20 GODINA KRVOPROLIĆA: Američki ‘rat protiv terorizma’ i njegove nebrojene žrtve!

Pre 20 godina teroristi su izazvali svetsku silu SAD. Ranjena nacija objavila je „rat terorizmu“ i izgubila moralni autoritet. Taj rat je trajao dve decenije, a svet će još dugo morati da se bori s njegovim posledicama.

Prošlo je 20 godina od napada 11. septembra. Tornjevi novog Svetskog trgovinskog centra uzdižu se na „Nultoj tački“ (Ground Zero) u Njujorku, sa spomenikom koji podseća na gotovo 3.000 žrtava napada koji su tada pogodili Ameriku i svet. Grad je ponovo stao na noge nakon šoka od napada, ima više stanovnika nego 2001, a do pandemije korone ekonomija je cvetala.

Ali ništa nije kao pre, a i kako bi moglo da bude? I to ne samo u SAD, gde se komemorativnim manifestacijama obeležava dan koji nikada neće biti izbrisan iz sećanja. Ništa nije isto ni u velikim delovima Bliskog istoka, niti u Avganistanu. Tamo se doduše ponovo vijori talibanska zastava, baš kao i pre 20 godina.

Kada je u terorističkom napadu nedavno ubijeno oko 170 Avganistanaca i više od deset američkih vojnika tokom evakuacije na aerodromu u Kabulu, odgovornost je preuzeo lokalni ogranak „Islamske države“. Ta organizacija nije postojala pre 20 godina, u vreme kada je počeo „rat protiv terorizma“, ali njeno poreklo usko je povezano s tim ratom i načinom na koji se vodio.

„Vrlo dobro znamo da je uspon IS bio direktna posledica pada Sadama Huseina 2003“, objašnjava Bernd Grajner. Istoričar iz Hamburga za DW objašnjava da je veliki deo prve generacije boraca IS poticao iz vojske Sadama Huseina. „Nju su SAD odmah rasformirale i na taj način je stotine hiljada mladića ostalo na ulici, bez izgleda za posao. To je bio svojevrsni ’humus’ za njihovu radikalizaciju“, kaže Grajner.

Početak rata sa skalpelima

Godine 2001. teroristi Al Kaide srušili su Svetski trgovinski centar, simbol ekonomske moći SAD. Napali su Pentagon, centar vojne moći. Masovnim ubistvom izazvali su nacionalnu traumu, i sve to samo uz pomoć skalpela, kojima su putničke avione pretvorili u oružje. Njima je iz šatora u Avganistanu upravljao saudijski Arapin po imenu Osama bin Laden. Bilo je to neviđeno poniženje za zemlju koja je u to vreme bila možda na vrhuncu moći, koja se desetak godina nakon pobede u Hladnom ratu i raspada Sovjetskog Saveza osećala gotovo neranjivom.

SAD su reagovale sa zaprepašćenjem i tugom. S njima se solidarisao čitav svet. Amerikanci su tražili odmazdu – i naišli na razumevanje. Policijska akcija ili akcija specijalnih jedinica, poput one deset godina kasnije kada je u Pakistanu ubijen lider Al Kaide Osama bin Laden, 2001. za američku administraciju nije dolazila u obzir. U vojnoj akciji koju je Savet bezbednosti UN ozakonio kao akciju samoodbrane, talibani u Avganistanu svrgnuti su sa vlasti u roku od nekoliko meseci.

Kada je Džordž V. Buš 2003. napao Irak, više nije imao legitimitet UN. Postojale su samo lažne tvrdnje o vezama Sadama Huseina s napadačima 11. septembra, kao i lažne tvrdnje da je irački diktator proizveo oružje za masovno ubijanje.

„Neophodna nacija“ demonstrira svoju moć

Mnogi američki političari su, nakon 11. septembra, videli priliku da svetu pokažu da su Sjedinjene Države „neophodna nacija“, kaže za DW američki istoričar Stiven Verthajm. „I tu „neophodnost“ demonstrirale su tako što su pokušale da redizajniraju čitavu jednu državu i jednu čitavu svetsku regiju“, kaže Verthajm.

