Nekoliko crnogorskih udruženja za zaštitu prirode podnelo je Sekretarijatu Bernske komisije žalbu zbog moguće izgradnje hidroelektrane u jednom od poslednjih divljih kanjona u Evropi. Crna Gora do sredine septembra ima rok da reaguje, a aktivisti i stručnjaci u međuvremenu istrajavaju na tome da se mora sprečiti izgradnja brane na Komarnici.
Dubokim usekom u kraškom terenu, hrleći kroz vodopade, bukove i slapove, vijuga smaragdnozelena reka – Komarnica. Jedna od poslednjih divljih reka u Evropi, a njen kanjon jedan od pet najznačajnijih u Crnoj Gori, i jedini netaknut. Strmi obronci puni su života koji je među njima nalazio utočište i tokom ledenih doba, da bi se odatle obnavljao u toplijim epohama. Od 88 staništa biljnih i životinjskih vrsta u Evropi ovde se skrila četvrtina. Iscrpnim pregledom ekosistema kojima je Komarnica bogata nauka, ipak, još ne raspolaže, jer je njena klisura nedovoljno istražena. To naročito važi za pećine u njenom sastavu i najuži i najdramatičniji deo, kanjon Nevidio, u koji teško dopire i sunce. Nevidio je ljudskoj nozi postao dostupan tek sredinom šezdesetih godina, a i danas mu se može pristupiti samo uz ronilačko-alpinističku opremu i iskusne vodiče.
Komarnica uživa status spomenika i parka prirode, nominovana je za Emerald i Natura 2000 područje, a UNESCO i IUCN (Internacionalna unija za zaštitu prirode) su predložili da dobije status nacionalnog parka i pridruži se postojećem UNESCO području Durmitora i Tare. Nepredvidljiva reka i tajnoviti kanjon Nevidio, urezani između planina Vojnik i Durmitor, donedavno su bili nevidljivi i za mape eksploatisanih i devastiranih područja.
Neodrživa računica
Situacija se, nažalost, menja. Vlada Crne Gore je 2012. godine reaktivirala projekat izgradnje hidroelektrane iz 1972. širom Strategijom razvoja energetike Crne Gore do 2025. Od tada se o projektu više puta pregovaralo, da bi do odlučnijih koraka u smeru realizacije došlo neposredno pre političkih promena. Naime, Vlada Crne Gore je 27. avgusta 2020. (tri dana pred izbore) Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) dodelila koncesiju na izgradnju HE. Po dostupnim najavama, EPCG bi u projektu učestvovala sa 51% investicija i dobiti, dok bi manjinski partner, kao i u starom projektu, bila EP Srbije. Uprkos nadama da će se nakon završetka tridesetogodišnje vladavine DPS-a novauprava odgovornije pozabaviti zaštitom životne sredine,Ministarstvo kapitalnih investicija je koncesiju potvrdilo početkom 2022.
Zagovornici projekta se pozivaju na potrebe države da ostvari energetsku nezavisnost i ubrza tranziciju na obnovljive izvore energije (OIE). Na ruku im ide aktuelna energetska kriza, ali, kako tvrde aktivisti i nezavisni stručnjaci, ne i realne procene stanja energetskog sektora ni njegovih razvojnih potencijala, te nenadoknadive štete od HE Komarnica.
Za početak, Crna Gora od energetske nezavisnosti i ostvarenja zelene tranzicije nije toliko daleko da bi to zahtevalo žrtvovanje poslednjih evropskih predela očuvane prirode. Još 2018. ona je iz OIE dobijala blizu 40% energije, premašivši ciljeve tada važećeg Nacionalnog akcionog plana, dok je 2020. udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije iznosio 53,98%. Aktivisti ističu i da CG već sada ima kapacitet da na međunarodnom tržištu struje periodično nastupa kao izvoznik.
Oni, dakako, ne tvrde da se na tome treba zaustaviti, ali naglašavaju značaj alternativnih pravaca razvoja. Jedan od njih je rekonstrukcija elektroenergetske mreže, u kojoj godišnji gubici od 15% dvostruko premašuju predviđeni prinos sporne HE (7%), dok su četiri puta veći od onoga što će od nje u najboljem slučaju dobijati EPCG. Uz to, teza da stanovništvo mora da pristane na velike hidroelektrane ako hoće da od MHE zaštiti male reke i stane na put katastrofalnom zagađenju iz TE u Pljevljima ne stoji. Naime, Crna Gora, koja već blizu 80% energije dobija iz hidroloških, a tek 20% iz drugih resursa za OIE, raspolaže i ogromnim potencijalom za eksploataciju sunca i vetra.
