INTERVJU PREOKRETA, PRINC FILIP KARAĐORĐEVIĆ: Moga pradjeda Aleksandra okrivljuju za posljedice ideologija njegovih neprijatelja

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Princ Filip Karađorđević je unuk kralja Petra II Karađorđevića i grčke i danske princeze Aleksandre, drugi je sin prestolonaslednika Aleksandra i princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Živi u Beogradu, po struci je ekonomista i trenutno radi u partnerstvu sa renomiranim globalnim finansijskom kućom za upravljanje aktivima u Londonu. Oženjen je Danicom Karađorđević sa kojom ima sina Stefana. Za Preokret daje ekskluzivni intervju povodom godišnjice atentata na njegovog slavnog pradjeda kralja Aleksandra I Karađorevića Ujedinitelja.

Prinče Filipe, danas je godišnjica smrti Vašeg pradjeda kralja Aleksandra Karađorđevića, politički najkontroverznijeg jugoslovenskog državnika. Iako je stvorio Jugoslaviju, čini se da mu se pripisuje puno više mana nego zasluga…

Projekat Jugoslavije nije bio ideja samo mog pradede Kralja Aleksandra već je to bio zajednički projekat kompletne srpske elite toga vremena. Danas niko ne može da ospori grandioznost i veličinu jednog vladara kao sto je bio viteški kralj Aleksandar I.

Ne samo zbog toga što su moj pradeda i njegova vizija prva žrtva fašizma, odnosno onoga što će unakaziti i Jugoslaviju, celokupnu Evropu i svet, već i zbog toga što se on okrivljuje za poteze svojih neprijatelja. Ne samo on, nego koncept jugoslovenstva uopšte.

Ali možemo se složiti da je Jugoslavija za Južne Slovene ipak bila nesumnjivi napredak? Šta vi mislite generalno o jugoslovenskoj ideji? I dalje nosite titulu princa Jugoslavije.

Pre nego sto je stvorena Jugoslavija, regent Aleksandar je zajedno sa svojim ocem Kraljem Petrom I udvostručio teritoriju Srbije, oslobodio Kosovo i Metohiju i ukljucio ih u Srbiju. Zato sa ponosom nosim titulu princa od Srbije i Jugoslavije. Nastojim da moja kraljevska titula bude vrednovane onako kako su vrednovane sve kraljevske titule u svetu.

Dinastija Karađorđević nastala je iz naroda, časnog srpskog naroda. Moja je dužnost da postignem ravnotežu tako da sve moje akcije i aktivnosti budu uvek u skladu sa potrebama moga naroda.

Znam da su Srbi uvek želeli da se ponose dinastijom svog naroda, i moja je dužnost da budemo deo tog naroda u svakom smislu te reči. Da delimo njegovu sudbinu, probleme, način života.

Da li se slažete sa ocjenom Vase Čubrilovića da “Srpski jednostavni pojmovi o državi i još jednostavniji metodi upravljanja nisu se mogli s uspehom primeniti na jednu tako kulturno i politički komplikovanu zajednicu, kakva je Jugoslavija” i da devedeset od sto pogrešaka počinjenih u ovoj državi od strane Srba dolazi od onog neznanja i neiskustva, jedva deset od sto ako je bilo od zle volje”?

Nasleđe koje nosim je odlučujuci faktor u mom životu. Tokom čitavog života sam izučavao o tradiciji i vrednostima koje nosi istorija kraljevskih kuća iz kojih potiču moji roditelji, pa samim tim i ja. To mi je dalo znanje i potvrdilo moje definitivno opredeljenje za očuvanje tradicije i vrednosti koje istorija sa obe strane predaka mojih roditelja nosi.  

Nisam istoričar, ali u odnosu na poznavanje istorije svoje porodice oslanjam se na činjenice, a posebno one vezane za mog čukundedu kralja Petra I i pradedu kralja Aleksandra I i njihov značaj u istoriji naše zemlje.

Mislim da je nedopustivo ono što se u prošlosti pa i onoj skorijoj neretko dešavalo, a to je da se ime mojih predaka olako koristi  u raznim knjigama, serijama i filmovima, u kojima su se predstavljale neke stvari koje nisu utemeljene na istorijskim činjenicama.

Te istorijske činjenice moraju da se stave na svoje mesto, i ja ću dati sve od sebe da zaštitim svoje ime i ugled svojih predaka.

Vi ste odrasli u inostranstvu u različitim sredinama, ali sada živite i radite u Srbiji u Beogradu. Drastična je to i velika promjena, a i nekako golemo iskustvo biti formiran kao ličnost u raznim sredinama. Međutim, ono što je još zanimljivije različitim ekonomijama. Vi ste stručnjak za finansije i ekonomista? Kakvo je vaše mišljenje i ekonomskim perspektivama Srbije i regiona u narednom periodu, s obzirom na pandemiju korone i sve druge poteškoće?

