Najmanje 39 ljudi je poginulo u sukobima u oblasti Nagorno-Karabah, saopštile su u ponedeljak vlasti tog područja oko kojeg se decenijama spore Jermenija i Azerbejdžan. Ovo su najteži sukobi u poslednjih nekoliko godina.
Prema novom bilansu, u sukobu su poginula 32 borca, petoro azerbejdžanskih civila i dvoje jermenskih civila.
Separatističke vlasti su navele da su povratile neke ranije izgubljene pozicije. Takođe su objavile da su uništile četiri azerbejdžanska helikoptera, 36 tenkova i oklopnih vozila, prema novinskoj agenciji Armenpress.
Dodale su i da su ubile mnoge azerbejdžanske vojnike, ali to ne može da se potvrdi, piše BBC.
Azerbejdžansko ministarstvo odbrane potvrdilo je gubitak jednog helikoptera, navodeći da je posada preživela, kao i da je uništeno 12 jermenskih protivvazdušnih sistema. Druge gubitke negiraju.
Azerbejdžan je saopštio da je 26 civila ranjeno u teškom jermenskom raketiranju, optuživši Jermeniju da cilja gusto naseljene oblasti.
I Jermenija i Azerbejdžan su proglasili opštu mobilizaciju i u nekim oblastima uveli ratno stanje.
Turska je objavila podršku Azerbejdžanu, dok je Rusija, koja ima vojne baze u Jermeniji, pozvala na momentalni prekid vatre.
Nije jasno šta je u nedelju izazvalo eskalaciju sukoba koji je bio pritajen od jula.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev izjavio je u nedelju da je uveren da će povratiti kontrolu nad regionom.
Ratno stanje proglašeno je usred nasilja u nekim delovima Azerbejdžana, kao i u Jermeniji i Nagorno-Karabahu.
Međunarodne reakcije
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je “ekstremno zabrinut” zbog trenutne situacije, pozvavši obe strane da obustave borbe.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov imao je hitne razgovore i sa jermenskim i sa azerbejdžanskim rukovodstvom, dok je Francuska, u kojoj postoji velika jermenska zajednica, pozvala na momentalnu obustavu sukoba i na dijalog.
Iran, koji se graniči i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom, ponudio je da bude medijator u mirovnim razgovorima, a američki predsednik Donald Tramp je poručio da SAD traže načine da se okonča nasilje.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan istakao je da krizu u Nagorno-Karabahu treba okončati momentalnim povlačenjem Jermenije s okupirane teritorije Azerbejdžana, prenosi Anadolija.
“Turska je svim kapacitetima i svim srcem uz prijateljski i bratski Azerbejdžan, mir u regionu je moguć okončanjem jermenske okupacije”, kazao je Erdogan.
Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) i kopredsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Bakir Izetbegović kazao je da jermenska strana snosi punu odgovornost za izbijanje sukoba u Azerbejdžanu, prenosi Anadolija.
“Duboko smo zabrinuti zbog situacije u Azerbejdžanu nakon artiljerijskih napada jermenskih snaga. Po međunarodnom pravu, region Nagorno-Karabah pripada teritoriji Azerbejdžana, te objavljivanje rata od strane Jermenije predstavlja ponovnu vojnu agresiju koja se ne sme tolerisati, naročito nakon što je meta jermenskih napada bilo i civilno stanovništvo”, kazao je Izetbegović, objavljeno je na stranici SDA.
Scene iz Azerbejdžana, kako je rekao, “nas po svemu podsećaju na iskustvo Bosne i Hercegovine, kada je i naša zemlja bila izložena brutalnoj vojnoj agresiji s ciljem proterivanja stanovništva i komadanja njene teritorije”.
“Azerbejdžan ima puno pravo da brani svoj teritorijalni integritet, kao i obavezu da ne dopusti ponavljanje masovnih zločina nad svojim civilnim stanovništvom koje su tokom 90-ih izvršile jermenske snage, proteravši brojne izbjeglice i sprečivši ih kasnije da se vrate svojim domovima”, rekao je Izetbegović.
Šta treba znati o Nagorno-Karabahu?
To je planinski region od oko 4.400 kvadratnih kilometara. Tradicionalno su ga naseljavali hrišćani Jermeni i Turci muslimani.
U sovjetsko doba, postao je autonoman region u okviru republike Azerbejdžana.
Međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali većinu stanovnika čine Jermeni.
Procenjuje se da se zbog ratova 1990-ih raselilo oko milion ljudi, oko 30.000 je ubijeno.
Samoproglašena republika Nagorno-Karabah, deo Azerbejdžana, traži punu nezavisnost u čemu ima podršku Jermenije, dok Baku pristaje samo na davanje kulturne autonomije.
U ratu Azerbejdžana i jermenskih separatista u Nagorno-Karabahu, koji je trajao od februara 1988. do maja 1994, poginulo je više od 20.000 ljudi.
Region je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je pod kontrolom etničkih Jermena.
Konflikt u kavkaskim planinama ostao je nerešen više od tri decenije, sa periodičnim eskalacijama borbi. U graničnim okršajima u julu je ubijeno najmanje 16 ljudi, nakon čega su izbile najveće demonstracije u glavnom azerbejdžanskom gradu Bakuu u ovoj godini, na kojima se pozivalo da se taj region ponovo povrati.
Izvor: N1 Foto: Printscreen / Youtube