Bernd Grajner uočava još jedan motiv: „U svojoj nemoći pred takvom vrstom asimetričnih napada, SAD su želele da pokažu svetu, a posebno arapskom, da će svako ko se sa njima u budućnosti sukobi, izgubiti svoje pravo na postojanje.“ Zaključak nemačkog istoričara glasi: „Bio je to u osnovi simbolički čin, kako u Avganistanu, tako i u Iraku.“

U prilog Grajnerovoj tezi govori sledeće: samo nekoliko nedelja nakon 11. septembra, Bela kuća zatražila je od Pentagona da razvije scenario za rat protiv Iraka. Bob Vudvord je u svojoj knjizi „Buš u ratu“ (Bush at War) napisao da je američki ministar obrane Donald Ramsfeld bio zabrinut, jer u Avganistanu nema dovoljno meta za američko visokotehnološko oružje. „Ne želimo da izgleda kao da udaramo čekićem po pesku“, rekao je Ramsfeld. „Potrebno nam je nešto što možemo da pogodimo, a nema toliko Al Kaide da se gađa.“

Istoričar Stiven Verthajm zaključuje: Irak je manje bio pretnja, a više pozornica.“

Gotovo milion žrtava rata

„Rat protiv terorizma“ koji je proglasio predsednik Buš postao je rat bez granica. Rat „koji nije precizno definisan, ni vremenski, a ni geografski. On se vodi globalno“, kako objašnjava Johanes Tim, stručnjak za SAD u berlinskoj Fondaciji nauka i politika (SWP). Projekat „Troškovi rata“ (Cost of War) američkog Univerziteta Braun u Providensu u svom najnovijem spisku navodi da američka vlada čak u 85 zemalja sprovodi mere protiv terorizma. Naučni tim, u kojem ima više od 50 stručnjaka, pravnika, ali i aktivista za ljudska prava, ima i neke druge zastrašujuće podatke, prema kojima je u „ratu protiv terorizma“ do sada ubijeno skoro 930.000 ljudi ubijeno u direktnim borbama, a od toga je gotovo 400.000 civila.

Takvi podaci bacaju drugačije svetlo na reči američkog generala Stenlija A. Mekrista koje je on izrekao 2009. u svom uvodnom obraćanju kao komandat međunarodnih snaga ISAF u Avganistanu: „Verujem da je percepcija javnosti o ubijenim civilima jedan od najopasnijih neprijatelja s kojima se suočavamo.“ Posledica takvog stava je to da je prljavo lice rata uglavnom postalo skriveno.

Svetska javnost bila je zato šokirana kada je platforma Vikiliks 2010. otkrila pravo lice ratova u Iraku i Avganistanu, a objavljivanjem poznatog snimka „Kolateralno ubistvo“ (Collateral Murder) podastrti su drastični dokazi o ubistvu civila u Bagdadu.

Gubitak ugleda

Ugled SAD ionako je bio narušen, jer su se u svom ratovanju postavile iznad zakona. U intervjuu za DW Johanes Tim podseća i da se tada prvi put spominje ponovno zvanično uvođenje mučenja: „S obzirom na to da je mučenje u stvari bilo potpuno kršenje zakona, postoji razlog zašto se ono ne naziva mučenjem, već ’poboljšanim tehnikama ispitivanja’ (enhanced interrogation techniques). Jer, mučenje je nesumnjivo zabranjeno međunarodnim pravom.“

Deo toga su i višegodišnje robije osumnjičenih u potpuno nezakonitim prostorima, poput američke mornaričke baze Gvantanamo, ali pre svega ubijanje osumnjičenih za terorizam u napadima bespilotnim letelicama. Kancelarija za istraživačko novinarstvo izbrojala je najmanje 14.000 napada bespilotnim letelicama, a navodi se da je navodno ubijeno između 9.000 i 17.000 ljudi, uključujući i do 2.000 civila, među kojima su i stotine dece.

Johanes Tim zbog svega toga dolazi do poražavajuće procene: „Čak i ako to ne može empirijski da se dokaže, moj utisak je da je ciljano ubijanje bespilotnim letelicama verovatno proizvelo više džihadista u Avganistanu, nego što ih je ubilo.“

I ne samo u Avganistanu. Politikolog Julijan Junk iz Fondacije za istraživanje mira i sukoba (PRIF) nemačke pokrajine Hesen, za DW kaže: „Možemo reći da su nelegalne metode u ’ratu protiv terorizma’ mobilisale salafiste, kao i nemačke džihadističke grupe.“

Greška od osam biliona dolara?

Prema „Troškovima rata“ dvadeset godina „rata protiv terorizma“ samo su SAD koštale nezamislivih osam biliona dolara. Tom sumom bi lako mogao da se plati infrastrukturni program Džozefa Bajdena, i to nekoliko puta. Zbog toga stručnjak za Ameriku Bernd Grajne, potpuno nezavisno od posledica po ostatak sveta, dolazi do zaključka: „SAD su pretrpele ogromnu štetu od tih ludih troškova za ratove u Iraku i Avganistanu.“

„Postoji toliko drugih vrednih poduhvata na koje su Sjedinjene Države mogle da usmere tako veliki broj ljudi i svoje ogromne resurse“, kaže

„Umesto što su destruktivno reagovale na napade 11. septembra“, kaže američki istoričar Verthajm, „Sjedinjene Države mogle su tako veliki broj ljudi i svoje ogromne resurse da usmere na neke druge, vredne poduhvate.“

Izvor: Deutsche Welle
Foto: Pixabay

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top