Kada bi neki entuzijasta izašao na ulicu da skuplja potpise za oslobađenje bilo kog pravosnažno osuđenog ubice, svaki normalan čovek prvo bi uzviknuo: “Koja budala!”, jerbo se normalna društva razlikuju od nenormalnih po tome što građani, posebno novinari, a naročito političari, umeju da prave jasnu razliku između budala i onih ostalih.
Problem kod budala je što budala ni ne zna da je budala, pa neće on sam sebe proglasiti za budalu, nego to mora uraditi neko drugi. Svakako to mora novinar, mada to naročito mora neki političar, zato što je zadatak političara, ako ništa drugo, da nas oslobodi bar od budala koje se zalažu za oslobađanje bilo kog ubice.
Srbija je, međutim, prokleta avlija gde manjina viče: “Koja budala!”, a većina za svaku prosečnu budalu viče: “Koji car!”
Elem, takozvani Kapetan Dragan vratio se iz hrvatskog zatvora gde je odležao kaznu za ratne zločine, a povratak je bio spektakularan i obavljen je po sistemu – ključ u ruke.
Na granici su ga, ispričao je Kapetan Dragan, sačekali “neki Srbi koje ne poznaje” sa vrećom para, dali mu, sem vreće para, i ključeve od stana i ključeve od kola, što je najbolji dokaz da Deda Mraz postoji.
U pitanju je neki Srbin koga ne poznajete, i ne živi u Laponiji, kako se prvobitno pretpostavljalo, već se mota oko granice sa Hrvatskom sa vrećom para, ključevima od stana i ključevima od kola.
I ako nabasate baš na njega, vaš povratak u Srbiju iz zatvora biće kao iz bajke, pomislio je svako, dok Kapetan Dragan nije detaljno objasnio sastav odbora za doček, u kome nije bilo Deda Mraza, mada je, čini se, bio sin od Deda Mraza.
-Okupili su se neki Srbi koje ne poznajem, skupili su vreću para, koju su mi dali na granici. Dali su mi 30-ak hiljada dolara, ključeve od automobila i ključeve od stana od 45 kvadrata. To nije bilo iz budžeta, da se razumemo. Tu su učestvovali sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Zvezdini navijači… To su stvarno patriote. Svakog od njih koji su tamo bili možete da pogledate pravo u oči i u njima vidite pravog rodoljuba. Hvala im puno za to – izjavio je Kapetan Dragan, ponosni vlasnik vreće para, ključeva od kola i ključeva od stana, čovek koji ima paranormalne sposobnosti da ovlašnim pogledom u nečije oči proceni koliko je neko “stvarni patriota”.
Sem po očima, da biste dobili status “stvarnog patriote” po kriterijuma Kapetana Dragana, morate imati vreću para, ključeve od stana i ključeve od kola koje ćete uručiti baš njemu, Kapetanu Draganu.
I posle nek nek kaže da naša zemlja ne brine o svim našim odlivenim mozgovima koji se vraćaju u zemlju, jer im naša zemlja odmah uruči prigodan paket džakova s parama i svežanj ključeva, da prebrode period dok se ne snađu.
Do sada, elem, nije zabaleženo da se neki doktor nauka vratio u Srbiju a da su ga na granici sačekali “neki Srbi koje ne poznaje” sa punim rukama darova i prigodnim kulturno-umetničkim programom. I ključevima, naravno, a naročito ga nije sačekao predsednik, niti koji njegov lični izaslanik iz uže rodbine.
Predsednik Vučić ima decu i to je najbolja stvar koju je napravio u svojoj bogatoj karijeri. I nek su deca živa i zdrava.
Jedno dete, ipak, ima talenat nasleđen od strica, da se uvek u pravo vreme nađe na pogrešnom mestu, bila to navijačka tribina sa nekim sumnjivim likovima okolo, bilo u kafiću sa nekim još sumnjivijim likovima okolo, bilo da skuplja pare i ključeve i uručuje ih našim odlivenim kapetanima na granici.
U svim razvijenim demokratijama važi pravilo ne treba pisati po medijima o predsednikovoj deci, osim ako ta deca, jelte, nemaju taj neviđeni talenat da se uvek nađu u pravo vreme na pogrešnom mestu, pa nekako sve i da nećete, morate zabeležeti uspehe tih mladih talenata, veoma bliskih državnom vrhu.
Ali ako o tome budete izveštavali u Srbiji, na grbaču će vam se nakačiti ceo državni vrh – od premijerke do Neše Nevolje (ili kako već tepaju Nebojši Stefanoviću) – jer, zaboga, izveštavate o neobičnim aktivnostima predsednikovog (prestolo)naslednika, i treba da vas bude stid što se bavite svojim poslom, dok predsednika ne treba da bude stid što mu se naslednici i prestolonaslednici šetaju s džakovima para oko granice i druže sa negativcima, sumnjivcima i drekavcima.
Niko od tih iz državnog vrha koji rondaju nad sudbinom malog Danila (čuj malog!) neće osuditi okolnost da taj odliveni Kapetan sa vrećom poklonjenih para i svežnjem poklonjenih ključeva, upravo skuplja potpise za oslobađanje ubice Zorana Đinđića. Okružen takozvanim Levijatanom, udruženjem za zaštitu životinja, koje se u stvarnosti najviše bavi zaštitom raznorazne marve i druge repate i nerepete stoke.
Mada bi svi zajedno – od Kapetana Dragana pa do (prestolo)naslednika i premijerke – trebalo da osnuju Udruženje za zaštitu budala, jerbo im taj posao odlično ide. Koji carevi!
Izvor: n1, Foto: Društvene mreže