Stripove o stvarima koje se dešavaju u snu, ali i o životu u Srbiji pod sankcijama, crtač Aleksandar Zograf je objavljivao devedesetih godina 20. veka u Americi, a da se nije pomerio iz rodnog Pančeva.
Iako i dalje crta stripove i pretražuje buvlje pijace, gde nalazi inspirativne priče, danas ga više interesuje da se bavi arheologijom i trenutno se sprema za ekspediciju iskopavanja u istočnoj Srbiji koja će biti održana ovog leta.
Obučen od glave do pete u crno, pepeljaste kose, nasmejan i blag, govori o tome kako je slučajnost glavna karakteristika njegove karijere.
„Priče najčešće ne tražim sam, nego one nekako dođu do mene”, opisuje on metod rada za BBC na srpskom.
Iz sveta andergraund stripa, marginalne pozicije, kako je on opisuje svoje mesto na svetskoj strip sceni, okrenuo se predstavljanju priča običnih ljudi, koji su se našli u vrtlogu dramatičnih istorijskih događaja.
Nedavno je objavio knjigu stripova Priče iz Drugog rata, zbirku priča o ljudima koje je zvanična istorija zaboravila poput mađarskog pesnika Mikloša Radnotija koji je bio zatočen u radnom logoru u Boru, strip crtača Veljka Kockara, koga su posle oslobođenja Beograda 1944. zbog navodne saradnje s okupatorom nove vlasti streljale bez suđenja ili Hilde Dajč, devetnaestogodišnje Jevrejke koja je slala pisma prijateljicama iz logora na Starom Sajmištu.
Zograf veruje da „o ratu više može da se otkrije iz priča običnih ljudi nego čitanjem velikih tomova istorije”.
Neki od ovih stripova već su bili objavljeni u nedeljniku Vreme, u kome je Zograf saradnik od 2003. godine.
Arhiva i buvlja pijaca: Potisnute priče iz Drugog svetskog rata
Rođen 1963. u Pančevu kao Saša Rakezić, Zograf sebe svrstava u novotalasnu generaciju, koja stasava u vreme smrti dugogodišnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i preispituje ustanovljene vrednosti socijalističkog društva.
Zvaničnu istoriju o Drugom svetskom ratu, činilo mu se, tadašnja komunistička vladajuća klasa je „previše ideološki ukrasila”.
„Donekle smo bili u pravu”, objašnjava podsmeh svojih vršnjaka prema epskim pričama iz rata.
„S druge strane bili smo nepravedni prema mnogim aspektima borbe protiv nacizma, koja je bila herojski čin, ali je preterano heroizovana, pa je to izazvalo neku vrstu odbojnosti.”
Pored osećaja da je Drugi svetski rat odredio živote ljudi na ovim prostorima, da je „nezalečena trauma isprovocirala ratove 90-ih u bivšoj Jugoslaviji”, Zografa je za bavljenje ovom temom najviše podstakla priča o njegovom dedi i babi, koji su bili ilegalci tokom rata.
Njegov deda Petar Pavkov je držao kafanu na prostoru današnje Krnjače.
U kafani je postojala tajna prostorija u kojoj su se krili studenti levičari, koji su bežali od policije pre početka rata, a kasnije i ljudi koji su se plašili progona nacista.
Pavkov je bio malo stariji od tadašnjih studenata, ali je bio porodičan čovek i kafedžija, pa je smatrao da policija neće sumnjati da on pomaže predratnim levičarima, poput slikara Bore Baruha, ili kasnije pripadnicima partizanskog pokreta.
Kako mu je deda umro kada je imao 14 godina, Zograf nije mogao puno da sazna od ratnim dešavanjima od direktno njega, pa mu je u tome pomoglo arhivsko istraživanje.
Deda nije pričao o razočarenjima u novu klasu, uspostavljenu posle rata, niti o boravku na Golom otoku.
„Moj deda je bio idealista, verovao je da je bolji, pravedniji svet moguć. Posle rata, pojavila se bulumenta ljudi koji su hrlili ka vlasti, iskoristili su tu situaciju da bi mogli da dođu do nečega,” kaže Zograf.
Za razliku od ostalih priča koje su objavljene u formi stripa, Zograf je istoriju njegove porodice napisao kao tekst i ilustrovao je porodičnim fotografijama.
Pošto je knjiga Priče iz drugog rata objavljena prvo u Nemačkoj i Italiji, smatrao je da je neophodno stranim čitaocima dati širi kontekst dešavanja u Jugoslaviji u osvit Drugog svetskog rata, a da bi ta vrsta objašnjavanja „pojela strip”.
Neke od drugih priča, koje su objavljene u knjizi, pronašao je na buvljim pijacama koje često posećuje.
Opčinjava ga trag misterije dok pokušava da sazna ko su ljudi čije sveske, fotografije ili predmete je pronašao među gomilom beskorisnih stvari.
Fasciniranost prošlošću i istraživanje okolnosti pod kojima je streljan strip crtač Veljko Kockar zabeležio je reditelj Đorđe Marković u filmu Poslednja avantura Kaktus Bate (2018).
U ovoj kombinaciji dokumentarnog, igranog i animiranog filma, Zograf se pojavljuje kao istraživač i narator.
