VEĆINA ZA RUSIJU, KINU I KOSOVO: Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo u EU!

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Građani Srbije kao najveće prijatelje identifikuju Rusiju i Kinu, a kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete države vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Više od polovine građana ne podržava članstvo Srbije u EU, rezultati su istraživanja javnog mnjenja koje je tokom septembra i oktobra sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).

Najviše ispitanika (njih 40 odsto) doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, a 72 odsto veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast za 11 odsto u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine, kaže se u saopštenju BCBP izdatom povodom objavljivanja rezultata istraživanja.

Samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski.

Nakon Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, navodi BCBP.

“Rast pozitivnih stavova prema Kini posebno je vidljiv nakon početka pandemije, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako o visini kineske pomoći zvanični podaci ne postoje. Prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska unija, a to prepoznaje samo tri odsto građana Srbije. Dodatno, skoro 90 odsto ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast od preko 30 procenata u odnosu na istraživanje iz 2017. godine”, navodi se u saopštenju.

BCBP podseća da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateški cilj Srbije još od 2005. godine, ali da danas samo 9 odsto ispitanika smatra da je to glavni spoljnopolitički prioritet Srbije.

Građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom”, saopštava organizacija.

Podsećajući da je Srbija kandidat za članstvo u EU, BCBP navodi rezultate istraživanja prema kojima samo petina ispitanika smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Većina od 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.

“Ovakav rezultat ukazuje na to da se broj protivnika evropskih integracija povećao od 2017. godine kada se samo 35 odsto građana izjasnilo protiv članstva u EU”, navodi se.

Rezultati dalje pokazuju da se broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40 odsto, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50 odsto građana.

“Na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto Sjedinjene Države. Nešto više od 70 odsto ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu”, navodi se u saopštenju.

Čak 52 odsto ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba, dok 47 odsto kaže da bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba.

Suprotno tome, 69 odsto ispitanika izjavilo je da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58 odsto ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini i većina građana se ne bi uključila u te sukobe, navodi BCBP.

“Ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova”, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Glas Amerike
Foto: Pixabay

Share.

Leave A Reply