Prošle nedelje jedna od udarnih vesti u regionu bila je ona o hapšenju visokih funkcionera nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova i njihovo izručenje Specijalnom sudu za ratne zločine na Kosovu u Hagu. Među uhapšenima su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svakako, najzvučnija imena su Hašim Tači, koji je praktično do pre nekoliko dana obavžao funkciju predsednika Republike Kosovo, i Kadri Veselji, predsednik jedne od najjačih političkih partija na Kosovu – Demokratske partije Kosova i šef nekadašnje obaveštajne službe Kosova.
Sva četvorica dovode se u vezu sa ubistvima i progonima srpskog stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije u periodu od 1998. i 1999. godine, ali i sa ubistvima Albanaca, koji su bili označeni kao nelojalni vrhu OVK. Prvo pojavljivanje pred sudom optuženih biće u ponedeljak 9. novembra, gde će se utvrditi identitet optuženih i da li su tokom njihovog privođenja povređena njihova prava. Takođe, njima će biti data prilika da se izjasne u vezi sa optužnicom, ali oni to ne moraju odmah učiniti.
Kako je sve počelo – Izveštaj Dika Martija
Sada već daleke 2010. godine objavljen je čuveni izveštaj Dika Martija o zločinima OVK tokom oružanog sukoba na Kosovu i nakon njegovog završetka, koji je usvojio Parlament Saveta Evrope 16. decembra iste godine. Povod za istraživanje ovih zločina bila je knjiga bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle Del Ponte, u kojoj ona navodi da su počinjeni brojni zločini nad srpskim stanovništvom na Kosovu, uključujući trgovinu ljudskim organima. Ti isti zločini ostali su potpuno nekažnjeni i nikada nisu ozbiljno istraženi. Ove sločine počinila je OVK nad zarobljenim Srbima, od kojih su mnogi bili ostali na teritoriji Kosova i Metohije nakon završetka rata.
Prema Martijevom izveštaju, Srbi, ali i „nelojalni“ Albanci, bili su zarobljeni na više lokacija koje je kontrolisala OVK kako na teritoriji KIM-a, tako i na severu Albanije. Tokom boravka na ovim tajnim lokacijama, zarobljenici su bili mučeni i prebijani, dok za neke od njih postoje ozbiljne indicije da su im, pre likvidacije, vađeni organi na nelegalnoj klinici koja se nalazila u bilizini mesta Fushë-Krujë na severu Albanije. Njihovi organi nelegalno su prodati u inostranstvu.
U istom izveštaju navodi se da je Haški tribunal vrlo brzo zatvorio istragu o trgovini organima, a da je Euleks nakon dolaska na Kosovo 2008. godine zatekao haotično i osetljivo stanje u vezi sa istragama ratnih zločina – nepotpuna dokumentacija, izgubljena dokumenta, neprikupljena svedočenja, zbog čega je dosta zločina ostalo nekažnjeno. Sprovedeno je jako malo istraga o povezanosti političara na vlasti i ratnih zločina počinjenih nad Srbima i kosovskim Albancima.
Parlamentarna skuština Saveta Evrope zahtevala je te godine da se sprovede beskompromisna istraga u vezi sa ratnim zločinima na Kosovu, navodeći da oni ne mogu biti opravdani i ostati nekažnjeni. Oni su tada pozvali Euleks, Evropsku uniju i Haški trbunal da sarađuju i omoguće sprovođenje detaljne istrage kako bi se utvrdila istina u vezi sa počinjenim zločinima.
Tek nakon nekoliko godina, tačnije 2014. godine, specijalna grupa Evropske unije, formirana kako bi utvrdila da li su istiniti navodi iz izveštaja Dika Martija, obratila se javnosti, nakon što je završila svoju istragu. Njen tadašnji šef Klint Vilijamson izjavio je da je prikupljeno dovoljno dokaza kako bi se podigle optužnice protiv visoko rangiranih pripadnika OVK za ubistva Srba, Roma, ali i kosovskih Albanaca. Prema Vilijamsovim navodima, na Kosovu je bilo sprovedeno etničko čišćenje velikog broja Srba i Roma. Još važnije, tvrdio je Vilijams, ovi zločini nisu bila dela pojedinaca, već su u pitanju organizovano sprovedeni akti i da predstavljaju zločin protiv čovečnosti.
