DAŠKO MILINOVIĆ: Bez zajedničke države Južni Sloveni nemaju šansu

Ne rađaju se novi ljudi, a stari umiru, pa ovaj stepen gluposti mora biti nagrađen nestankom, kaže novosadski radijski voditelj i antifašista.

Na prvi pogled možda izgleda čudno što je novosadski radio-voditelj Daško Milinović bio prvi koji je ponudio pomoć pri obnovi Partizanskog groblja u Mostaru, nakon što je to spomen-obilježje, po ko zna koji put, bilo na meti vandala. No, ako se zna da je riječ o aktivnom antifašisti, koji je, zbog javnog iznošenja stavova koji odstupaju od uobičajenog i opšteprihvaćenog narativa u Srbiji, prošle godine napadnut šipkama u režiji ekstremnih desničara, onda mjestu za čuđenje ne treba biti.

Milinović o antifašizmu i fašističkim tendencijama koje vladaju na prostorima Srbije, ali i ostatka bivše Jugoslavije, često govori u svom podcastu Daško i Mlađa, koji je, uz podršku donacija, uspostavio s kolegom Mladenom Urdarevićem, kada su mu zatvorena vrata svih relevantnih radio-stanica u Srbiji. Vjerovatno iz političkih razloga.

“Dugo pratim situaciju na prostoru bivše Jugoslavije kada se radi o aktivnostima fašista i antifašista. Znam da ovo u Mostaru nije ništa novo, da su ljudi tamo decenijama terorisani od ustaških navijača i sličnog šljama. Sad su konačno uradili to što su oduvek želeli. Lomili su, skrnavili i, na kraju, razbili Partizansko groblje”, kaže Milinović.

“Zašto sam reagovao? Zato što bih voleo da odgovor na ovaj čin bude jugoslovenski, da ljudi vide da nisu sami, da ima normalnog sveta na svim područjima gde ljudi govore istim jezikom i koji mogu pokazati neku vrstu solidarnosti. Važno je da to bude narodna inicijativa, da potekne od ljudi, što je mnogo bolje nego da se večito čekaju neki fondovi i projekti za obnovu”, dodaje.

• Kada ste se oglasili o Mostaru, istakli ste da ‘fašistima moramo poslati poruku da imaju širok front protiv sebe’. Vidite li na našim prostorima uopšte snage koje su se u sadašnjim okolnostima spremne boriti protiv jako izraženog fašizma?

Antifašista je bilo i u puno gorim vremenima. Sada nam nije gadno kao što je bilo u Drugom svetskom ratu. Lično poznajem puno ljudi sa celog prostora bivše Jugoslavije koji su pravi antifašisti, spremni za značajne aktivnosti i po cenu žrtve i ličnog komfora. Antifašizam je opasna aktivnost, ali poznajem ljude koji su spremni da ugroze svoju dobrobit da bi se suprotstavili fašistima. Nemojmo se zavaravati: naši protivnici su dobro organizovani, odlučni, dobro finansirani i rade bukvalno šta žele. Radiće šta žele dok njih neko ne razbije.

• Koliko je to uopšte moguće očekivati da se pojavi taj ‘neko’?

Kada sretnete antifašiste, bilo gde na području od Vardara do Triglava, razumete se sa njima. Ta scena postoji. Jedini cilj svega toga treba biti da se ljudi različitih levih i, uopšte govoreći, progresivnih, čak i liberalnih ljudi koji nisu nužno levičari, ujedine. Potreban je najširi mogući front za borbu. Na kraju, fašizam je u originalnoj epohi pobedila politika ujedinjenog fronta, a ne levičarsko sektašenje.

• Na nedavnim izborima u Srbiji bilo je vidljivo jačanje krajnje desnice, za koje mnogi tvrde da je izazvano ruskom invazijom na Ukrajinu i njenim širim posljedicama. Šta se desilo u Srbiji nakon početka invazije?

Ne bih rekao da je to jačanje desnice. Oni su tu odranije, to je isti rezervoar ljudi. Ne verujem da ih sada ima više. Stvar je u tome da je Srpska napredna stranka [SNS] pojela celu političku scenu. Celi politički život u Srbiji dešava se u SNS-u i oni izmišljaju sebi opoziciju – malo leve, malo desne. Sad su za prikazivanje sebe kao prihvatljivog partnera svetu izmislili desnu opoziciju, da bi pokazali da će, ukoliko Evropa i ostali ne odaberu njih za partnere, za partnere imati četnike.

