(IZ PREOKRET ARHIVA: Tekst je prvobitno objavljen 3. februara 2020.)
Na žalost, u Sinodu ima jedan koji je, da tako kažem, nametljiv čovek, koji je uzeo sebi takva prava, da ne skrivam, reč je o bačkom vladiki. Pa on je Vladiku Maksima izbacio sa fakulteta, jednog eminentnog teologa, sposobnog, ali koji se eto negde njemu zamerio… Ja sam rekao Patrijarhu ”On je Vama preuzeo Patrijaršiju”.
Atanasija Jetića, umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog, nije potrebno posebno predstavljati. Plodotvorni teolog, obnovitelj Crkve u Hercegovini, autor nebrojenih knjiga, čovjek izrazitog temperamenta, bez dlake na jeziku…
Mnogo je tema za razgovor, ali počinjemo ga onom najaktuelnijom…
Vladiko, uprkos Međunarodnom ekspertskom timu koji je Episkopski savet Crne Gore formirao, Sinod i Patrijaršija su uložili svoju apelaciju pred Ustavnim sudom Crne Gore?
–To je neki advokat iz Novog Sada, to je neka ujdurma, kako je sve napisano to je sve išlo Đukanoviću u prilog. I onda je Episkopski savet ubedio Sinod na čelu sa Patrijarhom te su povukli i predložili novu apelaciju koju je stastavio međunarodni ekspertski tim Episkopskog saveta Crne Gore.
U samoj Crnoj Gori govore da taj zakon nije ustavan. Kakav je to zakon koji diskriminiše pravoslavne koji su i najbrojniji, a paralelno je sa katolicima i muslimanima sklopio ugovor. To pokazuje Milovo nezakonito ponašanje. I koliko godina on samo vlada, zato sam mu i poručio: ”Svaka vlast kvari čoveka, a što duže vlada sve ga više kvari”. On je postao tiranin, to je poslednji despot.Vlast mu se osladila, ne gleda ni na šta. Pa vidite da on hapsi majku, staricu, kakav je to režim da jedna baka predstavlja opasnost za državu?! To će da propadne, samo se bojim ovoga koliko su grubi i kako su surovi. Da ne daj Bože padne krv i dođe do sukoba. Nisu Crnogorci za prezir, to je bio ratnički narod.
Već mjesec i po dana se širom Crne Gore održavaju litije i molebani u kojima učestvuju i oni koji se osećaju Srbima i oni koji se smatraju Crnogorcima, koji su čak članovi vladajućeg DPS-a koji je i inicirao usvajanje kontroverznog zakona o slobodi veroispovesti. Kako doživljavate sve to?
–Osnovna istina je da je to jedan narod, ja se sećam kad je onaj divni fudbaler Zvezdin, Dejan Savićević, rekao: ”Ja sam Pravoslavac, al sam Crnogorac”. Na to ne može niko ništa da kaže jer se tako čovek oseća, to je njegovo pravo. Ti ljudi su u svakom slučaju kao jedan narod, za ime Božije. Ta pojava naroda koji vidimo u litijama i za nas koji smo tamo bili je iznenađenje. Taj narod ima živu veru. Te svetinje su gradili i oni i naši zajednički preci. Taj narod je jedan, pri tom hvala Bogu živ, pravoslavan, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje.
Ne može Sinod da istisne Sabor. Ne može. Crkva je počela sa Saborima, pre svega Liturgija je Sabor. Sabori su nastali od Liturgije, birao je narod svoga episkopa i onda su se okolni episkopi okupljali i sabirali i tako je postala međusobna zavisnost. Ne postoji samostalnost episkopa sam za sebe, jer on mora da bude u opštenju sa drugima.
Taj pokušaj stvaranja Crnogorske crkve je nasilje nad narodom samim, nad istorijom, nad savešću. Ovo što se događa u Crnoj Gori je zaista zadivljujuće, toliki broj ljudi u litijama. Ovo je iznenađenje i za Mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Ja se nadam da će taj divan narod pobediti, samo se bojim ovih vlastodržaca da ne krenu u krvoproliće, to nije ni malo dobro.
