VODEĆI KINESKI POLITIKOLOG: SAD će propadati dugo, kao Britanska imperija!

„Ujedinjeno Kraljevstvo je dugo bilo najmoćnija država na svetu, njegov pad je bio dug i trajao je nekoliko decenija. Mislim da će pad Sjedinjenih Država ići po britanskom scenariju“

U intervjuu koji je dao uticajnom nemačkom listu Špigl, jedan od najuticajnijih kineskih politikologa, Jan Šuetong, govorio je i o promeni odnosa snaga u svetu i o tome koje će države odrediti njegovu budućnost.

  • U Pekingu je popularno gledište da Sjedinjene Države propadaju poput Sovjetskog Saveza u njegovim poslednjim godinama. Da li delite to viđenje?

Imperije su tokom cele dosadašnje istorije propadale, a tako će biti i u narednim milenijumima. Velika carstva prolaze kroz tri faze: procvat, stagnacija i urušavanje. Propadanje Sjedinjenih Država me ne šokira i ne iznenađuje. Pitanje je kako će se to završiti. Ujedinjeno Kraljevstvo je dugo bilo najmoćnija država na svetu, njegov pad je bio dug i trajao je nekoliko decenija. Sovjetski Savez se razbio poput čaše koja je pala na pod. Mislim da će pad Sjedinjenih Država pre ići po britanskom scenariju.

  • Da li je skandalozno finale Trampove ere u globalnim okvirima naštetilo Sjedinjenim Državama?

Više ne postoji poverenje u američku spoljnu politiku – Tramp ga je potpuno uništio. Njegov unilateralizam značio je da su SAD ignorisale interese drugih zemalja, uključujući interese svojih saveznika. Kako možete verovati zemlji ako ne znate šta će učiniti? Predsednički izbori, juriš na Kapitol, a pre svega reakcija na njih, ubrzali su ovaj trend. Čak je i Trampov Tviter-nalog bio blokiran. To znači da se drugačija mišljenja u Americi ne tolerišu.

  • Cenzura u Kini svakodnevno blokira hiljade naloga na društvenim mrežama. Tviter je privatna kompanija. Svako ko koristi njegove usluge slaže se sa uslovima korišćenja. Ako takva kompanija blokira nečiji nalog – to nije vladin akt…

Nedavno sam o tome razgovarao sa ćerkom. Rekla je da se Tviter može upoređivati sa Veiboom u Kini. Odgovorio sam: stani! Veibo je takođe privatna firma, ali naloge blokira samo kada to vlada dozvoli. Ako je lični nalog blokiran, to jasno odražava volju vlade. U svakom slučaju, ja tako mislim. Verujem da je tako i u SAD. Jer, da su se Džo Bajden i Nensi Pelosi izjasnili protiv blokiranja Trampovog naloga, Tviter bi se teško usudio da ga blokira. U Kini sve više ljudi veruje da se Amerika kreće ka političkom sistemu u kojem svaki novi predsednik može svog prethodnika strpati u zatvor.

  • Teško da bilo koji drugi političar u Sjedinjenim Državama kao Džo Bajden poznaje Si Đinpinga i njegovu stranku. Da li će atmosfera poverenja među njima promeniti kinesko-američki odnos?

Lični odnosi lidera samo relativno utiču na spoljnu politiku. Nijedan američki predsednik nije dočekan s počastima tokom zvanične posete Kini kao Tramp. Za njega je prireređen prijem u Zabranjenom gradu, što je u drugim slučajevima nezamislivo. Ali Trampov odnos prema Kini otada se nije popravio.

  • Bajden je više puta rekao da želi da obnovi sve američke tradicionalne saveze – verovatno da bi formirao jedinstveni front protiv Kine, da se poslužimo kineskim izrazom…

Vrlo je verovatno da će Bajden to pokušati i biće to, bez sumnje, u američkom interesu. Međutim, mislim da će Bajden težiti savezništvima u određenim oblastima, a ne formiranju jedinstvenog fronta. Povodom Južnog Kineskog mora, verovatno će se ujediniti sa Japanom i Filipinima, a što se STO tiče – sa Evropljanima.