Kako je Saša postao Zograf
Tokom osamdesetih, Zograf je radio kao rok novinar u magazinima NON, Ritam i Rok.
Danas se o tom trenutku, kada su novotalasne grupe iz Beograda i Zagreba unele novi duh u muziku, govori s nostalgijom kao o nekakvom zlatnom periodu.
Sklon stalnom preispitivanju sebe, ali i okolnosti, Zograf napominje da na ondašnjoj sceni nije „učestovao veliki krug ljudi, ali da je entuzijastički zanos jednog broja ljudi gurao stvari napred”.
Njega je fascinirala američka avangardna grupa The Residents, čiji članovi nastupaju u maskama „odbacujući glavnu šećerlemu šoubiznisa – mogućnost da budeš poznat i da te vole”.
A i na lokalnoj sceni, takođe ga je privlačila avangardnija struja.
Dizajnirao je omot kasete za novosadsku grupu Luna, koju je predvodio umetnik i pisac Slobodan Tišma, a koja se posle izlaska prvog albuma raspala.
Kultni status ove grupe ovekovečen je u obimnoj knjizi Ogledala Lune, koju su objavili Predrag Popović, Goran Tarlać i Zograf (potpisan svojim pravim imenom) 2017.
Kaže da je oduvek crtao stripove, ali je tek sredinom osamdesetih probao i da ih objavi.
Kako su prostor za to bile novine u kojima je pisao o muzici, rešio je da uredniku „podmetne” strip potpisan pseudonimom Aleksandar Zograf.
Misterija nije dugo opstala, kaže on s osmehom.
„Na grčkom zograf znači umetnik, a kasnije sam saznao da u mnogim balkanskim zemljama ovo postoji kao prezime u Grčkoj, Rumuniju, Albaniji, kod Cincara. Slučajno sam došao do panbalkanskog imena.”
Stripom počinje ozbiljnije da se bavi početkom devedesetih, kada je krenuo da se dopisuje sa raznim izdavačkim kućama iz Amerike i da im šalje radove.
Strip Život pod sankcijama, objavio je 1994. za izdavačku kuću Fantagrafiks buks a prvi put odlazi u SAD 1999.
U tom periodu, istraživao je veze između stripa i sna u serijalu Psihonaut.
„Ispostavilo se da ima ljudi u raznim zemljama koji razmišljaju na tu temu,” kaže on.
Poznanstva s autorima koji su delovali šezdesetih u Americi, poput Roberta Kramba, smatra veoma dragocenim.
Ljudi koji su bili istaknuti na andergraund strip sceni prihvatili su ga kao „svog, kao da živim tu iza ćoška”.
Kramb je proizašao iz scene koja je nastala šezdesetih, tokom vijetnamskog rata, kada su mlađe generacije preispitivale sve.
„Kod nas se isto dešavalo 90-ih, vi ste mogli da završite na ratištu u selu u Slavoniji, došlo je to neke vrste preispitivanja, to nas je spojilo. Oni su bili kritički nastrojeni prema establišmentu.”
Pored Amerike, Zograf objavljuje stripove i u Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj.
Njegova publika je malobrojna u odnosu na čitaoce komercijalnih stripova, kaže, ali veoma radoznala.
Ohrabrenje
Objavljivao je fanzin Kreten krajem sedamdesetih i „uradi sam” filozofija, koja proističe iz tog sveta, formirala je njegov odnos prema radu na stripu.
„Tu ima neke vrste aktivizma, to čovek radi da bi širio ideje, on pretpostavlja da njegove ideje mogu da utiču na druge ljude. Želja mi je da ohrabrim ljude da se bave nečim sličnim.”
Često drži radionice strip crtačima, ali i ljudima koji se bave drugim strukama.
Nedavno je držao radionice na Filološkom fakultetu, gde je govorio o vezama jezika i stripa, imajući u vidu da će neki od studenata stranih jezika možda doći u priliku da prevode stripove.
„Svima će nam biti bolje, ako delimo ideje, ako stojite na vrhu planine kao neki bogom dani stvaralac, stvorićete jednu dosadnu situaciju da neko treba da vam se klanja,” tvrdi on.
Voli da razgovara o stripu i sarađuje s ljudima koji nisu povezani s tom umetničkom disciplinom.
Na promociji knjige Priče iz Drugog rata, održanoj u Muzeju istorije Jugoslavije, izveo je crtački performans uz pratnju italijanske muzičke grupe Malebolge.
Raduje se arheološkoj ekspediciji u kojoj će učestvovati i kao crtač, ali i baviti se iskopavanjem sa stručnjacima sa Arheološkog instituta.
Iz tog razloga slobodno vreme provodi čitajući literaturu iz oblasti arheologije i etnologije.
„Priče su siže ljudskog postojanja, one postoje u onome što zovemo primitivnim kulturama, kroz razmenu informacija koje su na ivici poezije, za razliku od naučne istine, one govore veoma duboko o ljudskom postojanju.”
Bez obzira da li je sam u sobi s belim papirom ispred sebe, na buvljoj pijaci, arhivi ili na arheološkim iskopinama, Zograf ne prestaje da traga za pričama.
Izvor: BBC
Foto: