MARK LEONARD: Evropski problem sa mekom moći

Kriza u Ukrajini pokazuje da Evropska unija ima problem sa moći. Dok je njen deficit grube moći nedavno prešao u centar pažnje, njeni filozofski i politički nedostaci predstavljaju još veći razlog za brigu. Na kraju krajeva, imajući u vidu nemačku Zeitenvende (spoljnopolitičku „prekretnicu“), pregovore Finske i Švedske o članstvu u NATO-u i veličinu obećanja o trošenju evropskih sredstava za ponovno naoružavanje, Evropa će uskoro verovatno imati više vojnih resursa nego bilo ko drugi osim Sjedinjenih Država . Ali čak i tada, imaće problem sa mekom moći. Evropa je dom za dva projekta izgradnje identiteta, od kojih su oba duboko otuđena od ostatka sveta. Svaki od njih je bio zastupljen u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora, gde je aktuelni predsednik Emanuel Makron pobedio krajnje desničarsku nacionalistkinju Marin Le Pen i obezbedio drugi mandat.

Makron je kampanju predstavio kao izbor o tome kakva civilizacija Francuska – i Evropa – žele da budu. Svoju zemlju je prikazao kao krajnje oličenje prosvećene građanske vrline. Za njega (i za Evropljane poput mene), evropski projekat je razrađen pokušaj da se transcendira krvava istorija nacionalizma, imperijalizma i genocida na kontinentu. EU treba da izgradi novi evropski identitet zasnovan na građanskim principima kao što su međunarodno pravo (protivno tezi da „moć čini dobro“), liberalna demokratija (protiv populističke majorizacije), privatnost (protiv „nadzornog kapitalizma“) i ljudska prava (protiv državnog nadzora).

Ovaj projekat podrazumeva novu vrstu patriotizma, a koliko je uspeo, izazvao je kontrarevoluciju onih koji veruju da globalizacija i evropske integracije ugrožavaju njihovo bogatstvo, kulturu i status. Le Pen se predstavlja kao tribina ove nove-stare verzije evropskog identiteta. Opisujući Makrona kao globalističkog agenta smrti koji će odvesti Francusku i Evropu do kulturnog samoubistva, ona tvrdi da predstavlja zaboravljene farmere i radnike čiji su interesi stavljeni po strani u korist ekonomskih elita i migranata.


Strukturna dinamika francuskog izbornog sistema intenzivirala je dijalektički odnos između ove dve verzije evropskog identiteta, pri čemu je tradicionalno nadmetanje između levog i desnog centra ustupilo mesto obračunu između hrišćanskog etničkog nacionalizma i građanskog internacionalističkog patriotizma. Ali Francuska teško da je usamljena sa ovim problemom. Slične podele postoje širom Evrope. Pokreti za „vraćanje kontrole“ mobilisali su birače protiv otvorenosti i internacionalizma koji su u osnovi novog evropskog identiteta. Unutrašnji kulturni rat Evrope potkopao je njenu meku moć. EU bi želela da misli da je eksponent demokratije, ali mnoge od najvećih svetskih demokratija – Brazil, Indija, Indonezija i Južna Afrika – nisu voljne da se suprotstave situaciji u Ukrajini. Svaki od zaraćenih identiteta Evrope doprineo je ovom nedostatku globalne privlačnosti.

Problem sa evropskom krajnjom desnicom je očigledan. Uprkos njenom pozivanju na religiju i tradicionalne vrednosti, ksenofobija, islamofobija i implicitna prevlast belaca koju zagovara Le Pen otuđili su od nje veliki deo globalne populacije, a ne samo 1,9 milijardi muslimana u svetu. Ono što je još iznenađujuće je da su pokušaji internacionalista kao što je Makron da razviju građanski identitet ponekad takođe smanjili privlačnost Evrope u mnogim delovima sveta. Njegova verzija Evrope podržava rodni paritet, manjinska prava i ekološke akcije, ali je takođe sve spremnija da podredi suverenu vlast imperativima tržišta i nadnacionalnih principa i institucija.

Ovi novi prioriteti su naravno naišli na optužbe za licemerje. Mnoge evropske zemlje koje su zalupile svoja vrata tokom sirijske izbegličke krize 2015. sada nude toplu dobrodošlicu plavokosim plavookim izbeglicama koje beže iz Ukrajine. I, kao što su primetili mnogi učesnici ovogodišnjeg Foruma u ​​Dohi, posvećenost Zapada principu suvereniteta u Ukrajini je pomalo šuplja nakon godina zapadnih dronova koji su patrolirali nebom iznad Pakistana i Avganistana. Nisu li to iste zemlje koje su promenile međunarodne granice na Kosovu, zbacile Moamera el Gadafija u Libiji i izvršile invaziju na Irak? Štaviše, nakon što je vekovima silovala planetu, Evropa je sada odlučila da se predstavi kao šampion u ublažavanju klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

Ono što najviše odvraća je način na koji Evropljani teže da univerzalizuju sopstveno iskustvo, često pretpostavljajući da je ono što je ispravno za njih ispravno za druge (model proširenja EU koji zahteva od drugih zemalja da usvoje pravilnik od 80.000 stranica je pravi slučaj). Iz različitih istorijskih razloga, većina evropskih društava je prihvatila ravnotežu između većinske demokratije, manjinskih prava i privatne svojine, a mi sada ovaj paket principa uzimamo kao datost. Ali kao što je pokazalo Arapsko proleće, ljudi na drugim mestima bi se mogli odlučiti za pravo glasa bez zahtevanja pun paket. Oni koji su se pobunili protiv autoritarnih režima nastojali su da se emancipuju, a ne da oponašaju Zapad.

Kao što smo utvrdili moj kolega iz Evropskog saveta za spoljne odnose Ivan Krastev i ja, čini se da se svet kreće od ere imperijalizma ka eri dekolonizacije. U prvom slučaju su uspeh kapitalističkog ekonomskog modela i novih komunikacionih tehnologija pomogli su širenju zapadnih ideja i vrednosti širom sveta; ali sada zemlje i društva sve više žele da slave sopstvene vrednosti i kulturu.

Ova promena paradigme ima duboke implikacije za sve, a posebno za Evropu. Sile koje žele da napreduju moraće da prihvate ideju meke moći koja je „prilagođena suverenitetu“. Ako to ne uspemo, mi Evropljani ćemo uvek biti optuženi da koristimo naše norme i standarde za odbranu privilegija belaca. Ostaćemo u sukobu sa novim projektom dekolonizacije, a samim tim i van koraka sa velikim delom međunarodne zajednice.

Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne poslove, autor je knjige The Age of Unpeace: Hov Connectiviti Causes Conflict (Bantam Press, 2021).

Piše: Mark Leonard za Project Syndicate, Prevod: Preokret, Foto: Pixabay

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top