KLIMATSKE PROMENE: Najvažnija tema u istoriji o kojoj milijarde ljudi ne žele više da znaju!

Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente…

Ljudi više ne žele loše vesti, osim ako se ne radi o nečemu što ih upravo ujeda za zadnjicu ili veoma uzbuđuje. Klimatske promene bukvalno uništavaju ljudsku vrstu, ali je toj istoj vrsti teško da to prihvati, pa i ne želi da zna mnogo o tome. Čekajući neko čudesno tehnološko rešenje, nalazeći hiljade izgovora i kapitulirajući pred teorijama zavere koje tvrde da su promene izmišljene, konzumenti medija u većini zaobilaze vesti o sigurnom kraju sveta – kao da ih se ne tiču.

Mediji, međutim, moraju o tome da izveštavaju, pošto je – važno. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente.

Za mnogo medija ovo je nepodnošljiv izbor. Rade na ivici isplativosti, svaki korisnik im je značajan, pa iskušenje da se klimatske promene, ili sada već iznurujući emotivni i moralni buboci sa ukrajinskih ratišta, na primer, pokrivaju iz čudnih, tabloidnih uglova, ili potpuno ignorišu, postaje preveliko.

Godišnji digitalni izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje medija (DNR22) ovog je puta ponovio prilagođeno istraživanje o stavovima i ponašanju publike prema izveštavanju o ovoj temi iz 2020, u nastojanju da pomogne novinarima i medijima da nastave da informišu korisnike o verovatno najvažnijoj temi u istoriji sveta, o kojoj svet više neće da sluša.

Konzervativno stanje neverice

Na ukupnom uzorku, podaci pokazuju najveće interesovanje za klimatske promene u nekoliko zemalja Južne Amerike, južnoj Evropi i na tržištima azijskog Pacifika. Sve su to, naravno, delovi planete gde su promene već značajne, hiljade ljudi umire zbog njih, a materijalna šteta je ogromna.

Pa i tu je procenat zainteresovanih nešto preko polovine (Grčka i Portugal po 53%, Čile i Filipini po 52%). U severnoj i zapadnoj Evropi, međutim, procenat zainteresovanih je oko trećine, a najniži je u Sjedinjenim Državama (30%) – koje zapravo proizvode najviše uzroka klimatskih promena.

Još jedna pravilnost prostire se širom svetskog uzorka: zainteresovani za ovakve vesti obično imaju veća primanja, obrazovaniji su i, možda i iznenađujuće, stariji.

Jedan od faktora koji obaraju interesovanje za smak sveta, u mnogim zemljama je – politička polarizacija. Gde god je velika razlika u raznim stavovima između levih i desnih birača, ukupno interesovanje za klimatske promene je niže. Zjapeća praznina između levo i desno orijentisanih birača (41 procentni poen) i vrlo nizak nivo interesovanja za klimatske promene na desnici čine SAD zemljom koju najmanje brine sudbina uslova za život na planeti.

Isto tako, na drugoj strani tabele su i vrlo zainteresovana Grčka, u kojoj je razlika između levih i desnih 16 procentnih poena, te Portugal, gde je taj broj samo 10. U Sjedinjenim Državama, na primer, levo orijentisani birači su vrlo zainteresovani za klimatske promene – 55%, ali na desnici je taj procenat samo 14. Što je, uzevši sve u obzir, logičan rezultat političke polarizacije i javne upotrebe neistina u političkom životu, kao i još nekoliko faktora. Polovina „desnih“ korisnika u SAD kaže da uopšte ne obraća pažnju na takve vesti, kao i trećina istorodnih u Australiji, u Portugalu i Čileu samo 5% „desnih“ tvrdi to isto.

No, konzervativni birači u Australiji, koja bukvalno gori svakog leta, žele da znaju nešto o klimatskim promenama u samo 20% slučajeva, što nam govori da, osim ako ne odgovaraju baš iz kuće koja gori, konzervativno orijentisani birači radije veruju da je sva ova toplota privremena i da će proći sama od sebe.

Zanimljivo, od 46 istraženih tržišta (24 u Evropi, 11 u Aziji, pet u Južnoj Americi, po tri u Africi i Severnoj Americi – Meksiko potpada pod Severnu Ameriku), najveće interesovanje za vesti o klimatskim promenama vlada u – Rumuniji.

Taj raspon između najmanjeg (30%) i najvećeg (54%) interesovanja sugeriše neprijatne stvari, ali procentni poeni ove dve granice, koji jedva prebacuju polovinu stanovnika najzainteresovanijeg tržišta, mnogo su neprijatnija tema za razmišljanje.