• Zanimljivo je da niti Aleksandru Vučiću nije ugodno zbog te desnice. Vidite li neki paradoks – da bi mu desnica mogla biti prijetnja?

Možda mu je neugodno na ličnom nivou. Cela Srbija je laž i nameštaljka. SNS, policija, tajne službe… sve to stoji iza srpske desnice, a cilj je da se SNS prikaže kao jedina moguća politička opcija i da se van nje politički život svodi na suludi ekstremizam, desni ili levi. A to što Vučiću nije ugodno je zato što u tom igrokazu mora da dopusti da ga vređaju, a njega ipak boli da ga dojučerašnji saborci nazivaju pogrdnim imenima. No, i to je deo performansa.

• Opozicija na izborima nije učinila praktično ništa, Vučić je pobijedio prilično ubjedljivo. U kojem će smjeru nastaviti sada Srbija, posebno u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu?

Ono što sam naučio u poslednjih 30 godina je to da je moguće da se nikad ništa ne promeni. Zvuči malo pesimistično, ali tako je. Neki kažu da ovo ne može trajati doveka, ali može trajati zauvek – stanje niti levo, niti desno, pozicija između Evrope i Rusije. I to je najgore što se može desiti. Volio bih da se napravi korak u bilo kojem pravcu. Neka kažu: “Nećemo u Evropu, hoćemo Rusiju.” Onda, jednostavno, znaš na čemu si. No, ovo je svinjac. koji se može držati zauvek, jer nikome nije stalo da se prekine. Premali smo u smislu nekog značaja za globalni poredak. Evropska unija nema ništa od toga da nas uljuđuje i nešto menja, a nama je ovo izgleda dobro. Možda Srbija ostane na ovom putu – nigde, ni levo, ni desno. I to može da ostane dok smo živi i dok se Vučiću vlada, jer na horizontu nema ništa drugo.

• Da li bi bilo bolje da je neko iz opozicije pobijedio na izborima?

To bi se moralo ispitati po nekoliko skala. Uopšteno govoreći, bilo bi verovatno bolje da pobedi bilo ko, ali u Srbiji imaš Vučića, a imaš i desnije od njega, koji verovatno ne bi bili bolji izbor. Da su, recimo, sutra izbori i da biram između Boška Obradovića i Aleksandra Vučića, morao bih glasati za Vučića. Ostalo je sve isto. Ne postoji nijedan igrač na mainstream političkoj sceni koji nije srpski nacionalista, ne postoji nijedan koji bi se smeo zameriti sprezi tajne služne, crkve i ratnih profitera koji su danas ugledni biznismeni. Suštinski bi to verovatno bilo isto, ali opet, ništa nije kao ovo. Vladavina SNS-a je dosad najniža tačka Srbije u njenoj istoriji, ako ne računamo ratove. U mirnodopskom smislu, Vučić i naprednjaci su apsolutno dno Srbije. Isisali su smisao iz svega.

• Kako bi se Vučić mogao izvući iz ove neugodne situacije s Rusijom, Evropskom unijom i sankcijama?

Nema se šta izvlačiti, jer ne mislim da ga iko pritišće. Pritisci su laž. Neki dan kod njega su bili i ruski i američki ambasador. Sve je bilo u redu. On može da balansira ovako. Rat u Ukrajini će trajati dugo, u etapama, kao što je bilo s Irakom i Iranom. Biće hladno i toplo, a Vučić može ovako zauvek. Ne verujem da će ga neko naterati da se opredeli.

• Ako govorimo o antifašizmu, zanimljivo je da se i Rusija pridružuje nekim novim definicijama fašizma, nacizma i nacionalizma, nazivajući ukrajinske snage neonacistima, ekstremistima, nacionalistima… Kako tumačite takav narativ, naročito prema zemlji koja je bila teška žrtva nacističke Njemačke?

