KRIS HEDŽIS: Politika spektakla i protofašisti koji dolaze

Odabrana komisija za istragu napada od 6. januara na američki Kapitol, čije je prvo od šest televizijskih saslušanja počelo prošlog četvrtka, spektakl je koji zamenjuje politiku. U optužbama nema ništa suštinski novog. Komitetu nedostaju tužilačka ovlašćenja. Generalni tužilac Merik Garland nije podigao optužnicu protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa i ne očekuje se da će to učiniti.

Koreografska saslušanja, kao i dva suđenja za opoziv Trampa, neće imati nikakvog efekta na Trampove glasače, osim što će ih naterati da se osećaju progonjenima, posebno sa više od 860 ljudi koji su već optuženi (uključujući 306 koji su se potvrdno izjasnili o svojoj krivici) za svoju ulogu u jurišanju na Kapitol. Komitet ponavlja Trampovim protivnicima ono u šta oni već veruju. Jer je i dizajniran da predstavlja nerad kao akciju i zamenu za politiku. Ona održava, kako piše Gui Debord, našu „imperiju moderne pasivnosti“.

Komitet, koji je većina republikanaca bojkotovala, angažovao je Džejmsa Goldstona, producenta dokumentarnih filmova i bivšeg predsednika Ej-Bi-Si njuza, da pretvori saslušanja u angažovani televizijski program u šarenom pakovanju sa nizom jezgrovitih zvučnih zapisa.

Rezultat je, kakav je i zahevan je politika kao rijaliti televizija, medijska diverzija koja ništa neće promeniti u sumornom američkom pejzažu. Ono što je trebalo da bude ozbiljna dvostranačka istraga o nizu kršenja ustava od strane Trampove administracije postalo je kampanjska reklama u udarnom terminu za Demokratsku stranku koja „radi na baterije”. Epistemologija televizije kao i njene mogućnosti su potpune. Dva uspostavljena krila oligarhije, stara republikanska partija koju predstavljaju političari kao što je Liz Čejni, jedna od dve republikanke u komitetu, i porodica Buš, sada su ujedinjeni sa elitom Demokratske partije u jedan vladajući politički entitet.

Vladajuće stranke su već decenijama bile u nedoumici po glavnim pitanjima, uključujući: rat, trgovinske sporazume, štednju, militarizaciju policije, zatvore, vladin nadzor nad građanima i oko napada na građanske slobode. Radili su u tandemu na izopačenju i uništavanju demokratskih institucija u ime bogataša i korporacija. Oni sada očajnički rade zajedno kako bi sprečili pobunu razjarenih i izdanih belih radnika i žena koji podržavaju Donalda Trampa i krajnju desnicu.

Članovi komiteta užurbano nastoje da izvrše osveštanje sebe i svoja saslušanja držeći se Ustava, demokratije, očeva osnivača, propisanog postupka, saglasnosti vladajućih i izbornog procesa.

Beni Tompson, predsednik komiteta, govorio je o „domaćim neprijateljima Ustava koji su upali na Kapitol i zauzeli Kapitol, koji su pokušali da osujeti volju naroda, da zaustavi prenos vlasti“. Liz Čejni je nazvala Kapitol „svetim prostorom u našoj ustavnoj republici“.

Članovi odbora nisu priznali da su tri grane vlasti podrivale „volju naroda“ kako bi služile diktatu klase milijardera. Niko nije izmislio armije lobista kojima je svakodnevno dozvoljeno da jurišaju na Kapitol da bi finansirali legalizovano podmićivanje naših izbora i pisali  pro-korporativno zakonodavstvo koje isti taj Kapitol usvaja. Niko nije govorio o gubitku ustavnih prava, uključujući pravo na privatnost, zbog sveobuhvatnog državnog nadzora. Niko nije spomenuo katastrofalne trgovinske sporazume koji su deindustrijalizovali zemlju i osiromašili radničku klasu. Niko nije govorio o vojnom fijasku na Bliskom istoku koji su poreske obveznike koštali preko 8 triliona dolara, profitnom zdravstvenom sistemu koji uzburkava i sprečava racionalan odgovor na pandemiju, što je već rezultiralo sa preko milion smrtnih slučajeva ili privatizaciju institucije vlade, uključujući škole, zatvore, vodosnadbevanje, sakupljanje smeća, parking, komunalne usluge, pa čak i prikupljanje obaveštajnih podataka, a sve kako bi se punile kase milijardera o našem trošku.