Kako je moguće da je Sinod podneo inicijativu Ustavnom sudu Crne Gore koja nije bila u saglasnosti sa Episkopskim savetom?
–Na žalost, u Sinodu ima jedan koji je, da tako kažem, nametljiv čovek, koji je uzeo sebi takva prava, da ne skrivam, reč je o bačkom vladiki. Pa on je Vladiku Maksima izbacio sa fakulteta, jednog eminentnog teologa, sposobnog, ali koji se eto negde njemu zamerio.
Irineja bačkog je Brnabićka imenovala u savet fakulteta kao nekog ”ober prokurora”, to je kao u doba Petra Velikoga. Sa kakvim pravom?! On je kao neki garant lojalnosti, zakonitosti, a u stvari je prvi kršioc svega zakonitog.
Ja sam uveren da je to njegovo maslo i pisao sam i njemu to, ali u vrata gluvoga lupaj kolko god hoćeš, kaže naš narod. Ja sam rekao Patrijarhu ”On je Vama preuzeo Patrijaršiju”.
Postoje indicije da se sličan zakon kao u Crnoj Gori primijeni i na Kosovu i Metohiji…
–Tu je meni Vučić sumnjiv bez daljnjeg, ja u tog čoveka uopšte nemam poverenja, ja mislim da on samo čeka kako da izruči Kosovo. On je dao sudove i policiju, kako da štiti narod koji pljačkaju, hapse. Sad kradu Albanci u Gračanici, ulaze i kradu, nema policije. On je predao policiju, predao je sudove. Hteo je da preda i univerzitet u Mitrovici, pa je smenio rektora.
Ovo što se događa u Crnoj Gori je zaista zadivljujuće, toliki broj ljudi u litijama. Ovo je iznenađenje i za Mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Ja se nadam da će taj divan narod pobediti, samo se bojim ovih vlastodržaca da ne krenu u krvoproliće, to nije ni malo dobro.
To je čovek nepouzdan, on je jedno obično pričalo. Ima onu mumijicu, onog Đurića, koji je govorio da smo pobedilio sa 5:0, da smo dobili Zajednicu srpskih opština. Gde je ta Zajednica srpskih opština? Pre svega tu nisu ni jednu opštinu iz Metohije planirali, a ima ih. To su jedna pričala i šta tu više da se kaže.
Pored iskušenja na Kosovu i Crnoj Gori, naša Crkva se susreće sa iskušenjima i na PBF-u. Vi kao zaslužni profesor BU šta mislite šta treba da uradi Univerzitet kada Sinod kršeći elementarne akademske norme želi da upravlja fakultetom koji niti je osnovao niti ga finansira?
–Sadašnja rektorka je vrlo čestita žena.Ona je zastupala i one studente što su bili zauzeli Filološki fakultet. Rektorka i Senat ne priznaju novog dekana PBF, nego još uvek samo Episkopa Ignatija, koji se pokazao legalista i podneo ostavku. Ja ne bih podneo ostavku, izvinite. Nego je onda lovljeno u mutnom, i ko je sada taj novi dekan? Univerzitet ga s pravom ne priznaje. Rektorka se veoma čestito ponaša, ja joj čestitam jer zaslužuje svaku pažnju i poštovanje.
Tu je meni Vučić sumnjiv bez daljnjeg, ja u tog čoveka uopšte nemam poverenja, ja mislim da on samo čeka kako da izruči Kosovo.On je dao sudove i policiju, kako da štiti narod koji pljačkaju, hapse
Kao profesor emeritus bio sam prisutan na onoj sednici kada su bukvalno upali patrijarh i Episkop bački Irinej i kad je patrijarh mene pitao ”Šta ćeš ti ovde?!”, a ja sam mu odgovorio ”Šta ćete Vi ovde? Fakultet i Sinod su decenijama bili preko puta, ulica nas je razdvajala, pa se nikad nije dešavalo da se Sinod meša u izbor profesora ili dekana. To se poštovalo. Bilo je izvesnih nesuglasica, dešavalo se, ali to je živi život, nikad mi nismo imali nikakvih problema. Ovo sada je jedno nasilje. To je na žalost pakost tog čoveka, vladike bačkoga, koji ni sam nije legalno produžavao status redovnog profesora na fakultetu.