Trijumf dokumentarca

Kada se pogledaju sva tržišta zajedno, siromašni rođak informativne industrije, dokumentarni film, ispostavlja se kao primarni izvor informacija o klimatskim promenama (39%), trijumfujući nad klasičnim izvorima informisanja (33%).

Zašto je to tako, teško je tvrditi bez posebnog, detaljnog istraživanja, ali širenje svesti o klimatskim promenama je i počelo sa nekoliko velikih dokumentaraca (An Inconvinient Truth o kampanji podizanja svesti o klimatskim promenama Ala Gora, bivšeg potpredsednika SAD, dobar je primer), nakon kojih je produkcija filmova na ovu temu postala istinski zadivljujuća u pogledu spektakularne fotografije, snažnih i emotivnih narativa i povoljnog tretmana kod prijateljski nastrojenih distributera.

Netfliks, na primer, tvrdi da je serija Naša planeta, sa naracijom ser Dejvida Atenboroa gledana u stotinu miliona domova od kada je postavljena na platformu 2019. godine. Kada se spoje rezultati istraživanja na ovu temu od pre dve godine, jasna je vrlo pozitivna uloga televizije u promicanju svesti o klimatskim promenama – emotivno snažni sadržaji ostaju sa gledaocima i utiču na njihove stavove i ponašanje.

Nažalost, taj mehanizam funkcioniše i u suprotnom pravcu – mediji u društvima u kojima veliki procenat korisnika ne obraća pažnju, ili čak ima negativnu reakciju na ovu temu, jednostavno prestaju da izveštavaju o njoj. Naravno, to vodi u pad svesti o klimatskim promenama u čitavom društvu.

Tačno je da je pažnja usmerena ka izveštavanju o klimatskim promenama veća tamo gde su posledice već dramatične, ali je argument da je, kada se recimo požar već desi – zapravo kasno. Postavlja se pitanje kako izveštavati o ovoj temi, odnosno kako izveštavati o uzrocima klimatskih promena na prihvatljiv način. Jer, izveštavati samo o posledicama neće mnogo doprineti rešavanju problema.

Jedan od načina je da mediji zauzmu stav, kao što je britanski Gardijan pozvao na akciju i od tada proizvodi veliki broj tekstova sa stavom. Ali kakav je stav korisnika prema medijima koji su se na taj način opredelili?

Dvostruki standardi

Regionalne razlike u ovom pogledu su velike. Logično, stanovnici zemalja koje upravo stradaju od klimatskih promena ne samo da nemaju ništa protiv da mediji pozivaju na akciju već to i snažno podržavaju (Čile 58%, Portugal 48%, Filipini 42%). Severna i zapadna Evropa, kao i SAD, tržišta su na kojima se očekuje neutralnost medija u ovom pogledu.

Ispitanici u Nemačkoj (45%), Norveškoj (44%) i SAD (42%) žele da im se predstave različiti pogledi, pa da sami odluče. Iako u Nemačkoj i Norveškoj, sa snažnom tradicijom neutralnog izveštavanja, korisnici medija žele ovakvu situaciju i u pogledu drugih tema, naročito kada su javni servisi u pitanju, u SAD, gde javnih servisa sa velikim uticajem nema, polarizacija definitivno utiče na ovakav stav.

Desno orijentisani korisnici insistiraju na novinarskoj neutralnosti u pogledu klimatskih promena i njihov broj utiče na ukupan rezultat istraživanja. Na levici, međutim, korisnici su dominantno za proaktivan stav medija i poziv na akciju zaustavljanja promena. U Čileu i Portugalu, međutim, gde politička scena nije tako polarizovana, a požari gutaju živote i egzistencije – obe strane pozivaju na akciju.

Na kraju, podaci iz oba istraživanja, ovogodišnjeg i onog od pre dva leta, kažu da je ovo kompleksna i teška tema za izveštavanje, u kojoj nema univerzalno primenjivih rešenja.

Značajan procenat korisnika i inače beži od nje, a kada dođu teme kao što je inflacija ili napad na Ukrajinu, procenat zainteresovanih pada još više. Pa opet, podaci koji pokazuju koliki procenat stanovnika planete jednostavno ne može da se suoči sa sopstvenim nestankom, a kamoli sa sudbinom svoje dece u pretoploj budućnosti, pokazuju i koliko uspeha imamo kao vrsta koja se hvali (samo)svešću, tehnološkim napretkom i razumom.

Izvor: Cenzolovka
Foto: Pixabay

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top