ORBANOVA PARALELNA DRŽAVA: Najveća pljačka u istoriji Mađarske!

Orban bi mogao da izgubi na izborima 2020. godine. On sada osigurava svoju moć i državnu imovinu prebacuje u nezavisne fondacije, koje će osigurati moć, novac i uticaj njemu i njegovim prijateljima – praktično zauvek, piše Keno Fersek za Deutsche Welle.

Jedno svakako mora da se prizna mađarskom premijeru Viktoru Orbanu: on je trenutno među najlukavijim političarima moći u Evropi. Da bi ostao na vlasti već je učinio mnogo toga, od promena u većini medija, pa do novog izbornog zakona koji pogoduje njegovoj stranci Fides.

Ali on mora da vidi da se političko raspoloženje u Mađarskoj polako menja i da bi moglo da se desi da izgubi izbore. Mađari su već umorni od Orbana, a sve više im smeta i samoljublje i korupcija Orbanove porodice, prijatelja i stranačkih sledbenika. Izbori su već sledećeg proleća i ako opozicija uspe da održi jedinstvo, lako bi moglo da se desi da Orbanov Fides izgubi vlast.

Zato se Orban pobrinuo da, čak i ako izgube vlast, on i njegova klika još dugo ne izgube moć u Mađarskoj. Čitava ideja jedva da ima ikakve veze čak i sa ostatkom demokratskog sistema koji je ostao u današnjoj Mađarskoj, ali zapravo bi mogla da se svidi zagovornicima neoliberalne ideje kojih ima mnogo i u Briselu i u međunarodnim, naročito finansijskim odborima.

Sva vlast i imovina – fondacijama

Jer Orban je već počeo da stvara pravu “paralelnu državu” gde više ne bi državni organi, već “nezavisne” fondacije raspolagale i imovinom i politikom institucija kojima su na čelu. Osnova tog plana ima naizgled nevin i komplikovani naziv: “Fondacija za upravljanje imovinom od javnog interesa koja obavlja javne zadatke.” Ovog utorka parlament u Budimpešti je dvotrećinskom većinom usvojio zakon o osnivanju te nove institucije i za formiranje prve 32 fondacije te vrste.

Većina njih će biti nosioci odluka državnih univerziteta i time se praktično čitav mađarski visokoškolski sistem prebacuje u okrilje fondacija, uključujući i pripadajuće institucije kao što su univerzitetske klinike.

Manji, ali bitniji deo tih fondacija su opšteg karaktera i zadužene su za gotovo sve poslove koje ima država: od obrazovanja, porodice, umetnosti, mladih i sporta pa do medija, zaštite životne sredine, poljoprivrede, nauke… Sve do održavanja međunarodnih odnosa i podrške mađarskoj manjini u inostranstvu.

Kako objašnjava bivši mađarski liberalni poslanik, Andraš Šifer, na taj način se svaka buduća mađarska vlada prisiljava da deli vlast i moć sa “paralelnom vladom duboke države, sakrivene u administraciji, kojom upravlja Viktor Orban“.

Milijarde evra padaju sa neba

Te fondacije će biti opremljene milijardama: osim univerziteta i njihove imovine, fondacije preuzimaju nekretnine svih vrsta, od zgrada do dvoraca, parkova i šuma. Ne samo to: da bi bile i likvidne, država im prepušta i udeo u državnim kompanijama.

Dobar primer je izvorno mala, ne naročito značajna institucija Matthias Corvinus Collegium (MCC) – koju je za formiranje kadrova stranke Fides osnovao Andraš Tombor, jedan od najuticajnijih ljudi bliskih Orbanu. Ali sada je potezom pera MCC postao vlasnik po 10 odsto vlasništva naftnog koncerna MOL i farmaceutske kompanije „Gedeon Richter“. Vrednost tog udela je negde oko jedne milijarde evra. Pored toga tu su i vredne nekretnine i zemljišta po čitavoj zemlji, ali i dalje će primati milijarde forinti iz državne blagajne.

Prema zakonu, te fondacije bi trebalo da deluju samostalno i da ne podležu nikakvom državnom nadzoru. Teoretski, mogu da izdaju novac samo za predviđenu namenu, ali s obzirom da niko neće moći da ih nadzire, zapravo će moći da rade šta god žele. Već prošlog decembra je donesen zakon prema kojem je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu da bi se promenila ovlašćenja tih fondacija i način njihovog funkcionisanja. A malo je verovatno da će opozicija uspeti da osvoji toliku većinu u parlamentu u dogledno vreme.

Od sada pa zauvek

Na čelu tih fondacija će biti upravni odbori čije članove imenuje vlada po osnivanju fondacije – na neograničeno vreme. Onda će oni sami imati pravo da imenuju svoje naslednike. Među poverenicima koji su već sada poznati su ministri, državni sekretari i brojni poslovni ljudi bliski Orbanu.

Vlada objašnjava neophodnost novog modela sa fondacijama, navodeći da državni angažman u 21. veku mora da se preispita i da javni zadaci moraju efikasnije da se obavljaju.

Ali mađarska opozicija tu “reformu” smatra “pljačkaškom privatizacijom” i “krađom”. “Najodlučnije osuđujemo to što ovaj režim želi da se spasi tako što prenosi javnu imovinu i prihod od poreza u privatne ruke sledbenika Fidesa”, stoji u saopštenju udružene opozicije.

Diktatura?

Miklos Ligeti, direktor mađarskog ogranka Transparensi internešenela (Transparency International) osnivanje tih fondacija vidi kao jednu od najozbiljnijih mera od kada je Orban 2010. godine došao na vlast dvotrećinskom većinom. “Sve je to vešta, ali zlobna ideja čije dimenzije mogu da se uporede samo sa komunističkom nacionalizacijom”, kaže Ligeti za DW. “Tu je reč o apsolutno jedinstvenom modelu kakav u ovom obliku ne postoji nigde drugde, ni u zapadnim demokratijama, jer tamo postoje načela pravne države, ni u istočnim diktaturama, jer se tamo ionako ne obraća pažnja na formalnosti.”

Mađarska opozicija je već obećala da će, ako pobedi na izborima, imovinu koja je data tim fondacijama ponovo vratiti državi i čitavom društvu. Ali i Miklos Ligeti upozorava da to formalno neće biti lako i da će zapravo zahtevati “revoluciju pravne države”: “Jedinu mogućnost ja vidim u pozivanju na član C, stav 2. mađarskog Ustava.” Taj član se odnosi na zabranu formiranja diktature i samovoljne vladavine i određuje da je “svako ovlašten i obavezan pravnim sredstvima da onemogući takva nastojanja.”

Izvor: Deutsche Welle
Foto: Viktor Orban / Printscreen YouTube / EU Debates | eudebates.tv

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top