NEGIRANJE, FALSIFIKOVANJE I RELATIVIZACIJA: Hiljade ratnih zločinaca slobodno šeta ulicama srpskih gradova

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Pošto je Srbija zvanično na putu evrointegracija, Evropska komisija objavila je redovan polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24, piše Tomislav Marković za Al Jazeera Balkans.

Prvo poglavlje odnosi se na pravosuđe i osnovna prava, a drugo se tiče pravde, slobode i bezbednosti. Dobar deo ovog izveštaja posvećen je napretku Srbije u oblasti procesuiranja ratnih zločina, mada je termin napredak prilično neadekvatan kad je ova tema u pitanju.

Srbija se obavezala da sudi ratnim zločincima i da potraga za zločincima i suđenja budu efikasnija. Zato je i donela dokument pod imenom „Akcioni plan za Poglavlje 23“ u kojem je definisano kako će sprovoditi preporuke Evropske unije čiji član, navodno, želi da bude.

Sve je u tom Akcionom planu na svom mestu, sve je lepo zamišljeno i napisano. Na primer, tu stoji da će biti izrađen tekst Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Srbiji.

Ta strategija se zasniva na ne može biti boljim principima: „fokusirane istrage i krivična gonjenja; istragu i krivično gonjenje najodgovornijih učinilaca ratnih zločina bez obzira na njihov rang; stavljanje žrtve u fokus prilikom istrage i vođenja postupka; posvećivanje posebne pažnje zaštiti svedoka…“

Sigurna kuća za ratne zločince

I zaista, izrađena je dotična strategija, eno je na sajtu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) pod zvučnim imenom „Tužilačka strategija za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji 2018-2023.“

Sve je tu lepo predviđeno: kako povećati efikasnost rada Tužilaštva za ratne zločine, kako pojačati institucionalne kapacitete ove ustanove, kako zaštititi žrtve i svedoke zločina i pružiti im podršku, koje nove tehnologije i metode rada treba primeniti itd.

Sve je tu, ništa ne fali, postoji samo jedan mali problem: stvarnost nimalo ne liči na ono što piše u ovim dokumentima. Srbija se bavi ratnim zločinima, ali samo na papiru.

U tužnoj stvarnosti Srbija je sigurna kuća za ratne zločince, što je i logično, budući da je na čelu države čovek koji je onomad proglasio Narodnu skupštinu za „sigurnu kuću za Ratka Mladića“.

Zato je i izveštaj Evropske komisije izrazito negativan, odnosno Srbija je “i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine”, kako podseća Fond za humanitarno pravo.

Evropska komisija podseća zaboravnu državu Srbiju da je preuzela obavezu da u potpunosti prihvati sve odluke i presude Haškog tribunala, kao i obavezu da sarađuje sa njegovim naslednikom – Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.

To znači da srpski zvaničnici nipošto ne bi smeli da u javosti osporavaju i negiraju haške presude. Serž Bramerc je još pre nekoliko godina upozoravao srpske vlasti da prestanu sa revizijom istorije i poricanjem sudski utvrđenih činjenica, ali to je bila uzaludna rabota.

Privrženost zločinstvu

Srpski državni funkcioneri prema ratnoj prošlosti i zločinima gaje specifičan odnos sačinjen od negiranja, poricanja, falsifikovanja i relativizacije, sa primesama glorifikacije masovnih ubica.

Vodeći političari koriste svaku priliku da negiraju genocid u Srebrenici, ne obazirući se nimalo na presude Haškog tribunala, na hiljade svedočanstava i dokaza.

Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Aleksandar Vulin, Ivica Dačić i sva ostala vlastela takmiče se ko će da bude kreativniji u ispoljavanju neljudskosti i privrženosti zločinstvu. Njih ni bezmerna patnja žrtava ne obavezuje ni na šta, oni je čak i ne primećuju, pa nije ni čudo što fućkaju na međunarodne obaveze koje su prihvatili…

Ceo tekst možete pročitati na portalu Al Jazeera Balkans.

Foto: Pixabay

Share.

Leave A Reply