Šokirali smo se, jer obično kada se tako nešto desi, tako nešto se vidi samo u jednoj oblasti nakon eksplozije, ali ovo se dogodilo u čitavom Bejrutu, čak i u delovima izvan grada.

Novinarka Suniva Rouz

„U trenutku eksplozije, ulice su bukvalno bile prekrivene staklom, a kolima Hitne pomoći je teško da prođu od cigli i betonskih blokova koji su na sve strane. Mnogo je kuća srušeno”, kazala je Rouz.

Ona navodi da je videla i ljudi kako leže krvavi na ulicama.

„Jedan doktor je istrčao iz kuće sa priborom za prvu pomoć da ukaže pomoć starici koja je ležala”, opisuje novinarka.

I u njenom domu je, kaže, mnogo toga slomljeno.

„Svo staklo je puklo, velika je šteta. Čak i u tržnom centru dva kilometra dalje, oštećena je fasada. Ceo Bejrut je pogođen”, zaključuje ona.

Sebastijan Ašer

Snimci i fotografije ne samo ogromnog dima koji se nadvio nad Bejrutom, već i štete koju je eksplozija načinila u krugu od nekoliko kilometara, pokrenuli su novi talas šoka i anksioznosti u Libanu, koji je već na samoj ivici ekonomskog sunovrata.

Nekoliko sati pre eksplozije, demonstranti na anti-vladini protestima su se sukobili sa policijskim snagama ispred Ministarstva energetike, zahtevajući odgovornost nadležnih.

Javljaju se upozorenja o gladi na ulicama ili ponovnom rasplamsavanju verskih sukoba ukoliko se stanje u privredi pogorša.

A eksplozija će mnoge podsetiti na bombu koja je usmrtila Rafika Haririja. Libanci će se nadati da će poslednja eksplozija ostati ljudska tragedija – greška – a ne isplanirani napad.

Reakcije iz sveta

Abdul Fatah al Sisi, predsednik Egipta u poruci na Tviteru je izrazio saučešće „braći u Libanu”.

On je dodao da se moli za „brz oporavak povređenih i za porodice žrtava”.

U saopštenju iz Bele kuće, navodi se da administracija Donalda Trampa, američkog predsednika, pažljivo nadgleda situaciju.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta kazao je da je Evropska unija „spremna da pruži pomoć i podršku”, dodavši da je mislima u uz libanski narod i porodice žrtava.

Dominik Rab, britanski ministar spoljnih poslova, naveo je da se njegova zemlja ” solidariše sa libanskim narodom”.

Niko Anastasijades, predsednik Kipra, uputio je saučešće porodicama žrtava i rekao da je ta zemlja „spremna da pomogne na sve načine”.

O čemu se radi u slučaju Hariri?

U jutro 14. februara 2005. godine, Rafik Hariri, tada opozicioni poslanik i parlamentu, putovao je u koloni automobila kada je odjeknula eksplozija u veoma prometnom delu grada gde su hoteli i banke.

Eksplozija je izazvala veliku materijalnu štetu.

Hariri je bio jedan od najistaknutijih sunitskih političara u Libanu, a neposredno pre smrti, pozvao je Sirijsku vlast da povuče vojsku koja je u tu zemlju ušla 1976. kada je počeo građanski rat.

Ubistvo Haririja dovelo je do masovnih demonstracija protiv libanske vlade koja je bila prosirijski orijentisana, a mnogi su smatrali da upravo Sirija stoji iza ovog zločina.

Dve nedelje nakon početka demonstracija, libanska vlada je podnela ostavku, a sirijska vojska se povukla.

Nakon prikupljanja dokaza, Ujedinjene nacije i Liban su zajedno formirali Specijalni sud u Hagu 2007. godine, a na kraju je podignuta optužnica protiv četvorice muškaraca za terorizam, ubistvo i pokušaj ubistva.

Peti muškarac koji je dovođen u vezu sa napadom, Mustafa Amin Badredin, vojni komandant Hezbolaha, ubijen je u Siriji pre četiri godine.

Pristalice Hezbolaha su kritikovale ovo suđenje tvrdnjama da se radi o političkom procesu.

DENIS ŠVRAKIĆ ZA PREOKRET: Hronologija 1990-te, ili kako smo se počeli raspadati (I dio)

Izvor: BBC
Foto: Printscreen Twitter