Agonija u vezi sa formiranjem suda
Iako je već tada najavljeno formiranje specijalnog suda koji će se baviti ovim ratnim zločinima, to se nije dogodilo tako brzo. Usledile su godine odlaganja i različitih vidova opstrukcija formiranja ovog suda. Ovah „hibridni“ sud trebalo bi da deluje u okviru kosovskih zakona, njega bi činile strane sudije, a osuđenici bi trebali da svoje kazne izdržavaju izvan Kosova. Da bi sud uopšte mogao biti formiran, neophodno je bilo da dobije odobrenje od strane Skupštine Kosova. Kosovska skupština nije nikako uspevala da obezbedi većinu koja bi izglasala njegovo formiranje, dok je opoziciji – koju je predvodio pokret „Samoopredeljenje“ – slučajno ili ne, dozvoljeno da u parlamentu konstantno opstruiše izglasavanje neophodno za formiranje suda.
Očekivano, formiranje ovog suda obeležila su brojna previranja na kosovskoj političkoj sceni, budući da su brojni pripadnici OVK, koji se dovode u vezu sa ratnim zločinima, bili u samom političkom i državnom vrhu Kosova.
Skupština Kosova je u avgustu 2015. godine donela amandman na Ustav Kosova kojim se omogućava formiranje suda, da bi 2016. konačno i bio formiran ovaj specijalni sud. Prva saslušanja pred specijalnim tužilaštvom suda počelo je 14. januara 2019. godine, saslušanjem jedog od bivših komandanata OVK Rustema Mustafe – Remija. Krajem 2019. i početkom 2020. godine intenzivrana su saslušanja u Hagu, a glavni tužilac ovog suda Džek Smit najavio je u junu ove godine da će protiv Tačija i drugih komandanata OVK biti podignuta optužnica. Sam Hašim Tači saslušan je pred tužilaštvom mesec dana kasnije.
Šta piše u optužnici?
Tužilaštvo Specijalnog suda u Hagu tereti Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za nezakonito hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva u toku ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji i nakon njihovog završetka. Kako stoji u optužnici, oni su ova dela izvršili najmanje od marta 1998. godine do septembra 1999. godine.
U optužnici se dalje navodi da su na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kuksu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova izvršili krivična dela iz optužnice nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima
. Žrtve su lica za koja se podozrevalo da ne podržavaju OVK i kasnije privremenu vladu Kosova, i to: Srbi, Romi i Aškalije; katolici; civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa tom strankom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK; Albanci koji se nisu pridružili OVK ili nisu podržavali OVK, i lica koja su na osnovu svog trenutnog ili bivšeg zaposlenja važili za protivnike OVK.
U potvrđenoj optužnici navodi se da su pomenuta četvorica individualno odgovorni za razna krivična dela, koja su izvršena u kontekstu oružanog sukoba nemeđunarodnog karaktera na Kosovu i koja su činila deo raširenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK.
Nakon pojavljivanja pred sudom u ponedeljak, kada će im biti pročitana optužnica, njima će biti omogućeno da se o njoj izjasne, ali oni to ne moraju odmah učiniti, već mogu zatražiti da se sa optužnicom dodatno upoznaju u odgovarajućem vremenskom roku.
Ko su optuženi pripadnici OVK?
Redžep Seljimi jedan je od poznatijih komandanata OVK. Nakon rata u vladi koju je tada formirala OVK obavljao je funkciju minstra unutrašnjih poslova Kosova. Poslednjih godina politički je angažovan u opozicionom pokretu „Samoopredeljenje“. Jedan je od lidera ovog pokreta, a trenutno je i šef njihove poslaničke grupe u parlamentu Kosova. Važi za jednog od najuticajnijih i najuglednijih ljudi među Albancima na Kosovu.
