EKSKLUZIVNI INTERVJU, MIRA BANJAC: Moj otac je bio Amerikanac, a baba je trgovala alkoholom u doba prohibicije u Detroitu (VIDEO)

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Legendarna glumica Mira Banjac nedavno je proslavila 91. rođendan.

Na pitanje kako se oseća kroz smeh kaže: ”Vremešno. Natovarena sam životom.“ I odmah dodaje: „Pored svih nagrada i priznanja jedino je važno ono što će ostati u ljudima, ono što će da upamte. Mi smo radili za ljude. Najbitnije je šta ću ostaviti ljudima“, kaže Mira u ekskluzivnom intervjuu za Serbian Times.

Ostavili ste nam mnogo toga.

-To je lična stvar svakog čoveka. To što je njemu lepo ili bitno ostaće u njemu.

Kada pogledate u retrovizor, koje to slike iskaču?

-Diplomirala sam 1951.godine, pa od šezdesetih i narednih šezdesetak godina je najbolji deo moje karijere.

Dakle, čitava karijera. Šta je recept za tako nešto grandiozno?

-To zaista ne znam. Nikada, ali baš nikada nisam tražila ulogu, niti sam se borila za nju. Uvek su me tražili, a pretpostavljam kada su tražili da sam im bila i potrebna. To je sve. Nije bilo nikakve borbe u toj karijeri, sve se normalno razvijalo. Nije uvek bilo jako uspešno, niti veliko. Počinjala sam i od malog i od srednjeg. Bilo je padanja, uzdizanja. Ja sam kao reka ponornica, malo dole, malo gore.

This image has an empty alt attribute; its file name is MIra-Banjac-1-1024x786.jpg
KARIJERA DUGA SEDAM DECENIJA: Sa Svetozarom Udovičkim uu filmu “Usamljena ruža”

A kada ste padali, kako se pridignite?

-Važno je da shvatite gde se pogrešili, gde niste dovoljno dali sebe. Sada, na kraju, zaključujem da je najvažnija ravnoteža. Ne sme se potrošiti snaga na sitne stvari. Treba znati gde dati celu snagu, a gde ne treba mnogo da se troši. Glumac ne sme mnogo da se troši. Greška sadašnjih mladih glumaca, koji su uspešni, je što u isto vreme rade na četiri, pet televizija i tu potroše snagu na sitno.

This image has an empty alt attribute; its file name is Mira-Banjac2.jpg
LEGENDE: Sa Batom Živojinovićem u filmu “Šesta brzina” (1981)

Nikada, ali baš nikada nisam tražila ulogu, niti sam se borila za nju. Uvek su me tražili, a pretpostavljam kada su tražili da sam im bila i potrebna. To je sve. Nije bilo nikakve borbe u toj karijeri, sve se normalno razvijalo. Nije uvek bilo jako uspešno, niti veliko. Počinjala sam i od malog i od srednjeg. Bilo je padanja, uzdizanja.

Dosta njih je primorano da radi na više kanala.

-Naravno. Kultura je skoro decenijama skrajnuta. Dokle god u jednoj državi koja pretenduje da bude pravna, kultura i umetnost ne budu važni kao privreda, kao zdravstvo, neće biti značajnih pomaka. Kultura je nacionalna kičma, to bi morali da znaju oni koji o tome misle.

Da li se nekada više pridavalo značaja kulturi nego što se to radi danas?

-Apsolutno. Sedamdesetih, pa i šezdesetih, kultura je imala neki značaj. Tu se moglo nešto uraditi i stvoriti.

This image has an empty alt attribute; its file name is Mira-Banjac-3-876x1024.jpg
LEPOTA POROKA: Sa Dobrilom Ćirković, Perom Božovićem i Mirom Furlan u legendarnom filmu

Kako cenite ovaj sadašnji kulturni trenutak?

-Nije sjajno. Sve zavisi od ljudi, stalno se viče „nema para, nema para.“ Nisu pare samo u pitanju. Sve je u glavi onoga koji daje te pare. I koji misli da li treba toliko ili ne treba. Čovek je najvažniji, gde god je nešto dobro i uspešno – iza toga stoji čovek, i ono što ne valja – iza toga stoji čovek. Čovek je mera života.

