ŠEF ORGANIZACIJE ZA MIGRACIJE: Ako se vlasti u BiH ne pokrenu, biće mrtvih izbeglica!

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Zima je pred vratima, a migranata koji spavaju napolju svakim danom sve je više. To bi moglo da završi kobno, ako se političari u BiH hitno ne probude, upozorava Peter van der Auverart, šef Međunarodne organizacije za migracije u BiH (IOM), koja održava migrantske i izbegličke centre u Bosni i Hercegovini.

Intervju koji je Peter van der Auverart dao za Deutsche Welle prenosimo u celosti.

  • Žarište migrantske u BiH je aktualno oko Bihaća, na granici s Hrvatskom, ujedno na granici s EU-om. Kakva je situacija s migrantima i izbjeglicama aktualno, kratko pred zimu?

Peter van der Auverart: Najviše zabrinjava činjenica da trenutno imamo oko 2.500 do 3.000 migranata koji spavaju van zvaničnih migrantskih centra u Unsko-sanskoj županiji. Posetio sam Veliku Kladušu i oko tog gradića u blizini granice su migranti svuda postavili ilegalne šatorske kampove. Humanitarna situacija tamo je dramatična. Moja najveća briga je da će ljudi, ako ne dođe do otvaranja dodatnih smeštajnih kapaciteta u zemlji do kraja oktobra, doslovno umreti od hladnoće.

Ove godine sam posebno zabrinut iz dva razloga. Prvo, broj migranata i izbeglica koji spavaju pod otvorenim nebom je mnogo veći u poređenju s prošlom godinom. Drugo, lokalni izbori se u BiH održavaju sredinom novembra i čini se da nema izgleda da bi država mogla do tog vremena da uspostavi bilo kakav dodatni smeštaj.

  • Nedavno smo bili svedoci katastrofalne situacije u Grčkoj s kampom Morija koji je izgoreo. U medijima se o tome mnogo pisalo, ali u istim tim medijima zapadne Evrope ne izveštava se mnogo o zabrinjavajućoj situaciji u BiH. Zašto je to tako?

Ponekad nam je ovde u BiH potrebno suočavanje s realnošću. Istina je da je, ako pogledamo stanje od januara 2018. do danas, oko 65.000 migranata i izbeglica ušlo u BiH. Ali većina njih je odavno i napustila zemlju. Nikad nismo u jednom danu imali više od osam ili devet hiljada migranata. Ovo je zemlja sa oko 3,5 miliona stanovnika. Zar bi osam ili devet hiljada migranata u jednoj zemlji od 3,5 miliona stanovnika trebalo da bude problem? To ne bi trebalo da bude problem. Tako da, ako posmatramo Grčku, koja ima mnogo veću migrantsku i izbegličku populaciju, onda to spolja ne izgleda kao da zemlja poput BiH ne bi mogla da savlada taj izazov.

  • Ali da li su to stvarne brojke migranata i izbeglica? Možda su nezvanični podaci veći – koje institucije nisu zabeležile?

Ne bih se složio s mišljenjem da ovo nisu stvarne brojke. Pre korone je registrovano oko 98 odsto migranata i izbeglica koje su ulazile u BiH. Jer, ukoliko uđete na teritoriju BiH, registrujete se i izjavite da imate nameru da zatražite azil, onda dobijete pravo da 15 dana ostanete u zemlji s pravom slobode kretanja. Tako da oni žele da se registruju, jer to znači da mogu legalno da ostanu u zemlji za vreme koje im je potrebno za prelazak u Hrvatsku. Kad govorimo o ovoj godini, rekao bih da 10 do 15 odsto više migranata koji su stigli u BiH država nije registrovala. To je zato što pojedine službe nisu radile zbog korone. Tako da u suštini nema nekog velikog skrivenog broja migranata i izbeglica, ne verujem da je tako.

  • U poslednjih nedelju se takođe suočavamo sa situacijom da sve više migranata dolazi iz Srbije preko Drine. Kako vi na to gledate?

Prošle godine je u BiH (u ovo doba) u proseku znalo da uđe oko hiljadu migranata nedeljno. Ove godine samo oko 500 nedeljno. Problem nije u iznenadnom povećanju broja dolazaka, problem je u nedostatku zvaničnih smeštajnih kapaciteta. Tako da je moj najveći strah s tim u vezi da neće biti doneta politička odluka potrebna za uspostavljanje dodatnih smeštaja. I nije stvar u novcu, Evropska unija je vrlo izdašno pomagala u odgovoru na migrantsku krizu u BiH. Problem je u tome da li će Savet ministara BiH usred izborne kampanje doneti odluku o uspostavljanju smeštajnih kapaciteta. Ukoliko to ne uradi, doći će do humanitarne krize.

  • Dakle, u ovom trenutku je potrebna samo jedna politička odluka kako bi se izbegla humanitarna kriza?

Da, to je samo jedna jedina odluka koju bi trebalo doneti. Jednom kad se ta odluka donese, onda organizacije poput IOM, Hjuman rajts voč i drugi mogu da se uključe – a mi smo spremni da odmah delujemo i počnemo sa uspostavljanjem centara. S tehničke tačke gledišta to nije komplikovano, ali je mnogo komplikovanije iz perspektive politike.

