Povećanje moći predsednika Srbije u vođenju spoljne politike na štetu Vlade i diskreciona moć ministra spoljnih poslova su neke od mogućih opasnosti koje, po ocenama civilnog sektora, donosi novi Nacrt zakona o spoljnoj politici.
Tekst Nacrta objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije na svom sajtu uz poziv na javnu raspravu.
To je jedan od koraka koji treba da prođe tekst pre nego što bude upućen parlamentu na usvajanje kao predlog zakona.
Takav zakon bio bi „još jedan korak u formalizaciji uloge koju predsednik vrši mimo ustavnih nadležnosti, uzurpirajući institucije nadležne za formulisanje i sprovođenje spoljne politike“, naveo je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Predsednik Srbije i spoljna politika
Istraživačica BCBP Maja Bjeloš navodi za RSE da je član zakona o odnosu Ministarstva spoljnih poslova prema predsedniku dobro formulisan, ali da rizik leži u obrazloženju nacrta zakona.
„U ovom Nacrtu zakona postoji jedno obrazloženje gde se ističe da politika Vlade zavisi od stavova i postupaka predsednika Republike čime se daje nagoveštaj da to može voditi ka uvećanoj moći predsednika u vođenju spoljne politike“, kaže Bjeloš.
Zakonom se predviđa da Ministarstvo spoljnih poslova upoznaje predsednika Republike sa svojim najbitnijim delovanjima i drugim pitanjima značajnim za spoljnu politiku davanjem odgovarajućih obaveštenja.
Međutim, u obrazloženju koje prati ovaj Nacrt zakona navedeno je da politika Vlade zavisi i od stavova i postupaka predsednika Republike.
„Prema tome, Ministarstvo spoljnih poslova nije jedini organ koji Vladi predlaže spoljnu politiku, ono u tome nema ekskluzivitet“, navedeno je u obrazloženju.
Prema Ustavu Srbije, Vlada utvrđuje i vodi politiku Srbije, kako unutrašnju tako i spoljnu, dok predsednik Republike predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu.
„Mi trenutno imamo situaciju da predsednik mimo ustavnih nadležnosti ima veći uticaj u spoljnoj politici nego što je to bilo ranije i to se sada negde formalizuje ovim zakonom“, ocenjuje Bjeloš.
Ministar Nikola Selaković je u nedavnom intervjuu za Tanjug ocenio da je spoljna politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića dala ozbiljne rezultate i pokazala koliko može da se uradi „kada imate ozbiljnog šefa države i ozbiljno rukovodstvo“.
Selaković je u Ministarstvo spoljnih poslova došao upravo iz Predsedništva Srbije gde je obavljao funkciju generalnog sekretara.
Selaković je takođe i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čijem je čelu Aleksandar Vučić.
Uvođenje diplomatskog nadzornika
Jedna od novina koju donosi Nacrt zakona o spoljnim poslovima je da Ministarstvo nadzire rad diplomatskih predstavništava i konzulata preko glavnog diplomatskog nadzornika.
Iako se navodi da je on nezavisan i nepristrasan, ovog diplomatskog nadzornika određuje ministar iz reda diplomata koji su bili ambasadori.
„To mi se uopšte ne dopada“, rekla je za RSE Branka Latinović, ambasadorka u penziji i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, precizirajući da joj se ne dopada sam termin.
„To je termin koji se upotrebljava za neke druge institucije, kaznene, a ne za organ državne uprave“, dodala je.
Ona je objasnila da je glavni diplomatski inspektor uvek postojao u ovdašnjem Ministarstvu spoljnih poslova, kao i u najvećem broju ministarstava u svetu.
„To je nešto što po meni treba bez ikakvog razmišljanja promeniti, kako u pogledu naziva i vratiti taj standardni naziv, tako i njegove funkcije upodobiti sa standardima jer mislim da tu ima jako puno prekoračenja“, navela je Latinović.
Prema Nacrtu zakona glavni diplomatski nadzornik je ovlašćen da šefu diplomatskog predstavništva ili konzulata predloži kako da diplomatsko predstavništvo ili konzulat poboljšaju rad, da obavi odvojene ili grupne razgovore sa zaposlenima, izveštava o svemu ministra, predlaže ministru odgovarajuće mere i nadzire izvršenje mera koje je izrekao ministar.
