SEDAM NAJTOPLIJIH GODINA U ISTORIJI: Ekstremne vremenske prilike će biti sve učestalije!

Program Evropske unije za praćenje klime Kopernikus objavio je u ponedeljak novi izveštaj u kom se navodi da su poslednjih sedam godina bile najtoplije zabalažene ikada. U svetu je 2021. bila 0,3 stepena Celzijusovih toplija od prosečne temperature zabeležene između 1991. i 2020. godine, a takoše je bila i velikih 1,1 do 1,2 stepena iznad predindustrijskog novoa od 1850. do 1900. godine.

Izveštaj je takođe naveo i rekordne koncentracije gasova staklene bašte.

“Godina 2021. se pojavljuje kao veoma topla godina na našoj rang listi, reč je o petom mestu”, rekao je Vinsent Henri Puč, direktor Kopernikusove službe za praćenje atmosfere.

U poslednjih sedam godina samo su 2015. i 2018. bile hladnije. Mnogi stručnjaci su sada uvereni da globalno zagrevanje doprinosti povećanju broja prirodnih katastrofa uočenih poslednjih godina: ekstremne oluje, toplotni ekstremi u Severnoj Americi od skoro 50 stepeni Celzijusovih zabeleženih u Kanadi i tako dalje.

“Istaknute karakteristike su deo Severne Amerike, posebno deo Sjedinjenih Država i Kanade, sa visokim anomalijama – vruće, postoje vruće anomalije i u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a imamo i neke hladne anomalije, posebno u zapadnom delu Sibira”, dodao je on.

Prošlo leto je takođe bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, gde je živa dostigla 49 stepeni Celzijusovih na Siciliji i toplotni talas koji je doprineo razornim požarima posebno u južnoj Evropi. Promena klime ne znači samo viša temperatura, ona takođe izaziva ekstremne vremenske događaje, kao što su razorne poplave koje smo videli u Nemačkoj i drugim delovima Evrope tokom leta.

Nije iznenađnje da su poslednjih sedam godina pokazale ovaj uzlazni trend – emisije ugljenika rastu, a samim tim i temperature. Ali naučnici su otkrili nešto neočekivano: drugu godinu zaredom, stopa rasta metana u atmosferi bila je dvostruko veća od normalnog nivoa.

“Da, stopa rasta, dakle povećanje koncentraije metana u atmosferi u jednoj godini je duplo od onoga što bismo očekivali. To je zabrinjavajuće jer je metan veoma važan gas staklene bašte, a to je zabrinjavajuće jer mi ne razumemo šta se tačno dešava”, naveo je on.

Metan ostaje u vazduhu oko desetak godina, dok se ugljen-dioksid zadržava vekovima. Po molekulu, metan zadržava desetine puta veću toplotu od ugljen-dioksida. U vazduhu ima 200 puta više ugljen-dioksida nego metana. Kopernikus inače, nije jedino telo koje prati svetske temperature.

U SAD, NOAA i NASA objavljuju izveštaje o klimi, kao i Meteorološka služba Velike Britanije, Svetska meteorološka organizacije i Japanska meteorološka agencija, između ostalih. Ali, svi dolaze do istog zaključka.

“Tako da je taj skup podataka jedan od nekoliko skupoca podataka koji prate globalnu temperaturu i svi su saglasni da se svet zagrejao tokom prošlog veka i svi su generalno saglasni da su poslednjih nekoliko godina bile najtoplije zabeležene. Možda će biti nekih nijansi za pojedinačne godine jer različiti skupovi podataka koriste različite metode za konstruisanje svog proseka”, rekao je profesor Ripčard Bets, šef istraživanja uticaja na klimu u Met Ofisu i Univerzitetu Ekster i dodaje:

“Ali vrlo je jasno da su poslednjih nekoliko godina bile najtoplije zabeležene, a važna stvar iz ovog izveštaja je da su poslednjih sedam godina, posebno, veoma znatno toplije od bilo čega što je ranije viđeno”.
Ipak, 2021. nije bila najtoplija u istoriji. U Evropi godišnja prosečna temperatzra nije čak ni ušla u prvih deset, iako je zabeležila svoje najtoplije leto ikada. Srećom, okeanski i atmosferski fenomen La Ninja trenutno hladi planetu, ali to neće trajati zauvek.

“Trenutno smo u takozvanoj fazi La Ninja, što je neka vrsta hladne faze ciklusa El Ninjo. Zato prošla godina nije bila najtoplija zabeležena, iako je CO2 veći nego ikada. Godina nije najtoplija zabeležena jer je svet bio prirodno malo hladan, zbog La Ninje, ali ovo će proći. Važno je pogledati dugoročne trendove, a poslednjih nekoliko godina je očigledno bilo toplije nego ranije”, naveo je Bets.

Šumski požari, poplave i toplotni talasi samo su neki od ekstremnih vremenskih događaja za koje svet može da očekuje da će postati redovniji kako se klimatske promene ubrzavaju. Naučnici, aktivisti i sve veći broj političara kažu da bi ovi klimatski događaji trebalo da postaknu kompanije da udvostruče napore na smanjenju emisije gasova staklene bašte.

Međutim, Bets kaže da to možda neće biti dovoljno za smanjenje emisija i da bi vlade trebalo da budu spremne da se prilagode.

“Postoje dva načina na koja možemo hutno da odgovorimo na klimatske promene. Jedan je da moramo da smanjimo naše emisije gasova staklene bašte kako bismo zaustavili nakupljanje u atmosferi”, predložio je on.

“Drugo je to što sada moramo više da se pripremimo za ekstremne vremenske prilike i da se prilagodimo klimatskim promenama koje već imamo. Klimatske promene se sada dešavaju. Vidimo ekstremnije vremenske prilike mnogih vrsta. Nismo pripremljeni za povećanu težinu i ekstremnost ekstremnih prilika. Zato moramo biti bolje pripremljeni”, naveo je.

Puč je dodao i da je naučno modeliranje postalo preciznije i da “zbog toga možemo pokazati da ako se preduzmu mere očekujemo da atmosfera neće otići predaleko u neistraženu teritoriju”.

Na poslednjem klimatskom samitu COP26 u Glazgovu, učesnici su se obavezali da ograniče svaki porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, iako je postizanje tog cilja daleko od izvesnog.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top