  • Šta su glavne prepreke?

Najpre, mislim da nema konsenzusa na državnom nivou o tome da se treba suočiti s migrantskom situacijom kao problemom koji se tiče čitave države. Ako pogledate migrantsku rutu, ona zahvata sve delove Bosne i Hercegovine. Jednostavno nema konsenzusa na nivou države o tome da je to nacionalni problem i da bi se prema tome trebalo odnositi kao prema nacionalnom problemu – a ne delegirati to na lokalne nivoe vlasti da se oni već nekako pobrinu za to.

Drugo, i to je povezano s ovim prvim, nema konsenzusa odozgo na dole. Ovo je u velikoj meri decentralizovana zemlja. Tako da nemate konsenzusa ni na horizontalnom, ni na vertikalnom nivou.

I treće, ponekad kad čujem šta pričaju političari zabrinut sam zbog toga da se stvara mišljenje kako je jedini način rešavanja situacije sa migrantima u BiH da oni jednostavno na neki čudesan način nestanu.

  • Ali kako da nestanu kad je BiH deo Balkanske rute?

Upravo tako! Mnogo vremena je protraćeno tako što su političari govorili da bi trebalo sprečiti migrante da ulaze u zemlju, a iz iskustva iz prošlosti znamo da je to gotovo nemoguće postići. Mislim da ta tri elementa objašnjavaju zašto u stvari nismo napredovali uprkos značajnoj međunarodnoj podršci.

  • Kad govorite o međunarodnoj podršci i objašnjavate ove prepreke unutar raznih državnih nivoa – šta bi onda Evropska unija trebalo da uradi?

Evropska unija i drugi međunarodni faktori mogu da vrše pritisak na BiH i, što je najvažnije, da nastave da pružaju finansijsku podršku za BiH kako bi se zemlja suočavala s tim. Ali na kraju krajeva, BiH je suverena država. I možemo mi nadugačko i naširoko da diskutujemo o tome da li je Evropska unija kriva za to što su migranti tu, da li je to rezultat promašene migrantske politike EU, ali realnost je da, s pravne tačke gledišta, da su svi ti migranti koji su na teritoriji BiH – hteli mi to da priznamo ili ne – u nadležnosti države BiH.

Međunarodna zajednica može da vrši pritisak, može da razgovara, da donosi deklaracije, piše objave na Tviteru i Fejsbuku, može da stavlja novac na raspolaganje – ali na kraju krajeva potrebne su nam odluke vlasti u BiH. U isto vreme, međunarodna zajednica finansira od januara 2018. godine 99 odsto mera za odgovor na migrantsku krizu. Tako da nije istina da BiH nosi finansijski teret suočavanja s migrantskom krizom na svojim plećima.

  • Koliko novca su Evropska unija i drugi međunarodni faktori Bosni i Hercegovini do sada stavili na raspolaganje za suočavanje s migrantskom krizom?

Ako to gledamo u širem kontekstu, onda je verovatno reč o otprilike 70 miliona evra. Dosta tog novca je prošlo kroz IOM, Međunarodnu organizaciju za migracije za koju ja radim, a koja se uglavnom brine za održavanje migrantskih smeštajnih centara u BiH.

  • Proteklih nedelja bilo je napetosti među stanovništvom, jer građani ne vide da vlasti rešavaju migrantsku krizu. Bilo je i protesta protiv migranata. Kako Vi gledate na te rastuće napetosti?

Ne bih se složio s mišljenjem koje propagiraju neki političari i neki mediji u zemlji da raste napetost između stanovništva i migranata. Moje iskustvo i iskustvo mojih saradnika sa stanovništvom BiH prilično je jasno. Mi smo posetili te ilegalne kampove u Velikoj Kladuši i svakog dana građani dolaze kod tih migranata, ustupaju im pristup vodi, donose hranu, odeću. Nismo zabeležili nikakve slučajeve nasilja od strane stanovništva BiH protiv migranata i izbeglica.

  • Time želite da kažete da političari aktuelnu situaciju koriste u populističke svrhe?

Mislim da je tako. Mislim da postoji jedna generalna frustracija među stanovništvom Velike Kladuše i Bihaća, ali to manje ima veze s migrantima, a više s nedovoljnom voljom, nesposobnošću – nazovite to kako hoćete – države da se nosi sa situacijom i da obezbedi smeštajne kapacitete van Unsko-sanske županije.

  • Šta bi mogao da bude najbolji, a šta najgori scenarij za naredne mesece s obzirom na migrantsku krizu u BiH?

Najbolji mogući scenario je da se u naredne dve-tri nedelje donesu političke odluke za formiranje dodatnih smeštajnih kapaciteta. Najgori scenario je da ne dođe do političke odluke na državnom nivou, pa bismo tako imali situaciju da 3.000 ili možda i više ljudi spava napolju u hladnoći, u snegu. I da budemo jasni: neki od tih ljudi će umreti.

Izvor: Deutsche Welle
Foto: Printscreen YouTube / IOM Bosnia and Herzegovina

Share.

Leave A Reply