  • Kako će kinesko rukovodstvo reagovati na to?

Kineska vlada je svesna izazova. Učiniće sve da podstakne evropske zemlje, Japan i Južnu Koreju da vode računa, pre svega, o sopstvenim interesima. Ako, na primer, Bajden zatraži od Evropljana da prekinu trgovinu sa Kinom, mislim da se ne može nadati punoj podršci.

  • Može li Evropa igrati nezavisnu ulogu u Aziji?

Trenutno vlade Nemačke i Francuske pokazuju odlučnost da ne stanu ni na čiju stranu. Pariz i Berlin će birati saveznike možda čak u zavisnosti od određenih aspekata iste teme. Na primer, u pogledu koronavirusa, Evropljani će nastaviti medicinsku saradnju sa Kinom, ali će se staviti na stranu Sjedinjenih Država kada je reč o istraživanju pojave virusa.

  • Kancelarka Angela Merkel, nepokolebljivi je pristalica dobrih odnosa sa Pekingom, ali će se povući u septembru. Kako će njen odlazak uticati na nemačko-kineske odnose?

Tokom njenih poseta Kini, dva puta sam se sastao sa njom. Poštujem je više od bilo kog drugog vodećeg političara. Ona je racionalna, zna kako da uravnoteži moć i ima principe. Sve dok Merkelova ostaje na čelu Evrope, Evropljani će voditi nezavisnu spoljnu politiku.

  • Najvažniji zadatak novog američkog predsednika biće pokušaj pomirenja sopstvene nacije. Kako će bavljenje SAD samima sobom uticati na Azijsko-pacifički region?

Mislim da Bajden neće biti voditi izolacionističku politiku u Trampovom duhu. Uostalom, pitanje je koliko on resursa može usmeriti u spoljnu politiku. Nedavno je američki telekanal CBS anketirao Amerikance: koju pretnju smatrate najvećom po SAD? Čak 57 odsto je priznalo da najveću opasnost vidi u drugim ljudima unutar SAD. Možete li da to zamislite? A samo sedam odsto takvu pretnju vidi u drugim državama!

Ako Bajden previše energije bude trošio na spoljnu politiku – rizikuje da bude optuživan da bude kritikovan za pogrešan izbor prioriteta.

  • Kako će Bajden koristiti svoje ograničene spoljnopolitičke resurse?

Istočna Azija će ostati glavna tačka na koju će se SAD fokusirati. Trampovu spoljnopolitičku ekipu su činili diletanti bez specijalnih znanja, a u Bajdenovom timu su samo eksperti. Oni znaju da se glavno suprotstavljanje Kine i SAD odvija u sajber-prostoru , a ne na moru, na zemlji ili u vazduhu. Kina i SAD se bore za udeo na digitalnom tržištu. To tržište je u Istočnoj Aziji i sada veće nego u Evropi. Digitalne tehologije su skoncentrisane u Kini, Japanu i Južnoj Koreji. Te tri zemlje određivati kakva će biti ekonomija budućnosti.

  • Američki politikolog Džon Miršajmer govori: Kina i SAD su dominirajuće sile, konflikt među njima je neizbežan, čak i da među njima ne postoje ideološke razlike. Delite li tu tačku gledišta?

Takođe sam pristalica realnog sagledavanja odnosa snaga i delim glavne teze Miršajmerove, ali ne i njegove zaključke. Nesumnjivo je da konkurencija, rivalstvo i konfrontacija čine osnovu odnosa između velikih sila, za realiste je to opšte mesto. Miršajmer i ja različito gledamo na to da li će rivalstvo između Kine i Sjedinjenih Država dovesti do rata. On misli da hoće, a ja sam uveren da nuklearno oružje isključuje direktan rat između Kine i SAD. Čak i hibridni ratovi u digitalno doba postaju malo verovatni.

