USAID-ov projekat PRO-Budućnost je drugu godinu zaredom predstavio svoj rad na naučnoj konferenciji Jahorinski poslovni forum, kao jedini predstavnik nevladinog sektora među učesnicima iz šest zemalja Zapadnog Balkana.
Deseta po redu naučna konferencija u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu tematski je bila orijentisana prema poslovanju u vremenu krize, te inovacijama, politikama i mjerama za održivi privredni rast. Konferencija je održana u online formatu.
Otvarajući konferenciju dekan Ekonomskog fakulteta Radomir Božić je rekao: „Želimo da kroz prezentaciju ideja autora, kroz diskusiju i razmjenu mišljenja naučnoj javnosti i kreatorima ekonomskih i poslovnih politika ponudimo naše poglede, pristupe, ideje, kako bi se u realnom svijetu i životu trebali boriti za održiv ekonomski rast kako u kriznim momentima tako i na duge staze“.
Jedan od uvodničara konferencije bila je i direktorica projekta PRO-Budućnost Majda Behrem-Stojanov koja je podsjetila prisutne na prošlogodišnje učešće ovog projekta u forumu, kada je predstavljena uloga društvene kohezije u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja, te govorila o novim modelima poslovanja koji se mogu ogledati u saradnji privatnog i nevladinog sektora.
Behrem-Stojanov je pojasnila da je tokom pandemije veliki broj poslodavaca pokazao primjer društvene odgovornosti vodeći računa o zdravlju svojih uposlenika, očuvanju radnih mjesta, ali i pomoći široj zajednici. I nevladin sektor je istovremeno brzo reagovao sa brojnim akcijama pomoći u vremenu kada državne strukture nisu ponudile adekvatan odgovor na situaciju.
„Projekt PRO-Budućnost je prepoznao ove akcije društvene odgovornosti kao resurs za buduću društvenu transformaciju i kreiranje zajedničke kolektivne humane vizije bosanskohercegovačkog društva. Novu paradigmu pronalazimo u mogućnosti afirmacije društvenog kapitala, kroz sinergiju privatnog i nevladinog sektora“, kazala je Behrem-Stojanov, direktorica projekta PRO-Budućnost, u uvodnom izlaganju, pojašnjavajući da se radi o razvojnim aktivnostima koje centralnu poziciju daju samim ljudima, konkretnim pojedincima i jačanju njihovih međusobnih veza.
O važnosti investiranja u ljude – ljudski kapital, kao preduslov za ubrzanje društvenog i ekonomskog razvoja svih zemalja Zapadnog Balkana, govorio je i profesor Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu: „Bez ljudi sa kvalitetnim znanjima, dobrim zdravljem i visokom kreativnošću, nije moguće suštinski graditi konkurentne privrede i dogoročno održiv prirast ekonomske aktivnosti i bogatstva građana Regiona”.
Na konferenciji je predstavljeno više od 40 radova preko 70 autora sa 14 univerziteta, među kojima i “Razvoj društvenog kapitala: USAID-ov projekt PRO-Budućnost kao inicijator saradnje privatnog i nevladinog sektora” autora Pavla Mijovića.
Mijović je pojasnio da projekat PRO-Budućnost ima razvijenu infrastrukturu koja povezuje pojedince, vlasti u lokalnoj zajednici, te partnerske organizacije, što se pokazalo korisnim tokom pandemije kada je u okviru ovog projekta podijeljena pomoć za više od 5.000 porodica širom BiH. “Upravo se u dijelu pomoći široj zajednici tokom pandemije pronalazi mnogo dodirnih tačaka sa privatnim sektorom”, kazao je Mijović.
„To nam je poslužilo kao jedna idejna baza na temelju koje smo skicirali mogućnost buduće suradnje privatnog sektora sa onim nevladinim. Benefiti bi trebali biti mnogostruki i oni odgovaraju na neke izazove koje su mnogi istakli – oni su brzi, reakcija je brza, reakcija je endogena, oni su tangibilni“, pojasnio je Mijović.
Piše: Redakcija Preokreta, Foto: USAID
Izradu ovog teksta podržala je Američka agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država USAID. Sadržaj ovog teksta ne odražava neminovno stavove USAID-a ili Vlade SAD-a