Prvo, izabran je za redovnog profesora iako nije ništa mnogo ni pisao. Takva grubost, takvo neotesano ponašanje Sinoda na čelu sa patrijarhom je potpuno neshvatljivo, a pored toga patrijarh je srednjoškolski profesor, kakvu on ima teološku karijeru? A Vladika David još manje. Irineja bačkog je Brnabićka imenovala u savet fakulteta kao nekog ”ober prokurora”, to je kao u doba Petra Velikoga. Sa kakvim pravom?! On je kao neki garant lojalnosti, zakonitosti, a u stvari je prvi kršioc svega zakonitog.
Smatrate li da postoji potreba za vanrednim održavanjem Svetog arhijerejskog Sabora?
–U poslednjih par meseci smo nekoliko puta tražili vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora. Poslednji put i sa Episkopskog saveta u Crnoj Gori. I oni su to bacili u kantu za smeće. Pisao sam Patrijarhu: ”Vi ste kao Petar Veliki koji je do 1720. ukinuo Patrijaršiju i zaveo Sinod”. Prvo Sinod nema veliko utemeljenje u kanonima. To je bila praksa patrijaraha, a ne kanonska odredba, da recimo kad ima nešto važno pozove episkope koji su prisutni u gradu. To je ”sinod endimusa” sastavljen od episkopa koji su se u tom trenutku zatekli u gradu. Da li to naš patrijarh radi? Mnogi naši episkopi često dolaze u Beograd. Patrijarh Pavle je to radio.
Kao profesor emeritus bio sam prisutan na onoj sednici kada su bukvalno upali Patrijarh i Episkop bački Irinej i kad je Patrijarh mene pitao ”Šta ćeš ti ovde?!”, a ja sam mu odgovorio ”Šta ćete Vi ovde?
Kad je bilo prevazilaženje američkog raskola, tad su u Sinodu bili pokojni mitropolit zagrebački Jovan i Sava šumadijski, Patrijarh German je bio u bolnici. Sinod je pozvao tadašnjeg episkopa raškoprizrenskog Pavla iz Prizrena, pozvali su Amfilohija iz Banata i pozovu mene kao jeromonaha da se nađe rešenje. I oni to povere meni – ja sam tražio svu dokumentaciju i uradio sam 30 strana na osnovu kojih je nađeno rešenje izmirenja. Ne da se ja hvalim time, ali preveo sam sve kanone i komentarisao, postoje svešteni kanoni Crkve. Veliki je zahtev vladikâ za Sabor, ali šta kad Sinod to dobije, oni bace u korpu za otpatke. Oni se ponašaju i govore da je ”Sinod Sabor u malom”.
–Ali nema toga. To je izmišljotina. Sinod nema te ingerencije. Oni sebi prisvajaju to pravo. Ne postoji ”Sabor u malom”. Oni imaju tendenciju da naprave neki stalni Sinod i da se Sveti arhijerejski Sabor sastaje na par godina, a to je ono što sam govorio – praksa Petra Velikog. Samo još da uvedu državnog predstavnika ”ober prokurora”. Ne može Sinod da istisne Sabor. Ne može. Crkva je počela sa Saborima, pre svega Liturgija je Sabor. Sabori su nastali od Liturgije, birao je narod svoga episkopa i onda su se okolni episkopi okupljali i sabirali i tako je postala međusobna zavisnost. Ne postoji samostalnost episkopa sam za sebe, jer on mora da bude u opštenju sa drugima.
Razgovarala: Redakcija Preokreta Foto: Željko Milićević, orthphoto.net