Pandemija korona virusa je svima promenila život, promenila je svet i način života ljudi. Verujem da je društveno odgovorno ulaganje važno sredstvo u poboljšanju sveta u kom živimo, a sada u vreme pandemije koronavirusa to je značajno više nego ikad. COVID-19 je razotkrio sve slabosti našeg sistema.

Po mom mišljenju, verujem da je mnogim korporacijama dozvoljeno da se izvuku iz ove krize na dosta nemoralan način. To se mora promeniti. Nadam se da igram svoju ulogu u ovoj neophodnoj promeni. Zašto bi svojim talentima i znanjem doprinosili jačanju tuđih ekonomija, a ne ekonomiji svoje zemlje?

U tom smislu mislim da fokus svih nas mora biti da pomognemo svojoj zemlji, da u njoj stvaramo uslove za bolji život svih nas, da razvijamo i gradimo svoju zemlju, svoju ekonomiju. Moramo se dobro potruditi da stvorimo sredinu gde svi mi delimo ideje sa komšijama i drugim narodima da bismo dalje razvijali održiviji svet. Najveći deo svog života proveo sam u Španiji i gradu Sevilji, i Londonu, gde sam se školovao i gradio karijeru. Danas sa ponosom ističem da su Beograd i Srbija moj dom. Intenzivno radim na održivim ciljevima koje implementiram u svim svojim aktivnostima.

Mnogi stručnjaci najavljuju kočenje globalizacije i jačanje regionalnih odnosa kao novog podsticaja svjetskoj ekonomiji, u smislu da će regionalni savezi jačati kako ekonomije manjih zemalja, tako i kooperativnost i dobre odnose…

Aktuelna pandemija sasvim razotkrila i ogolila trenutnu iracionalnu i apsurdnu političku, ekonomsku i društvenu situaciju sveta u kome živimo. Kada se pandemija koronavirusa okonča moramo se potruditi da se ne ponavljaju greške iz prošlosti.

Svet ne može nastaviti da ide stazom nejedinstva i da funkcioniše u sistemu koji naglašava profit nad svim drugim. Globalna solidarnost mora biti u fokusu svih nas i ako budemo koračali tim putem, to će biti pobeda ne samo nad koronavirusom  nego i nad svim krizama koje bi mogle da pogode čovečanstvo u ovom veku.

Da bi se zaštitilo lokalno, odgovorno društvo danas mora da ima snažno globalno prisustvo i glas. Svojim radom i građenjem svoje poslovne karijere sam stekao veliko iskustvo koje mogu da primenim u svojim budućim projektima koje planiram da realizujem u Srbiji. Samoodrživi ciljevi donose bolju,zdraviju i izvesniju budućnost.

Kakvo je Vaše mišljenje o Malom Šengenu koji se treba uspostaviti? Je li to neki oblik nove Jugoslavije?

Slobodni protok ljudi, robe, usluga i kapitala, što je smisao “Malog Šengena” doprinosi poboljšanju kvaliteta života svih građana jer stvara preduslov za povećanje privrednog rasta. Mali Šengen je važan ne samo kada je reč o boljoj integraciji regiona, već i kada je reč o podstreku sveukupnog razvoja širom Zapadnog Balkana, u celini.

To bi podrazumijevalo i konfrontaciju sa vrlo teškom i mučnom prošlošću. U jednom intervjuu ste već rekli da je Vaš pradjed Aleksandar toga bio svjestan kada je gradio Jugoslaviju. Da li je vrijeme pokazalo da je bio u pravu?

Projekat Jugoslavije je bio projekat ujedinjenja i boljitka Srbije. A Srbija je tokom svoje istorije imala puno problema. Svestan sam da je to direktna posledica velikog istorijskog tereta koji Srbija vekovima nosi na svojim plećima. Želeo bih da građani Srbije imaju viši životni standard, da spoznaju i više poštuju svoje običaje i kulturu, da im se otvaraju nove perspektive, da obogaćuju sebe, i budu slobodan narod. To doprinosi kvalitetu života svakog pojedinca.

Nedavno ste u Mostaru? Kakve utiske nosite od tamo?

Mostar je na mene ostavio sjajan utisak. Grad bogate istorije i kulture. Nadam se da će do kraja ove godine nakon 12 godina nestabilnosti politička situacija u Mostaru biti rešena, jer čini mi se da je to preduslov za napredak ekonomije u ovom gradu, za povećanje broja radnih mesta…to je osnovni preduslov iseljavanja mladih ljudi iz Mostara.

Vreme je da u Mostaru prestanu sve podele i sukobi jer je Mostar zaista istinski multietnički , sto se moze posmatrati kao veliko bogatstvo,  tako treba i ostati.

Naravno, očekujem daleko bolji položaj Srpske zajednice u Mostaru jer Srbi u ovom gradu imaju duboke korene, bogatu istoriju i kulturu.

Razgovarao: Vuk Bačanović, Foto: Privatna arhiva princa Filipa

Share.

Leave A Reply