Rat sankcijama koje su nametnute Rusiji od strane Zapada zbog rata u Ukrajini samo će ubrzati dalje slabljenje američkog dolara i omogućiti rađanje novog svetskog monetarnog poretka, ali to ne znači i potpuni raskid sa sadašnjim globalnim finansijskim sistemom. Amerika se neće tako lako odreći dolara, velike poluge svoje moći. Iako je izvesno da kraj ere dolara postepeno dolazi, kao i američke hegemonije i unipolarnog sveta kakav je do sada bio poznat, SAD će se svim snagama boriti da to spreče.
Ruski najviši zvaničnici ocenjuju da dosadašnji svetski finansijski sistem neće opstati, navodeći da su se „previše iskompromitovali njegovi bivši garanti, stubovi bretonvudskog monetarnog sistema i da nastupa era regionalnih valuta jer poverenje u rezervne valute bledi, te napuštanje dolara i evra više ne izgleda kao fantazija”. Zapad uz pomoć finansijskih mehanizama prebacuje na ostatak sveta sopstvene greške u makroekonomiji.
Prvo upozorenje stiglo je iz MMF-a, iz kog je poručeno da finansijske sankcije bez presedana uvedene Rusiji prete da „postepeno umanje dominaciju američkog dolara u svetskoj trgovini i dovedu do fragmentiranja međunarodnog monetarnog sistema”. Ukazala je na ovo Gita Gopinat, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a, ocenjujući da bi sveobuhvatne mere koje su zapadne zemlje uvele Rusiji, mogle da podstaknu pojavu malih valutnih blokova zasnovanih na trgovini između zasebnih grupa zemalja. Dolar bi ostao glavna globalna valuta čak i u tom ambijentu, ali je fragmentacija na mikronivou sasvim moguća. Dominacija dolara, po njenom mišljenju, verovatno neće biti dovedena u pitanje u srednjem roku, napomenuvši da je udeo američkog dolara u međunarodnim rezervama opao sa 70 na 60 odsto u poslednje dve decenije.
Zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i JAR), koje obuhvataju preko 40 odsto svetskog stanovništva, stvaraju oko 25 odsto globalnog BDP-a i pokrivaju četvrtinu zemaljske teritorije, biće jedna od okosnica novog svetskog poretka koji se formira. U vreme geopolitičkih podela na anglosaksonski blok i sve druge blokove, postojanje BRIKS-a kao ekonomsko-političkog saveza predstavlja institucionalnu alternativu zapadnom sistemu. BRIKS je 2014. formirao novu Razvojnu banku (s početnim kapitalom od 100 milijardi američkih dolara), koja je pandan Svetskoj banci i kontingent deviznih rezervi kao pandan MMF-u.
Američki Goldman saks je grupaciju BRIKS-a identifikovao kao ekonomiju u usponu, koja bi do 2050. mogla da nadmaši Grupu sedam najbogatijih zemalja sveta, a danas predstavlja značajnu globalnu protivtežu decenijama dominantnom anglosaksonskom bloku.
Ruski predsednik Putin nedavno je izjavio da se kurs ka daljoj „dedolarizaciji” svetske ekonomije više ne može ignorisati i da se „razrađuje pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta zemalja BRIKS-a”. Neka nova međunarodna valuta biće stvorena na osnovu korpe valuta svih pet zemalja učesnica: brazilskog reala, ruske rublje, indijske rupije, kineskog juana i južnoafričkog randa. Međutim, nema detalja o tome kako će i ko tačno vršiti njeno emitovanje i naknadnu regulaciju, što je i glavna teškoća u stvaranju prave alternative dolaru, kao sredstvu međunarodnog plaćanja.