Spektakl zauzima mesto politike

Zjapeća rupa između stvarnosti onoga što smo postali i fikcije o tome ko bi trebalo da budemo, razlog je zašto je spektakl sve što je vladajućoj klasi ostalo. Spektakl zauzima mesto politike. To je prećutno priznanje da svi socijalni programi, bilo da se radi o planu „Izgradimo bolje još boljim“, zabrani nošenja oružja, podizanju minimalne plate, ublažavanju razorne inflacije ili uvođenju ekoloških reformi kako bi se sprečila klimatska vanredna situacija, nikada neće biti sprovedeni. Oni koji zauzimaju „sveti prostor“ „naše ustavne republike“ sposobni su samo da ulažu novac u rat, izdvajajući Ukrajini 54 milijarde dolara i kreiraju sve veće vojne budžete za bogaćenje industrije naoružanja.

Što se više širi jaz između idealnog i stvarnog, to će protofašisti, koji izgledaju spremni da povrate Kongres na jesen, više biti osnaženi. Ako racionalni, činjenični svet ne funkcioniše, zašto ne isprobati jednu od mnogih teorija zavere? Ako je to ono što demokratija zaista znači, zašto podržavati demokratiju?

Desničari komuniciraju i kroz spektakl. Šta su bile četiri godine Trampovog predsedništva nego jedan ogroman spektakl? Spektakl protiv spektakla. Ostala je samo estetika spektakla, kao u danima na samrti Rimskog carstva ili carske Rusije. „Naša politika, religija, vesti, atletika, obrazovanje i trgovina transformisani su u srodne dodatke šou-biznisa“, piše Nil Postman u Zabavimo se do smrti: Javni diskurs u doba šou-biznisa. Međutim, sadašnja vladajuća klasa, zaslepljena vlastitom ohološću i pompoznošću, nije baš dobra u tome.

Krajnja desnica, koja veruje da vakcine izazivaju autizam ili da zavera satanističkih, kanibalističkih seksualnih zlostavljača dece koja vodi globalni lanac trgovine decom, pokušava da uništi Trampa; i nepogrešivost Biblije, daleko je zabavnija, čak i kada ubrzava učvršćivanje korporativne tiranije.

Ako je republika mrtva, da li želite da gledate kako predsednik Džo Bajden mrmlja na konferencijama za štampu ili, pak, burlesku senatora Renda Pola koji motornom testerom pila poreski zakon ili, možda, senatora Teda Kruza koji optužuje bivšeg predsednika Baraka Obamu da pokušava da obezbedi „prošireni Medicaid“ ISIS-u? Da li želite da se probudite uz najnoviji retorički gnev Trampa, koji je, kada je vodio predsedničku kampanju optužio Obamu za osnivanje ISIS-a, sugerisao da je otac Teda Kruza umešan u ubistvo Džona F. Kenedija, tvrdio da buka vetrenjača izaziva rak i preporučio gutanje dezinfekcionog sredstva za borbu protiv Kovida, ili odavanje počasti skupu vrednosti koje je vladajuća klasa davno odbacila zbog laži, korupcije i pohlepe?