Jakup Krasnići bivši je predsednik Kosova, te predsednik skupštine Kosova. Poslednjih godina aktivan je u okviru stranke Demokratska inicijativa Kosova, koju čine uglavnom bivši članovi Demokratske partije Kosova (koju je osnovao Hašim Tači), a čiji je aktuelni predsednik Fatmir Ljimaj, jedan od visokih zvaničnika OVK, koji je pred Haškim tribunalom već bio procesuiran i oslobođen u vezi sa zločinima tokom rata na Kosovu.
Kadri Veselji aktuelni je predsednik Demokratske partije Kosova. Smatra se jednim od glavnih Tačijevih suparnika unutar vrha ove stranke. Kao jedan od važnijih komandanata OVK, Kadri Veselji upravljao je bezbednosnim strukturama na Kosovu od 1999. godine. Kosovska javnost smatra ga za jednog od najopasnijih i najuticajnijih ljudi na Kosovu, a do nedavno je obavljao funkciju predsednika Skupštine Kosova.
Svakako, najpoznatiji među uhapšenima je Hašim Tači. Najpre je bio politički vođa OVK, a nakon sukoba jedan od vodećih političara na Kosovu. Obavljao je funkcije ministra spoljnih poslova Republike Kosovo, bio njen premijer, a sve do hapšenja i njen predsednik.
Osnivač je i dugogodišnji predsednik jedne od najvećih paratija na Kosovu – Demokratske partije Kosova, koja se sve do poslednjih izbora održanih krajem prošle godine na Kosovu nalazila u vlasti. Iako često povezivan sa kosovskim podzemljem i ratnim zločinima, Hašim Tači pokušavao je poslednjih godina da izgradi imidž liberalnog i civilizovanog političara, spremnog na dijalog i kompromise. Predvodio je dijalog sa Beogradom i potpisnik je „Briselskog sporazuma“ 2013. godine.
Reakcije albanske i srpske javnosti na Kosovu
Kosovski Albanci smatraju da će hapšenje vodećih ljudi Kosova, Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, ozbiljno uticati na političku i poslovnu scenu na Kosovu te dovesti do propasti njihovog dugogodišnjeg carstva i raspada njihove stranke. Oni veruju i da će sud pomoći da se rasvetle brojna ubistva kosovskih Albanaca, koje je vrh OVK tada video kao konkurenciju i pretnju da uspostave potpunu kontrolu nad Kosovom.
Sa druge strane, Srbi sa Kosova i Metohije uglavnom reaguju uzdržano. Razlozi za to leže u brojnim činjenicama: više od dvadeset godina se niko nije ozbiljnije bavio zločinima OVK nad Srbima, nijedan visoki zvaničnik OVK nikada nije osuđen, još uvek se ne zna sudbina velikog broja kidnapovanih i nestalih, brojna ubistva koja su se dešavala i godinama nakon što su ratni sukobi završeni nikada nisu rasvetljena… Pa ipak, neka izvesna nada da će se neko konačno baviti sudbinom postradalih Srba na Kosovu i Metohiji postoji.
Stiže li dugo očekivana pravda za žrtve?
Da li će se pred sudom naći i drugi visoki zvaničnici OVK – Agim Čeku, Daut i Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj (poslednja dva pravosnažno oslobođena pred dribunalom u Hagu za ratne zločine)… da li će se konačno saznati istina o delovanju OVK i da li će konačno biti zadovoljenje za žrtve nakon više od dvadeset godina, može se u ovom trenutku samo nagađati. Svakako, pred nama su godine istraga, procesa i suđenja, nakon kojih će se videti konačan rezultat Specijalnog suda za ratne zločine počinjenih na Kosovu.
Piše: Marina Simić za Preokret
Foto: Wikimedia Creative Commons