KO JE ČIJI ČOVEK: Ruski, američki, turski igrači u Vladi Srbije

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Svako malo u javnost se plasira priča da je Ivica Dačić ruski, a Zorana Mihajlović američki čovek, međutim, istina je da oni nisu usamljeni slučajevi, jer u srpskoj vladi i uopšte u politici postoji još onih koji imaju vrlo bliske veze u inostranstvu. Tako se zna da Rasim Ljajić ima odlične veze sa Turskom, Marko Čadež sa Nemačkom i Amerikom, Jorgovanka Tabaković u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, a Ana Brnabić sa SAD i kako se u poslednje vreme često govori posebno sa specijalnim izaslanikom za Kosovo Ričardom Grenelom…

Suština je, zapravo, u tome da je svako ko misli da je neki političar došao na mesto ministra, državnog sekretara, predsednika vlade ili države sasvim slučajno – u velikoj zabludi.

Neke od priča koje kruže po političkim i medijskim kuloarima potpuno su tačne, neke delimično, ali retko gde je slučaj da nemaju nikakve veze sa istinom. Po sistemu prati dim i doći ćeš do vatre…

Ko je čiji…

Godinama unazad za socijaliste se vezuje epitet “ruski kadar”, pogotovu za Ivicu Dačića, za kojeg se zna da je u više nego odličnim odnosima sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim, pa i portparolkom ovog ministarstva Marijom Zaharovom.

Mediji su pisali nebrojeno puta da zahvaljujući ovim vezama Dačić opstaje u vladi toliko godina i sastavni je deo svake vladajuće koalicije. Ruskom prugom idu i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, ministar rudarstva i energetika Aleksandar Antić, ali i ministar Nenad Popović.

Dok je kod socijalista ruska veza politička, kod Popovića je u pitanju ekonomska linija, jer je on veoma dobro povezan sa ruskim ekonomskim magnatima.

Ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Zorana Mihajlović godinama važi za američkog igrača u Vladi Srbije, a to su tvrdili i neke njene stranačke kolege, iako je ona to nekoliko puta demantovala.

Od nedavno, a pogotovu uoči vašingtonskog sastanka Beograda i Prištine pojavila se i priča o navodno bliskim vezama Ričarda Grenela i srpske premijerke Ane Brnabić. Ukoliko je tačno, ovo jeste novina, ali se za predsednicu Vlade Srbije već dugo priča da ima odlične kontakte u Americi, još iz vremena kad je radila u NALED i USAID.

Za ministra trgovine, turizma i ugostiteljstva Rasima Ljajića važi da ima odlične kontakte u Turskoj, pa se zahvaljujući njima godinama ni jedna vlada ne može zamisliti bez njegovog prisustva. U toku svog ministrovanja ostvario je odlične poslovne veze i u Maroku i u Emiratima.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je jedan od najozbiljnijih pretendenta za novog ministra privrede, a njega na ovo mesto kandiduju odlične veze sa nemačkim privrednicima, koje je razvijao tokom 10 godina rada u nemačkoj ambasadi. Pored toga, Čadež je tokom rada u komori ostvario dobre kontakte i u Americi, te je on navodno bio i jedan od prvih ljudi koje je Ričard Grenel želeo da vidi kada je stupio na mesto specijalnog izaslanika za KiM.

Srbija zarobljena država

Politički analitičar Boban Stojanović za Nova.rs kaže da nema spora da postoje veze između političara i inostranih država i njihovih predstavnika.

“Naravno da veze postoje i naravno da postoje takvi uticaji. Ali ne bih im davao veći značaj od onoga sto je u SNS vladama najvaznije, a to je novac. Zašto su Stefanović i Mali sigurni ministri pored svih afera? Za Malog smo znali da obezbeđuje novac, a preko afere Krušik smo saznali da je i Stefanović ozbiljan igrač u tom smislu. To što je na primer Nenad Popović “ruski čovek”, to jeste važno – ali jos važnije je koliko novca i projekata za stranku može da obezbedi. I to je cela priča”, navodi Stojanović.

Kako kaže, to je način da se ostane na funkciji u vladi.
“Bez obzira šta radio i kako radio i koliko afera imao. Šta mislite zašto je Gašic na važnim državnim funkcijama? Mislim da je svima jasno. A strani faktor naravno da želi da ima direktne kontakte, to je nesporno, ali ne verujem da uticu na direktna imena. Osim ukoliko je to u obostranom interesu. A kad kazem u interesu, naravno da mislim na finansijski. I tu se sve zavrsava – Srbija je okupirana i potpuno zarobljena država na svim poljima”, zaključuje Stojanović.

Piše: Jelena Jelovac (nova.rs)
Ilustracija: Preokret

Share.

Leave A Reply