Ukratko, pošto vas je sistem izdao i kidnapovao, zašto ga ne biste srušili vulgarnošću i grubošću koju zaslužuje? Zašto se ne pozabave političkim piromanima? Zašto se baviti učtivošću, uljudnošću i političkom pristojnošću koju su traže oni koji su uništili naše zajednice, naciju, opljačkali američku državnu kasu, nadgledali niz skupih vojnih debakala i oduzeli nam sposobnost da zarađujemo za adekvatan život, kao i budućnost naše dece?

Vajmarska Amerika

Godine 1924, vlada Vajmarske Nemačke odlučila je da se reši Adolfa Hitlera i Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije, ili nacista, sudi Hitleru za veleizdaju na Narodnom sudu. Hitler je očigledno bio kriv. Pokušao je da zbaci izabranu vladu u neuspelom „Pivskom puču“ iz 1923. godine, koji je, poput nereda 6. januara, bio farsa koliko i pobuna. Bio je to otvoren i zatvoren slučaj. Suđenje se, međutim, izjalovilo, pretvarajući Hitlera u nacionalnog mučenika i povećavajući političku podršku nacistima.

Razlog je bio očigledan. Nemačka, zgrožena rasprostranjenom nezaposlenošću, nemirima u vezi sa nedostatkom hrane, uličnim nasiljem i hiperinflacijom, bila je u rasulu. Vladajuće elite, kao i danas naša, nisu imale nikakav kredibilitet. Apel na vladavinu prava i demokratske vrednosti shvatao se kao šala.

Postojao je trenutak kongresnim saslušanjima kada je policajaka koja je obezbeđivala Kapitol, Kerolajn Edvards, a koja je zadobila potres mozga tokom napada Trampovih pristalica, prepričala situaciju koju je doživjeli prilikom susreta oči u oči sa Džozefom Bigsom, vođom Ponosnih dečaka koji je, zajedno sa četvoricom svojih pristalica, optužen, zbog pobunjeničke zavere u vezi sa jurišom na Kapitol.

„Stalovi su se odjednom počeli prevrtati – šta je sada to – grupa iz Arizone – kako ste rekli – gomila sa narandžastim šeširima, došla je uzvikujući „F-U-C-K antifa!““, rekla je Edvards komitetu. „I oni su se pridružili toj grupi. A kada su se pridružili toj grupi, Džozef Bigs je počeo govoriti se kapitolskoj policiji. Počeo je da nam postavlja pitanja poput: „Vi ste — niste propustili platu tokom pandemije“, pominjući stvari o — pominjala se visina naše plate, i, znate, počeo je da okreće ljude protiv protiv nas.

Ovaj kratki razgovor ističe ogromni jaz između onih koji imaju i nemaju i koji će, ako se s njima ne pozabavi, pretvoriti Trampa, njegove pristalice, Bigsa, Ponosne momke i Zavetnike u mučenike.

Kongres je postao septička jama. Korumpirani političari se kurvaju za bogate i zauzvrat se i sami bogate. Ova realnost, koju saslušanja ignorišu, jasna je većini nacije, zbog čega ista ta saslušanja neće ojačati zenit vladajuće političke klase, koja očajnički želi da spreči svoj nestanak.

Stara vladajuća klasa je predviđena za izumiranje, a ne na način da će ono što sledi biti bolje. Neće. Ali igra pljačke i korupcije u ime svetih demokratskih vrednosti više ne funkcioniše. Na njeno mesto dolazi nova igra, u kojoj nas narcisoidni klovnovi, koji potpiruju vatru mržnje i znaju samo za uništavanje, zabavljaju do smrti.

Kris Hedžis je novinar dobitnik Pulitzerove nagrade koji je 15 godina bio strani dopisnik za The New York Times, šef biroa za Bliski istok i Balkan Prethodno je radio u inostranstvu za The Dallas Morning News, The Christian Science Monitor i NPR. Voditelj je emisije “The Chris Hedges Report”.

Piše: Kris Hedžis za Consortium News, Prevod sa engleskog jezika: Preokret, Foto: YouTube, printscreen

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top