Sve što se sada dešava u vezi s rubljizacijom i novim načinom plaćanja ruskih energenata, za sada, ne može potkopati dolar u nekoj značajnijoj meri. Američka valuta je i dalje dominantno platežno sredstvo u svetu i u trenutnim okolnostima krah dolara nije realna opcija. Na primer, iako je Kina u tom delu sveta istisnula SAD, ona još koristi američki dolar u međunarodnoj trgovini. Čak i kad Rusija i Kina trguju, robu plaćaju u američkoj valuti. U kineskim juanima se obavlja samo dva odsto svetske trgovine, a u rubljama tri puta manje. Kina u hartijama od vrednosti drži 3.000 milijardi američkog duga, pa kada drži američke obveznice, njoj je u interesu da Amerika bude „zdrava” i to uredno otplati. Realnost je da juan u ovoj fazi nije dovoljno jak u svetskim finansijama da bi bio održiva alternativa dolaru. Kina s najvećim deviznim rezervama u svetu od 3.200 milijardi dolara (58 odsto u američkoj valuti) nema drugog izbora osim da ima velika sredstva u dolarima.
Američki dolar, iako nije vezan za zlato posle sloma bretonvudskog monetarnog poretka 1971, već je osam decenija najvažnija i najtrgovanija valuta na svetu. Dolar učestvuje sa 40–45 odsto ukupne vrednosti svih finansijskih transakcija, a prati ga evro sa udelom od 16 odsto. Prema podacima MMF-a, dolar čini 63 odsto ukupnih svetskih deviznih rezervi, koje iznose 12.000 milijardi dolara, evro 20 odsto, a sve ostale valute, uključujući i kineski juan, zajedno čine 17 odsto rezervi. Obim svetske trgovine u američkoj valuti je 6.600 milijardi, a oko 60 odsto svetskog duga je u dolarima. Pored najveće zastupljenosti u deviznim rezervama, dolar i evro dominiraju i u svift plaćanjima (77 odsto u 2021).
Sve ovo bi se možda moglo promeniti, kako najavljuju neki eksperti, ukoliko bi Kina odlučila da sruši dolar. To je jedna moguća pretnja jer Kina postaje vodeći ekonomski div i najveći „neprijatelj” SAD. Ako Peking prihvati plan Moskve, pa se tome priključe još neke velike zemlje, onda bi eventualno rušenje dolara moglo da postane realno, pošto Rusija to ne može. Znači, sve se svodi na to kakva će se ekonomska i finansijska politika voditi u Pekingu, što je i verovatno najveća geopolitička igra u budućnosti. Ipak, izgleda da bi teško moglo doći do nekog dramatičnog pada vrednosti dolara, zbog odluke Rusije da uvede rublju kao platežno sredstvo u trgovini energentima.
Dugoročno gledano, stvaranje multipolarnog sveta i krah neoliberalne ekonomske doktrine i raspad zapadnjačke materijalističke civilizacije je neminovnost. Neoliberalna ekonomija zasnovana na beskrajnom štampanju novca bez pokrića dolazi do svog kraja i nema odgovor na aktuelna dešavanja u svetu. Recimo, 1981. američki budžet iznosio je 600 milijardi dolara, a javni dug SAD 900 milijardi, što je bilo podnošljivo. Međutim, na kraju 2021. američki budžet iznosio je 3.600 milijardi dolara, a javni dug ogromnih 29.000 milijardi dolara. Početkom ove godine dostigao je novi rekordan nivo od preko 30.000 milijardi dolara, što je oko 130 odsto BDP-a.
Dolar se koristi širom sveta, pa je to i način finansiranja američkog deficita. Kada bi u ovom trenutku prestala potreba za dolarom, SAD bi se suočile s viškom dolara na tržištu bez pokrića i to bi moglo da uruši njenu ekonomiju.
Na svetskoj pozornici je proces postepenog slabljenja Amerike, najveće svetske sile, detronizacija dolara i stvaranje novog multipolarnog umesto unipolarnog sveta, s rastućom ulogom BRIKS-a, a koliko će to trajati – pokazaće vreme.
Dolar će moći i dalje još izvesno vreme da zadrži status globalne rezervne valute, što daje dodatnu političku moć Americi jer je toliko rasprostranjen u svetskoj trgovini i povezan s cenom berzanskih roba da će biti potrebno dosta vremena kako bi se skinuo s trona, pa je rano govoriti da dolar silazi sa svetske scene.
Piše: Dejan Jovović za Politika, Foto: Piyabay