Ko god da ima neki problem, stane pred predsjednika Srbije, koji nadčovječanskim mukama rješava jedan po jedan.
Još jedna “recka” na kontu Aleksandra Vučića upisana je ovih dana. Radnici fabrike FIAT u Kragujevcu došli su, na kraju, kod njega da bi im rešio problem koji imaju sa kompanijom Stelanttis. Niko drugi, uključujući premijerku Srbije Anu Brnabić i nadležne ministre, nije uspeo. Ali, predsednik jeste.
Naravno da je to još jedna njegova pobeda, jer u Srbiji nema ko drugi da pobedi. Vlada je tehnička, isto kao i ministri, parlament je raspušten, a novi nikako da bude konstituisan, zbog ponavljana izbora na jednom biračkom mestu. Ko god da ima neki problem, stane pred Vučića, a ovaj nadčovečanskim mukama rešava jedan po jedan. I onda krenu pohvale, oduševljenje i veličanja.
Protokolarna funkcija samo na papiru
Tako funkcioniše život u evropskoj zemlji koja želi da bude članica Evropske unije. Da sve ovo bude još tragičnije, predsednik Srbije, po Ustavu, protokolarna je funkcija, kojoj uz opis posla ide predstavljanje države u zemlji i u inostranstvu, predlaganje mandatara vlade, potpisivanje zakona, podela ordenja… Nigde ni slova o “milion malih stvari” koje Vučić grabi da ih stavi pod svoju kontrolu.
Svega nekoliko dana pošto je na sva zvona objavljeno da će u Kragujevcu FIAT da proizvodi električni automobil, što je takođe iskorišćeno za promociju predsednika, radnici su se našli u čudu. Rukovodstvo fabrike je donelo odluku da se ti isti radnici otpuste, ili pošalju na rad u Slovačku. Prvo su se obratili nesposobnim lokalnim funkcionerima u Kragujevcu, koji teško da su svesni da u njihovom gradu egzistira fabrika FIAT.
A onda su videli da je vrag odneo šalu i zaputili se u Beograd, pravo pred premijerku Brnabić, koja broji poslednje dane na tom mestu i čeka novo nameštenje. Naravno da je tu bila i Darija Kisić, ministarka za rad, koja je na tim pregovorima primetila da radnici imaju lepe i kvalitetne FIAT majice i iskamčila jednu za sebe. Nikakav dogovor nisu postigli sa Brnabić, a bilo je nekoliko susreta. Na kraju su se radnici fabrike FIAT okupili na Gazeli, jedinoj instituciji u Srbiji, izuzev predsednika, koja funkcioniše, blokirali saobraćaj i dobili termin kod predsednika.
Dobro izrežirana predstava
Radnici, pritom, od predsednika traže nešto što im ne pripada po slovu zakona. Radi se o visini otpremnina. Zna se u Srbiji kako se dolazi do otpremnina, ali radnicima u Kragujevcu je to malo, i oni traže od predsednika Srbije da u pregovorima sa vlasnicima fabrike FIAT “izboksuje” cifru o kojoj neki drugi radnici mogu samo da sanjaju. Vučić, naravno, svesno krši Ustav i uzima na sebe tu obavezu i obezbeđuje im nešto manju ponudu nego koju su radnici tražili, ali veću od one koje su dobili kod Brnabić.
Sve ovo deluje kao dobro izrežirana predstava velikog maestra apsurdnog teatra. Višenedeljno bezučinkovito razvlačenje radnika, kojima nema spasa kako god da okreneš, da bi ih na kraju primio predsednik i pomogao. Nije bez veze napomenuti i to da su to isti oni radnici koji su tom istom predsedniku klicali u prvim redovima na predizbornom skupu u Kragujevcu nekoliko meseci ranije. Normalno bi bilo da su se upravo njemu prvom obratili, ali u Srbiji postoji scenario po kojem se izvode sve predstave, pa i ova. Važno je dokazati narodu da niko nije toliko sposoban da reši problem radnika do jednog čoveka. Po istom tom scenariju, Vučić je spasio i taksiste, i frilensere, i ulične prodavce koji ne žele da se fiskalizuju, i mnoge druge. Svi na kraju završe kod njega na kanabetu, i on im, naravno, reši problem.
Normalan svet se priupita čemu onda sve ostalo? Da li u Srbiji neko od nadležnih radi svoj posao? U takvoj situaciji je sasvim normalno i očekivano da na čelo najvećeg i najvažnijeg privrednog subjekta u zemlji – Elektroprivredni sistem Srbije, postavi dojučerašnji vlasnik pečenjare u Obrenovcu. Na stranu to što je ta pečenjara, tako barem pričaju Obrenovčani, bila dobra. Odakle ideja da se takav kadar postavi na tako bitnu funkciju? Pa, naravno, samo zbog toga da bi se Vučić ustoličio kao neko ko će i problem EPS-a da reši kada to bude došlo na dnevni red. Zato je u Srbiji Brnabić premijerka, a Kisić ministarka, kao i svi ostali nameštenici. Naravno da je ovde EPS uzet samo kao primer apsurdnosti današnje Srbije.
Nije ni demokratski, ni normalno
Ko god ovde da ima problem, jedina adresa na kojoj je moguće rešiti ga – predsednik. Da li se radi o ličnoj nepravdi ili ratu u Ukrajini, sve to rešava jedan čovek. Niko drugi nije sposoban, niti može da se uplete u te procese. I sve to se dešava u srcu Evrope, koja nema vremena da na tako nešto obrati pažnju od svojih muka. Postoje u Evropi još po neki lideri koji se tako ponašaju, ali oni su u ovim novim svetskim okolnostima, trenutno, na putu izopštenosti. Ovaj iz Srbije se i dalje, toj Evropi, nameće kao demokratski lider, koji je i drugi put do nogu potukao sve svoje rivale na fer, slobodnim demokratskim izborima. On je taj koji može da reši sve problema, ali ih suštinski ne rešava. Dovoljno je samo uzeti primer Kosova. Deset godina “šibicarenja” je otišlo u nepovrat.
Jasno je da ovako nešto ne da nije demokratski, već nije normalno. Šta će se desiti kada sve ove predstave budu krenule nekim svojim putevima koje više niko neće moći da kontroliše? Teško da o tome razmišlja Vučić. On se nada da sve drži pod kontrolom, jer nema ko drugi.
Piše: Nenad Kulačin za Al Jazeera Balkans
Foto: Printscreen Instagram @buducnostsrbijeav