Srž konfrontacije Kine i Sjedinjenih Država neće biti u ideološkoj ekspanziji, već u težnji ka tehnološkoj superiornosti. Predviđam da će se mir održati, ali da će biti napeto.

  • Ako se sukob između Sjedinjenih Država i Kine vrti oko tehnološke superiornosti, kako objašnjavate događaje tokom 2020. godine, kada je Kina sprovodila ekspanzionističku politiku prema Indiji, Butanu, u Južnom Kineskom moru i oko Tajvana?

Ako sila koja se brzo razvija želi da ima koristi od svog geografskog širenja, onda treba da zauzme ogromnu teritoriju. Britanski kolonijalizam ili širenje Sjedinjenih Država sa istočne na zapadnu obalu je ono što se može nazvati geografskom ekspanzijom. U tehnološkoj eri povećanje teritorije od 10-20 kvadratnih kilometara nije bitno. Nema geopolitičke strategije na pograničnim sporovima. To je besmislica.

  • Ali, stvari sa Tajvanom stoje drugačije…

U slučaju Tajvana, ne radi se o geopolitici, već o separatizmu. Tajvan je Kini ono što je Severna Irska Velikoj Britaniji.

  • Kako ćete objasniti kineskim generalima da je njihov interes za geografsko širenje put u nikuda?

Teško da će naša vojska biti uverena da geopolitika gubi smisao u digitalnom dobu. Ali, oni će postepeno menjati svoje zastarele poglede. Predviđam da će digitalni strateški mentalitet zameniti geostrateški mentalitet za 20 godina. Sajber sigurnost će vremenom postati važnija od geografske sigurnosti. Generacija Z već sada provodi više vremena na internetu nego u stvarnom svetu. Osam sati sna, šesnaest sati budnosti, a polovina ljudi će to vreme provoditi u sajber prostoru. To je budućnost čovečanstva.

  • Možda nastanu dve odvojene digitalne sfere, u jednoj će dominirati Kina, u drugoj – Sjedinjene Države?

Moglo bi tako biti. Generalno, internet će se raspasti na fragmente. Sve više i više zemalja će stvarati svoje sisteme. To se već dešava. Sada razgovaramo preko Zoom-a. Ali, da imam videokonferenciju sa Francuzima – oni ne bi koristili Zoom. Da ne govorim o Rusima i Irancima. Oni se plaše da ih američke obaveštajne službe špijuniraju. Pretpostavljam da se plaše i nas Kineza.

  • Kina se uspešno izborila sa pandemijom, ali je, prema anketama, autoritet Kine u svetu naglo opao 2020. godine. Kako to objašnjavate?

Od kraja hladnog rata, Sjedinjene Države su postale jedina supersila i najbogatija država na svetu. Stoga mnogi veruju da je Amerika uvek u pravu. Ali, sada, kada kineska ekonomija raste brže od američke, kada se Kina bolje nosi sa virusom COVID-19 od Sjedinjenih Država – ljudi nas već vide u drugačijem svetlu. Dostignuća određuju kredibilitet.

  • To bi značilo da Kina treba da uživa sveopšte odobravanje. Ali, ankete pokazuju da je upravo suprotno…

Kina je u mnogim aspektima i dalje slabija od Sjedinjenih Država: u tehnologijama, u inovacijama, u blagostanju građana, u obrazovanju i, naravno, u vojnom pogledu. Kina još ne može da zameni Sjedinjene Države kao primer za ceo svet. Povrh svega, naš se politički sistem toliko razlikuje od drugih zemalja da ljudi govore: „Slušajte, vrlo je moguće da je vaš sistem samo privremeno uspešan. Ima li smisla da prema vama orijentišemo?!“ Kina – da bi joj svet poverovao – mora imati uspehe u dugom trajanju…

Izvor: Novi Standard
Foto:

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top