This image has an empty alt attribute; its file name is Mira-Banjac-4-1.jpg
VARLJIVO LETO `68: Bata Stojković joj je bio partner u nekoliko velikih filmova

Dokle god u jednoj državi koja pretenduje da bude pravna, kultura i umetnost ne budu važni kao privreda, kao zdravstvo, neće biti značajnih pomaka. Kultura je nacionalna kičma, to bi morali da znaju oni koji o tome misle.

Kako preživljavate ovaj trenutak opšteg globalnog ludila?

-Teško. Ja sam vrlo komunikativna a sada za to nemam mogućnosti, pa moja snaga i energija malo popuštaju. Pokušavam da ne tonem, čitam, čuvam glavu. Samo glavu treba sačuvati, glava je najvažnija. Sa ljudima kontariram jedino telefonom. Svi poslovi, sva snimanja koje sam imala su otkazani za proleće. Pokušavam da budem dovoljna sama sebi. I da nekako osmislim ovaj zatvoreni prostor.

Kako čuvate moždane vijuge?

-Čitanjem. A treba i raditi i interesovati se za mnoge stvari.

This image has an empty alt attribute; its file name is MIra-Banjac-5-1024x576.jpg
VIUTALNA I U DESETOJ DECENIJI: Mira Banjac nedavno je napunila 91.godinu

Proputovali ste skoro čitav svet, razgovarali sa našim ljudima, kakva su Vam američka iskustva?

-Imam veliku priču sa Amerikom. Putovala sam sa „Ateljeom 212“ po  raznim kontinentima, igrali smo smo na Off Brodveju i to „Virdžiniju Vulf“, nedelju dana posle njihove predstave. Međutim, Amerika je za mene ima nešto sudbinsko. Nisam o tome nikada pričala.

Evo prilike.

-Da skuvam kafu, pa da Vam ispričam?

Jedva čekam.

Moj otac je Amerikanac. Moja baba je bila prvi talas migracije, otišla je u Ameriku, živela je u Detroitu i bila je velika hohštaplerka. Radila je, trgovala alkoholom u vreme prohibicije. Tamo se rodio moj otac i kada je imao 21 godinu, baba se vratila i tako je moj otac pronašao moju majku. Uvek je bila katastrofa sa jezikom i sporazumevanjem u kući. Bio je sjajan čovek, ali nije mogao da izdrži ovde. Kada sam imala četiri godine, on se vratio u Ameriku. Nama je poslao garanciju, da mama i ja dođemo. Međutim, moja mama je bila jako mlada, i moj ujak je bio njen tutor. Rekao joj je da ne može da ide za Ameriku.

This image has an empty alt attribute; its file name is MIra-Banjac-6.jpg
VRUĆ VETAR: Kao majka Borivoja Šurdilovića (Ljubiše Samardžića) u popularnoj seriji

Hvala ujaku.

-Brinuo se kako će sa malim detetom, pritom nije znala jezik. Tada se još putovalo brodom, bilo bi to jako dugačko. Moja majka nije otišla, a otac se još nekoliko godina javljao. Posle je otišao u neki rat i ja sam izgubila svaki kontakt sa njim. Mislim da je poginuo. A moram da vam otkrijem jednu svoju veliku manu.

Slušam Vas.

-Dosta sam obrazovana i načitana, ali ja ne znam engleski jezik. A to je sve iz psiholoških razloga. Dva puta sam pokušala da se upišem na Kolarčev univerzitet i nikako nisam prošla. Zato što su se moja baba i moja tetka, jer je tada baba dovela i svoju kćerku, užasno svađale na engleskom. Taj jezik je za mene bio katastrofa. I to je ostavilo psihološke posledice. Ja se njime služim njime, onoliko koliko je potrebno, ali je to velika psihološka barijera. Nisam uspela to da usavršim, otkriva Mira Banjac za Serbian Times detalj iz nikada ranije ispričane priče iz svog života.

Piše: Aleksandar Đuričić
FOTO: Mira Banjac / Printscreen YouTube / RTS TV lica, kao sav normalan svet – Zvanični kanal

Share.

Leave A Reply