U tom postmodernom diskursu svi pojmovi i izrazi su devalvirani. U društvu u kojem se sve živo što ti se ne sviđa uporno i pogrešno nazivalo fašizmom preterana upotreba tog pojma vodila je do gubitka njegovog smisla. On se isprazni i onaj sledeći koji ga uzme koristi ga za svoje potrebe onako kako njemu odgovara. Licemerni [ruski predsjednik Vladimir] Putin zna da iza sebe ima dugu tradiciju i da ima na šta da se nasloni kada priča o tome. Etiketiranje protivnika je dovelo do toga da taj pojam ne znači šta je značio. George Orwell je o tome pisao, da će se fašizam ponoviti pod imenom sopstvene negacije, ali sa istom suštinom. Tako je i Srbija išla u ratove da pobedi bosanske i hrvatske fašiste. Uvek smo se samo branili, a ko se nama zamerio on je bio fašista. Tako je ispadalo.

• Sigurno niste sami u svojim uvjerenjima i sigurno je da u Srbiji ima mnogo ljudi koji misle kao Vi i koji ne žele ovakvu Srbiju. Šta ih treba natjerati da se probude, kada već nisu do sada?

Bizarno je, ali tačno da mi koji se nešto bunimo zapravo nismo najugroženiji. Najugroženiji se ne bune, oni koji su na rubu gladi i u egzistencijalnoj krizi. Takvi vole vođu i vole sistem. Zato mi delujemo kao neka vrsta razmažene pobune. Ako pobuna ne dolazi od ugroženih i gladnih, a dolazi od nas, kojima sve ovo, u najmanju ruku, vređa inteligenciju, onda to nije problem. Mi nemamo težinu koja će izvesti ljude na ulicu. U Srbiji nikad nema gladi, Srbija je takva zemlja da je glad teško moguća, ukoliko nema neke okupacije. A ljudi, dok god su im osnovne životne funkcije netaknute, nemaju baš neki motiv da se pobune.

• Kada ste nedavno govorili o Jugoslaviji, predvidjeli ste da će sve države sa našeg područja uskoro prestati postojati. Jeste li promijenili mišljenje ili možda vidite neki optimističniji scenario?

Vidova nestajanja će biti. Južni Sloveni koji nisu ujedinjeni u jednu državu nemaju nikakvu šansu. Nije to istrebljenje. Pojmovi kakve sada znamo – Hrvati, Bošnjaci, Srbi… to će u narednih 50 godina verovatno prestati postojati. Neće nas niko ukloniti, već će naša sposobnost da imamo državu nestati zbog toga jer nas neće niti biti. Ne rađaju se novi ljudi, a stari umiru, pa ovaj stepen gluposti mora biti “nagrađen” nestankom. Narodi su i prije nestajali i utapali se u druge. Ovde će biti ljudi, ali drugačije će se zvati i živeće pod nekim drugim pravilima.

Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, kao i ti narodi koji sebe nazivaju Bošnjacima, Srbima i Hrvatima, a zapravo su svi južni Sloveni, ljudi su sličnog mentalnog sklopa koji se razumeju. Mi jesmo jedno, to je jasno, ali se uvek posvađamo kako se to jedno zove. Srbija tvrdi da su svi Srbi, a to drugi neće… ali je bolno tačno da smo mi jedno. Zato mislim da je jedina šansa našeg opstanka kao naroda, udruživanje u neku zajednicu. A da li će za to biti snage i mudrosti, izgleda da neće. Ako su nam podvalili da smo jedno tržište, a ne jedan narod, onda smo zaista idioti.

• Koliko je teško u Srbiji govoriti ono što Vi već godinama govorite? Desio Vam se taj napad, ali i mnogo drugih neprijatnosti. Strahujete li za sebe?

Nije mi ugodno. Niko ne voli da bude stalno na meti raznih budala, a ja sam 24 sata meta pretnji i gluposti. U životu nisam prijavio pretnju, to je deo posla. Voleo bih da toga nema, ali me to sigurno neće sprečiti da radim ovo što radim. Drugačije ne mogu, niti znam.

NERMINA KULOGLIJA: Kako je turska ekstremistička organizacija “Sivi vukovi” gradila ogranak u BiH

Izvor: Al Jazeera Balkans
Foto: Printscreen YouTube / Gradska RTV Podgorica