FREEDOM HOUSE: Nazadovanje demokratije na Zapadnom Balkanu, napredak jedino u BiH i S. Makedoniji!

U većini zemalja Zapadanog Balkana u toku prošle godine zabeleženo je nazadovanje demokratije, kako se širom Evrope i Evroazije pojačavaju napadi na demokratiju, navodi nevladina organizacija Fridom haus (Freedom House) u izveštaju “Zemlje u tranziciji”.

Pad u ocenama demokratije imale su Albanija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, dok je napredak ostvaren samo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, pokazuje izveštaj nevladine organizacije sa sedištem u SAD.

U Hrvatskoj nije bilo promena, ali je do pogoršanja došlo u Sloveniji koja je jedina u regionu svrstana u red “konsolidovanih demokratija”.

U izveštaju koji obuhvata 29 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, Fridom haus navodi da se napadi na demokratske institucije šire brže nego ikad ranije u Evropi i Evroaziji i da prerastaju u izazov samoj demokratiji.

Od 29 zemalja, 18 je imalo pad u demokratskom skoru, dok su poboljšani rezultati u samo šest zemalja, ističe Fridom haus, dodajući da u pet nije bilo ukupne promene.

To označava 17 uzastopnu godinu ukupnog pada u izveštajima “Zemlje u tranziciji”, čime je broj zemalja koje se smatraju demokratskim najniži u istoriji objavljivanja tog izveštaja.

‘Siva zona’ Zapadnog Balkana

Sve zemlje Zapadnog Balkana svrstane su u, kako navodi Fridom haus, “sivu zonu” hibridnih režima između demokratije i autokratskih sistema.

Albanija je, prema ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa, imala pad u demokratskim poenima sa 3,82 na 3,75, što odražava pogoršanja u oblastima Civilno društvo i Nezavisni mediji. Ipak, Albanija od niza oblasti po kojima Fridom haus procenjuje stanje demokratije u rasponu od jedan do sedam, najbolju ocenu ima u oblasti Civilno društvo (4,75), a najgoru u oblasti Korupcija (2,75).

U BiH je posle deset godina nazadovanja ili stagniranja, prošle godine prvi put ostvareno poboljšanje s rastom u demokratskom skoru sa 3,32 na 3,36 usled napredovanja u oblasti Lokalno demokratsko upravljanje. S druge strane, najgoru ocenu je BiH dobila u oblasti Nacionalno demokratsko upravljanje (2), dok je najbolje ocenjena u oblastima Izborni proces i Civilno društvo (4,5).

Crna Gora je imala pad sa 3,86 na 3,82 u demokratskom skoru s pogoršanjem u oblasti Lokalno demokratsko upravljanje. Najbolju ocenu Crna Gora ima u oblasti Civilno društvo (5,25), a najgoru u Korupciji (3,00).

Na Kosovu je posle pet godina kontinuiranog napredovanja, prošle godine prvi put zabeležen pad u demokratskom skoru sa 3,18 na 3,14, usled nazadovanja u oblasti Nacionalno demokratsko upravljanje. Najbolju ocenu Kosovo je dobilo u oblasti Civilno društvo (4,5), a najgoru u oblasti Korupcija (2,25).

Srbija je, prema izveštaju Fridom hausa, u poslednjih sedam godina u stalnom padu u nivou demokratije i prošle godine je od zemalja Zapadnog Balkana imala najveći pad u demokratskim poenima sa 3,96 na 3,89, usled pogoršanja u oblastima Nacionalno demokratsko upravljanje i Izborni proces. Istovremeno, najbolju ocenu ima u oblasti Civilno društvo (5,5), a najgoru u oblastima Nacionalno demokratsko upravljanje i Nezavisni mediji (3,25).

Severna Makedonija je, prema izveštaju Fridom hausa, ostvarila pomak u demokratskom skoru s 3,75 na 3,82, s poboljšanjima u oblastima Nacionalno demokratsko upravljanje i Izborni proces. Najbolju ocenu ima u oblasti Civilno društvo (4,75), a najgoru u oblastima Pravosudni okvir i nezavisnost i Korupcija (3,25)

Vlada levog centra premijera Zorana Zaeva je popravila deo štete koju je institucijama nanela prethodna vlada desničarskih populista, navodi Fridom haus, dodajući da Vlada u Skoplju još ima šansu da donese blagodeti demokratije.

📣📣📣 #MuharemBatdulj za #Preokret o trećem po redu albumu Bajage i Instruktora, pod imenom „Jahači magle“, kao i onome što in znači za nas danas ❗️❗️❗️

Posted by Preokret on Friday, April 23, 2021

Svetla tačka

Vladajući političari i stranke šire antidemokratske prakse širom region od srednje Evrope do centralne Azija, navodi Fridom haus.

