ZDRAVKO PONOŠ: Za Srbe i Albance važniji je Dritan Abazović od šeika Bin Zajeda i Trampa

Vašingtonsko prelo je Vučićeva donacija Trampovoj izbornoj kampanji, ali to ne znači da papir koji je iz njega proistekao nema potencijal da proizvede dugoročne posledice.

To nije rezultat bilo čijeg strateškog promišljanja nego Vučićevog nepromišljanja. Šta god da je po sredi, ako bi posledica bila podizanje naših odnosa sa SAD na viši nivo, to svakako ne bi trebalo smatrati korakom u lošem smeru.

Nažalost, kako je i sam Grenel priznao, najvažniji elementi vašingtonskog sporazuma ne tiču se ni odnosa Beograda i Prištine međusobno ni njihovih pojedinačnih odnosa sa SAD. Tiču se prvenstveno odnosa oba entiteta sa Izraelom, Kinom i Rusijom. Reklo bi se po meri Trampove izborne kampanje i uz ignorisanje Evrope.

Ovako Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke i bivši načelnik Generalštaba Srbije, odgovara na pitanje Danasa da li je „ekonomski sporazum“ koji su 5. septembra u Vašingtonu pred Donaldom Trampom potpisali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti označio strateški zaokret u spoljnoj politici Srbije ka Americi.

“Verujem da je za razbijanje uzajamnih predrasuda, bolje razumevanje i bolje odnose između Srba i Albanaca mnogo značajnija politička pojava Dritana Abazovića, pa makar u Crnoj Gori, nego sva druženja i potpisivanja Vučića, Hotija i Trampa sve uz sasluženje Grenela, Dahlana i šeika Bin Zajeda”, rekao je Ponoš za Danas.

Na pitanje novinara kaki današnja spoljna politika Srbije izgleda u odnosu na vreme kada je bio na čelu Generalštaba Vojske Srbije, Ponoš odgovara:

“Sve se promenilo. I Srbija i svet. Teško je da se poredi koje vreme je teže. Svako ima svoje izazove, a nosioci vlasti koje niko nije molio da se prihvate tog posla, nego su se tukli za njega, treba da odgovore tim izazovima. Ono što je uporedivo je način na koji se vlasti nose sa izazovima svog vremena. Srbija je u periodu koji pominjete imala spoljnu politiku. Može da se polemiše o njenom pravcu i dometima, nekome je bila po volji, a nekome ne. U svakom slučaju, vođeno je računa o spoljnopolitičkim nacionalnim interesima, spoljna politika je institucionalno oblikovana i institucionalni i sinhronizovana sprovođena. Danas je urušen institucijalni kapacitet, a i onaj koji postoji ne koristi se. Spoljna politika u Srbiji danas je privatizovana kao i sve ostalo. A privatizacija je na nivou one kako je privatizovan IKL, Robne kuće Beograd i slično”.

Izvor: Danas
Foto: Printscreen YouTube / NOVA S

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top