Štaviše, ulaganjem u vetroparkove i solarne panele, umesto u hidroenergetiku, istovremeno bi se postigla zaštita prirode i diverzifikacija OIE koja doprinosi stabilnosti elektroenergetskog sistema, ali i veća ekonomska isplativost projekata. Navodi se da vetroparkovi Krnovo i Možura, u koje je ukupno uloženo znatno manje od 300 miliona evra koliko se planira investirati u HE Komarnica, proizvode 50% električne energije više od njenog projektovanog prinosa. Crna Gora raspolaže i zavidnim mogućnostima za iskorišćavanje sunčeve energije, koja bi se, uz to, mogla ubirati na lokacijama koje nisu od značaja ni za životnu sredinu niti za privredu. Ne samo stenje i krovovi – solarnim panelima bi se, recimo, moglo pokriti jalovište sa deponijom šljake i pepela u Pljevljima, kao i odlagalište čvrstog otpada Kombinata aluminijuma Podgorica i neplodno zemljište oko njega, pa udeo sunčeve energije u OIB podići sa beznačajnih 0.1%. Za to bi, kako tvrde aktivisti, bilo potrebno uložiti oko 40 miliona evra, a investicija bi se isplatila znatno brže nego HE Komarnica, koja po većini procena u rad ne bi stupila pre 2032.
Povećanje udela solarnih elektrana i vetroparkova u energetskom miksu zemlje, uz to, nije samo želja ekologa, već i proklamovana državna politika. Naime, Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore je početkom marta objavilo da je u tom cilju pokrenulo poseban program i dogovorilo finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ipak, iako će, između ostalog, ulagati u vetroelektranu Gvozd i solarnu elektranu na jezeru Slano, na listi prioritetnih infrastrukturnih projekata objavljenoj početkom godine kao najveći iz oblasti energetike i dalje figurira HE Komarnica.
Aktivisti tvrde da je isplativost eksploatacije HE sporna i bez uporedbe sa alternativnim projektima. Oni ističu da su procene o tome da će ona koštati oko 300 miliona evra sačinjene 2020. godine, pre nego što su cene građevinskog materijala i opreme krenule strmom uzlaznom putanjom. Ukazuju i na to da su procene o njenim prinosima rađene bez da se u obzir uzmu klimatske promene zbog kojih su HE Perućica i Piva prošle i pretprošle godine dale znatno manje, a Piva 2017. čak dvostruko manje struje od očekivanog.
Zanemarena je i činjenica da u kanjonu postoji tektonski rased koji dovodi u pitanje izvodljivost formiranja betonske brane visoke 171m i akumulacionog jezera dugog oko 17km, te strepnje da bi korišćenje akumulacije ugrozilo stabilnost terena, zbog kojih su potencijalni investitori odustali od učešća u projektu 2013. Pražnjenje sličnog jezera na Pivi dovodi se u vezu sa rastom incidencije potresa. Zato izgradnja brane i akumulacije za lokalno stanovništvo, pored gubitka turističkih potencijala, sa sobom nose i bezbednosne rizike – a zbog najava da će manjinski partner u izgradnji i eksploataciji biti EPS i zaključaka da se tako Srbija ponovo meša u vitalna pitanja u Crnoj Gori, izgradnja HE Komarnica bi mogla da predstavlja rizik i za trusni teren političkih odnosa u regionu.
Nepovjerenje u vlast
Vlastima naklonjeni mediji se, u međuvremenu, razbacuju brojkama o ekonomskom boljitku za lokalnu zajednicu, najavljujući, primera radi, da će siromašna Opština Šavnik od HE prihodovati 2.5 miliona evra godišnje. Zaštitnici Komarnice imaju težak zadatak da takve vesti demantuju jednu po jednu. U slučaju konkretnih navoda, oni iznose da u koncesionom ugovoru stoji da će se za Opštine Šavnik i Plužine zajedno odvajati 1% novca od ukupnog prihoda koji bi generisala HE Komarnica, a koji EPCG procenjuje na 46 miliona eura godišnje, te da Opština Plužine od veće HE Piva prihoduje oko 900.000 evra na godišnjem nivou.