Tokom protekle decenije, usred erozija liberalno-demokratskog poretka i uspona autoritarnih sila, ideja demokratije počela je da gubi vrednost u mnogim prestonicama.

Neuspeh institucija da reše brige u društvu, povećana polarizacija i rastuća nejednakost podstakli su neizvesnost i gnev, dok je, kako se navodi u izveštaju, loše upravljanje krizom pandemije COVID-19 u velikim demokratijama dalo dodatnu hranu onima koji žele da iskoriste razočaranje tradicionalnim zastupnicima demokratskog upravljanja.

Šest od osam zemalja u kategoriji “konsolidovani autokratski režimi” sada je na najnižoj tački s ocenom jedan u oblasti Nacionalno demokratsko upravljanje – Azerbejdžan, Belorusija, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

Možda jedina svetla tačka u Evroaziji je otpornost civilnog društva pred pogoršanjem demokratije i pandemijom COVID-19, ocenjuje Fridom haus.

Organizovane civilne grupe, ad hok inicijative i savesni građani udružili su snage da ispune prazninu koji je ostavila država u 2020. To je, navodi Fridom haus, razobličilo velike neuspehe u upravljanju autokratskih režima, dok je stanovništvu pružilo preko potrebnu pomoć i nadu u vreme krize.

Učenje od Orbana

Antidemokratska političari takođe dele prakse i uče jedni od drugih, ubrzavajući okretanja ka alternativnim sistemima, ističe Fridom haus.

Po pogoršanju u stanju demokratije tokom protekle decenije, posebno se izdvajaju Poljska i Mađarska koja je posle najvećeg pada zabeleženog u “Zemljama u tranziciji” prošle godine svrstana u kategoriju “Tranzicioni/hibridni režim”. Poljska, s druge strane, i dalje je među “delimično konsolidovanim demokratijama, ali je njen pad u proteklih ped godina strmiji od mađarskog.

Mađarski model zauzimanja medija, otvoreno su prigrlile slično orijentisane vlade u regionu, navodi Fridom haus, dodajući da su u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) nadzirali kampanju klevetanja i provladinu propagandu koji su doprineli ubedljivoj pobedi SNS-a na izborima i formiranju nereprezentativnog parlamenta 2020.

U Slovenija je premijer Janez Janša – koji je imao koristi od mađarskih investicija u slovenačke medije – podigao je verbalne napade na novinare na nov nivo, ukazuje Fridom haus.

Ali ovaj antidemokratski proces učenja je najvidljiviji u Poljskoj, gde je prošle godine vlada koristila državni energetski gigant da kupi četiri petine regionalnih medija u zemlji, dok je najavila planove za uvođenje poreza na oglašavanje, što će pogoditi već oslabljeni privatni medijski sektor u zemlji, navodi Fridom haus, dodajući da su oba poteza su suštini istrgnuta iz priručnika vladajuće mađarske stranke Fidesa premijera Vikora Orbana.

Bajden je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično priznao genocid nad Jermenima, uprkos protivljenju Turske.

Posted by Preokret on Saturday, April 24, 2021

Hibridni režimi

Tokom aktuelne “recesije” demokratiji u svetu, većina demokratskih sistema se nije transformisala u autoritarne režime, već u sivu zonu “hibridnih režima”, navodi Fridom haus koji je u prethodnom izveštaju među “hibridne režime” svrstao Srbiju i Crnu Goru, kao i Mađarsku.

Karakteristična osobina hibridnih režima je da njihovi lideri i dalje omogućavaju donekle otvorene izbore, koji nisu nužno slobodni ili fer, ali nisu ni potpuno namešteni kao u slučaju autoritarnih režima.

Utoliko se hibridni režimi mogu vratiti u demokratiju preko glasačkih kutija ako je dovoljno glasača spremno da podrži nove lidere, ocenjuje Fridom haus i navodi da se to u različitim stepenima dogodilo na nedavnim izborima na Kosovu 2019. i 2021, u Crnoj Gori i Moldaviji 2020, kao i na lokalnim izborima u Sarajevu i Banjaluci 2020. Na svim tim izborima opozicija je uspela da pobedi uprkos šansama.

Na svim tim izborima su bila važna dva povezan faktora, ističe nevladina organizacija sa sedištem u SAD. Prvi je gnev birača, pošto su glasanja usledila posle korupcionaških skandala ili drugih zloupotreba vlasti. Drugi je velika izlaznost glasača koji su prevladali zastrašivanje i manipulacije vladajućih političara.

Delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH glasali su protiv uvrštavanja na dnevni red zaključka o…

Posted by Preokret on Tuesday, April 27, 2021

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Printscreen YouTube / Report TV

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top