Vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije Durić, poručio je na obeležavanju Svetih Novomučenika Jasenovačkih, da pamtiti znači ne dozvoliti da se zločin ikada više ponovi, ali i da se moramo čuvati “zlokobne aveti zlopamćenja” koja znači mržnju i želju za osvetom.
“Naš cilj nije da žrtve koje danas slavimo samo sačuvamo od ljudskog zaborava, nego da ih ponajpre i iznad svega sačuvamo od smrti i propadanja. A to je moguće jedino ako umolimo gospoda da ih on uzme u svoje sećanje.
Zato i uznosimo njihova imena u službu božju, jer žarko želimo da se njihov spomen i njihovo ime zauvek nastane u večnom božjem pamćenju. Zašto? Jer ćemo njihovo, ali i svoje postojanje osigurati samo ako budemo zapisani u knjizi života večnoga. I upravo zato smo mi danas ovde, draga braćo i sestre”, poručio je vladika Grigorije, posle liturgije u manastiru Svetog Jovana Кrstitelja, u Jasenovcu.
On je naglasio da je “dobra prilika da se opomenemo i nečega što se kao zlokobna avet može uvući u nas, ukoliko nismo pažljivi i svesni prave važnosti, dubine i smisla pamćenja”.
“Ta zlokobna avet nije ništa drugo do samo zlopamćenje, jer druga strana pamćenja nije samo zaborav, već nešto mnogo gore i zlokobnije – zlopamćenje. A u čemu je to razlika između pamćenja i zlopamćenja? Pamtiti znači s ljubavlju se sećati postradalih, pamtiti znači sačuvati imena mučenika od zaborava, pamtiti znači ne dozvoliti da se zločin ikada igde više ponovi”, naveo je vladika Grigorije.
Кako je napomenuo, “zlopamtiti, pak, znači gajiti mržnju u svom srcu prema ubicama žrtava, zlopamtiti znači želeti zlo krvnicima, uzvraćati im zlo zlošću, koja truje naše duše silnije od najljućeg otrova. Zlopamtiti, na koncu, znači žudeti za osvetom i za tuđom smrću”.
Кoliko je važno pamćenje, istakao je vladika Grigorije, “osetio je i umni arhitekta Bogdan Bogdanović, koji je na ovom žrtvenom polju, zasejanom onima koje nipošto ne smemo zaboraviti, podigao spomenik u obliku cveta, kao simbola lepote i života, cveta koji svoje latice simbolično otvara i ustremljuje ka svodu nebeskom nad sobom, ka bogu i carstvu večnosti”.
“Zato u obliku kamenog jasenovačkog cveta, u njegovoj simbolici, jasno vidimo pobedu života na smrću, i težnju ka budućnosti i životu večnome”, naglasio je vladika Grigorije.
Кako je naveo, koliko zapravo sećanje može da bude snažno i moćno, naučio je upravo zahvaljujući Jasenovcu.
“Jer ovde, među ovim mučenicima, leži jedno ime kojeg smo se u mojoj porodici svi morali sećati. To ime je Neđo, a na rođenju ga je poneo jedan od petorice braće moga dede Ljuba. Neđo je, nažalost, postradao u Jasenovcu. I dok se imena preostale dedove braće u našoj familiji jedva prisećamo, a ponekad ih čak i zaboravljamo, Neđovo ime svi pamtimo. Njegovo ime ostalo je trajno urezano u sećanja, poput neizbrisive senke i šuma trajno nastanjenog u nama. To tumačim kao veliku milost i utehu, koju nam bog daruje preko mučenika, učeći nas da su oni zauvek tu, da i dalje postoje i da ne umiru”, istakao je vladika Grigorije.
Liturgiju je služilo više episkopa, a prisustvovali su predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, počasni predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić, predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, predstavnici lokalnih organa vlasti i građani.
Izvor: nova.rs, Ilustracija: Preokret