Novinu predstavlja i obaveza Ministarstva da razvija, poboljšava i održava autonomne informaciono telekomunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstvene potrebe, ali i potrebe drugih državnih organa.
„Veoma je važno da zakon o spoljnim poslovima bude usklađen sa drugim zakonima, posebno sa Zakonom o tajnosti podataka. Nije jasno kako će osetljivi podaci, posebno oni koji nose oznaku tajnosti, da budu tretirani“, poručuje Maja Bejloš iz istraživačkog centra BCBP.
Koja ovlašćenja dobija ministar?
Ministar ima veća diskreciona ovlašćenja u spoljnim poslovima, ocenila je Maja Bjeloš.
„Postoji čitav niz na koji način on može da utiče unutar Ministarstva na imenovanja državnih službenika, otvara se veliki prostor za diskreciona ovlašćenja ministra za zapošljavanje ljudi u Ministarstvu van konkursa“, napominje ona.
Prema Nacrtu zakona ministar može kada potrebe službe to nalažu ili kada neka zanimanja nedostaju da bez preuzimanja ili sprovođenja internog ili javnog konkursa primi u radni odnos, na neodređeno vreme ili na određeno vreme do četiri godine, na radno mesto diplomate, državnog službenika koji nije diplomata ili nameštenika, ako ispunjavaju sve uslove za radno mesto na koje se primaju.
Broj tako zaposlenih lica u jednoj godini ne može biti veći od 50 posto zaposlenih na neodređeno vreme kojima je u prethodnoj godini prestao radni odnos.
Ministarstvo bez odgovora
Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upit RSE u vezi sa primedbama koje su iznete u javnosti povodom Nacrta zakona.
Na sajtu Ministarstva je navedeno da će nakon okončanja javne rasprave sačiniti i objaviti izveštaj. Javna rasprava je bila otvorena od 24. septembra do 14. oktobra.
Ambasadorka u penziji Branka Latinović kaže za RSE da su joj utisci pomešani jer Nacrt zakona ima dobrih i manje dobrih stvari.
„Kod imenovanja ambasadora ne pravi razliku da li je ambasador karijerni ili nekarijerni diplomata, ne određuje kriterijume ko može biti imenovan za ambasadora a nije karijerni diplomata, ne pravi se srazmera između broja karijernih i nekarijernih diplomata“, navela je.
Govoreći o pokušajima da se ojačaju kriterijumi za karijerne diplomate, Latinović kaže da nema utisak da će nove zakonske odredbe značajnije unaprediti kvalitet kadra koji radi u diplomatsko-konzularnoj misiji, uključujući i šefa te misije.
Kao nedostatak Nacrta zakona o spoljnim poslovima ona navodi i to što nema nijednog člana u vezi sa misijama Srbije pri međunarodnim organizacijama.
Ko predstavlja Srbiju?
Ministarstvo spoljnih poslova se tokom poslednjih godina suočavalo sa kritikama zbog zapošljavanja u inostranstvu na dobrim pozicijama bez ispunjavanja kriterijuma i prakse.
Takođe se neretko za ambasadore i konzule postavljaju osobe koje nemaju diplomatskog iskustva. Tako je, na primer, za ambasadora u Vašingtonu postavljen Marko Đurić, koji je pre toga bio na čelu vladine Kancelarije za Kosovo, dok je ambasador u Moskvi bio nedavno preminuli novinar Miroslav Lazanski.
Mediji su tokom 2016. godine pisali da su pojedini zaposleni u diplomatskim predstavništvima u Šangaju i Atini upleteni u skuplje naplaćivanje viza i preprodaju goriva.
Kao jedan od svojih prioriteta u 2021. godini, Ministarstvo spoljnih poslova je odredilo imenovanje novih ambasadora s obzirom da na trećinu upražnjenih mesta u diplomatskim predstavništvima u svetu. Jedno od tih je i mesto ambasadora u Pekingu.
Srbija ima 103 diplomatsko-konzularna predstavništva – 71 ambasadu, 25 konzulata u 15 zemalja i sedam misija pri međunarodnim organizacijama. To su UNESKO u Parizu, Ujedinjene nacije u Njujorku, Ujedinjene nacije u Ženevi, OEBS u Beču, NATO u Briselu, EU u Briselu i Savet Evrope u Strazburu.
Takođe, 103 države su pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Printscreen Instagram @buducnostsrbijeav