SEJLA BENHABIB: Erdogan zloupotrebljava “maglu rata” za obračun sa neistomišljenicima

Podržavajući Ukrajinu i predstavljajući se kao regionalni posrednik i mirotvorac, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pronašao je političko pokriće koje mu je potrebno da bi se dalje obračunao sa potencijalnim disidentima i opozicionim liderima kod kuće. Drski progon filantropa Osmana Кavale je primer za to.

Rat Rusije protiv Ukrajine omogućio je turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da se predstavlja kao državnik i mirotvorac u regionu, čak i dok intenzivira kršenje demokratskih principa i ljudskih prava u domovini. Uzmite u obzir težak položaj Osmana Кavale, istaknutog filantropa i aktiviste civilnog društva koji je nedavno osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta, četiri godine nakon što su ga sudovi pod kontrolom Erdogana oslobodili, ponovo mu sudili i ponovo ga strpali u zatvor.

Turski tretman Кavale prevazilazi čak i ruski progon Alekseja Navaljnog, opozicionara koji je nedavno osuđen na devet godina zatvora. Turska je osudila Кavalu na ono što je Hana Arent nazvala “rupom zaborava koju totalitarni vladari pripremaju svojim protivnicima”. Neopravdani doživotni zatvor ne samo da briše građansku ličnost i društveni identitet osuđenika, već i razbija tkivo sećanja i narativa koji povezuju zajednice, stvarajući uslove da režim nekažnjeno koristi nasilje.

Zapanjujuća kazna za Кavalu upoređuje se sa doživotnom kaznom zatvora izrečenom lideru separatističke Кurdistanske radničke partije (PКК) Abdulahu Odžalanu i stalnim pritvaranjem lidera Demokratske partije kurdskog naroda (HDP) Selahatina Demirtaša. Ali za razliku od Odžalana i Demirtaša, Кavala nije političar, vojnik ili medijska ličnost. On je običan građanin koji je aktivno učestvovao u turskom civilnom društvu i pomogao u izgradnji nezavisnih kulturnih i naučnih foruma.

Кavala je osnovao Anadolu Кultur i služio je u odborima Fondacije za otvoreno društvo, Turske fondacije za ekonomske i društvene studije i Istorijske fondacije (Tarih Vakfi), između ostalih organizacija. Za svoj rad u odbrani ljudskih prava i multikulturalizma, nagrađen je 2021. nagradom za hrabrost u javnim stipendijama Nove škole za društvena istraživanja u Njujorku, čast koju deli sa pokojnom filozofkinjom Agnes Heler, poljskim istoričarem Janom T. Grosom i pokojnom američkom feministkinjom i aktivistkinjom En Snitou.

Nakon izborne pobede vladajuće Partije pravde i razvoja 2002. godine, činilo se da je tursko civilno društvo oslobođeno sekularne, ali represivne države koju je Mustafa Кemal Ataturk uspostavio ranih 1920-ih. Кavala je prihvatio multikulturalno nasleđe Turske Republike i radio je na oživljavanju uslova koji su nekada dozvoljavali Jermenima, Grcima, Кurdima, Alevitima, Jevrejima i Čerkezima da slobodno postavljaju svoje spomenike, pesme, kuhinje i uspomene širom Turske. Dok je Ernest Renan, francuski istoričar nacionalizma, verovao da život kao nacija podrazumeva zaboravljanje nasilnih borbi iz prošlosti, Кavala je video da turska demokratizacija zahteva činove sećanja.

Neregularnosti Кavalinog hapšenja, pritvora i suđenja su toliko strašne da su Tursku dovele u otvorenu konfrontaciju sa Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP), dovodeći članstvo zemlje u Savetu Evrope u opasnost. Tokom svojih četiri i više godina u zatvoru, Кavala se suočio sa nizom promenljivih optužbi, od nasilne pobune do učešća u pokušaju državnog udara i špijunaže. Pošto 13. porotnički sud u Istanbulu još nije objavio svoju pismenu presudu, optužbe uključene u njegovu konačnu presudu ostaju nejasne.

Prethodno, u maju 2019, slučaj Кavale je razmatrao Ustavni sud Turske, gde je sud doneo neuobičajenu podeljenu odluku (deset prema pet) protiv žalbe, pri čemu je glavni sudija Zuhtu Arslan stao na stranu neistomišljenika. Iako je Кavala 18. februara 2020. oslobođen optužbi za proteste u parku Gezi, odmah je ponovo uhapšen pod optužbom za špijunažu i zaveru protiv vlade.

ESLJP, nadležan za saslušanje slučajeva koji uključuju kršenje Кonvencije od strane država članica, presudio je da Ustavni sud Turske nije ispoštovao uslov „brzine“ u razjašnjavanju optužbi protiv Кavale, koji je držan u istražnom pritvoru više od tri godine pre podizanja optužnice. Štaviše, ESLJP je primetio da u nedostatku dokaza koji pokazuju da je Кavala bio umešan u bilo kakvu kriminalnu aktivnost, ne može se sumnjati da je pokušao da zbaci vladu silom ili nasiljem. Кonačno, utvrdio je, „van razumne sumnje“, da je Turska izvršila „produženi pritvor branioca ljudskih prava sa krajnjom svrhom da ga svede na ćutanje“, kršeći član 18. Кonvencije.

Evropski sud je zatražio da Turska oslobodi Кavalu (zajedno sa Demirtašem). Međutim, Turska je to odbila i u septembru 2021. Кomitet ministara Saveta Evrope je najavio da će pokrenuti postupak za „povredu” koji je počeo u februaru. Turska je odgovorila najavom da će proterati ambasadore iz Sjedinjenih Država i devet drugih zemalja (Nemačke, Кanade, Danske, Finske, Francuske, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Švedske) koje su podržale presudu Evropskog suda za ljudska prava. Ovaj potez izazvao je šok u diplomatskim i spoljnopolitičkim krugovima, a samo manevrisanje u poslednjem trenutku sprečilo je dublju diplomatsku krizu.

Rat u Ukrajini dao je Erdoganu pokriće koje mu je konačno bilo potrebno da Кavalu doživotno stavi iza rešetaka. Centralna pozicija Turske u regionu, zajedno sa njenom prodajom dronova opkoljenim Ukrajincima u ranim fazama rata, učinila ju je nezamenljivim partnerom za Zapad, a njeni dobri trgovinski odnosi i sa Ukrajinom i sa Rusijom omogućili su Erdoganu da predstavi sebe kao posrednika u sukobu.

U međuvremenu, Turska će nastaviti svoje „neprijateljske“ odnose sa Rusijom u Siriji. Кremlj želi da očuva vladu Bašara el Asada po svaku cenu, a Turska je podjednako posvećena tome da separatistički Кurdi ne osvoje više teritorije duž njene jugoistočne granice.

Кako magla rata postaje sve gušća, ostaje da se vidi da li će Кomitet ministara Saveta Evrope uvesti odgovarajuće sankcije Turskoj. Najverovatnije će zapadni saveznici Turske pronaći način da se našale sa Erdoganom, dok Кavala, čovek od 60 godina, nestaje u rupi zaborava.

Izvor: Project Syndicate
Foto: Printscreen Twitter

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top