Ekonomski interes meštana, kao ni interes Crne Gore, ipak, nije moguće precizno komentarisati jer su detalji projekta – nedostupni javnosti. Crnogorsko društvo ekologa (CDE) je protestovalo jer od EPCG nisu uspeli da dobiju ni ugovor sa EPS-om ni idejni projekat. Da bi javnosti i vlastima glasnije ukazali na nabrojane probleme aktivisti za zaštitu životne sredine i stručnjaci su početkom 2022. osnovali građansku inicijativu Spasimo Komarnicu i krajem marta upriličili alternativnu javnu tribinu, nakon što je rukovodstvo EPCG odbilo zahteve da je organizuje samo. Iz Spasimo Komarnicu takođe skreću pažnju i na to da bi ovaj projekat bio zaustavljen ranije da su nove vlasti održale predizborna obećanja o poštovanju ustavnih odredbi Crne Gore kao ekološke države, uvođenju strože kontrole rada državne uprave i većem uključivanju javnosti u procese donošenja odluka. Tehnička vlada Zdravka Krivokapića, tako, ne bi bila u prilici da potvrdi koncesiju da je održala reč i donela Zakon o vladi.
Građani su, kao i u svim sličnim situacijama, na svoje i interese životne sredine bili primorani da pažnju skrenu i javnim okupljanjem. Zato je od 30. aprila do 3. maja u Breznima kod Komarnice održan četvorodnevni skup meštana, stručnjaka i aktivista. Budući da ništa ne uzrujava političare tako uspešno kao medijski skandal, protivnike HE Komarnica su tada posetili premijer Dritan Abazović i ministarka ekologije Ana Novaković Đurović. Abazovićev građanski pokret URA, manjinski igrač u obe vladajuće koalicije od pada DPS-a je, podsetimo, jedina formalno zeleno orijentisana stranka u CG. URA je proteklih godina podržala moratorijum na izgradnju MHE i inicijative protiv izgradnje vojnog poligona na Sinjajevini, ali i izgubila nešto od poverenja zeleno orijentisanih glasača zbog nedovoljne odlučnosti u zaustavljanju ekološki štetnih projekata. Zato je Abazovićevo obećanje aktivistima da Vlada Crne Gore na Komarnici neće preduzimati nikakve korake koji bi bili štetni po životnu sredinu primljeno sa rezervom.
U isto vreme, tvrdnjama predstavnika EPCG da potapanje dela kanjona ne bi bilo štetno po prirodu aktivisti ne veruju. Oni skreću pažnju na to da i u Elaboratu procjene uticaja hidroelektrane Komarnica na životnu sredinu, čiji je naručilac EPCG, jasno stoji: “Izgradnja hidroenergetskog sistema na Komarnici imaće značajan uticaj na degradaciju staništa, umanjenje vrednosti biološke raznovrsnosti i ekosistema i čitave biome.” Ovaj elaborat pokazuje da plan izgradnje hidroelektrane “ignoriše preporuke i ekološke propise Evropske unije, kao što su, između ostalih, Direktive o staništima i Direktiva o pticama”, ističu iz Centra za zaštitu i istraživanje ptica.
Istrajni u tome da spreče izgradnju, Crnogorsko društvo ekologa (CDE), NVO Društvo mladih ekologa Nikšić i Organizacija KOD su povodom odluke Vlade Crne Gore da odobri koncesiju podneli žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije. Po njihovim navodima, Crna Gora je prekršila članove 3 i 4 konvencije koja potpisnice pravno obavezuje na unapređivanje i očuvanje divlje flore i faune, te Preporuku br. 157 (2011) Stalnog komiteta koja se tiče očuvanja divljih životinja i prirodnih staništa. Žalba je prihvaćena kao validna, čime je projekat privremeno stopiran. U narednom koraku očekuje se dolazak nezavisnih eksperata na teren i prosleđivanje žalbe nadležnim institucijama Crne Gore, koje do 15. septembra moraju da daju zvanični odgovor na tvrdnje ekologa da bi izgradnjom HE bio uništen živi svet Komarnice.
Piše: Iskra Krstić za Bilten
Foto: Wikimedia Creative Commons