DRAGOLJUB STANKOVIĆ: Sećanje na seks

Seks je precenjen. Hrana takođe i novac, tj. moć. To važi za sve u našoj civilizaciji što manipuliše ljudima, radi s velikim brojevima, bezobzirno, i pravi profit gospodarima sveta.

Pre nego sam imao prvi seks mislio sam da će mi taj čin doneti nekakvo otkrovenje, promenu ličnosti i pogleda na život, dugo sam čekao da mi se dogodi, odsanjao milion erotskih snova, i kada se desilo shvatio sam da je to prvo tehničko pitanje, usaglašavanja dva tela, rupice i boce, da čovek treba da bude inteligentan da bi uradio to na pravi način, zadovoljavajući.

Kod seksa kao iskustva je zanimljivo da kada se obavi ne ostaje nikakva simbolička, gnoseološka korist, ništa o čemu bi moglo da se razmišlja i priča kao o doživljaju, pre svega nema se želje za to, zaboravlja se naredne minute jer je čovek zadovoljan i zadovoljen, mišićno umoran, emanira energiju, pliva u endorfinu, nema čega da se podseća i o tome govori nego tek možda da priželjkuje ponavljanje istog.

Poput hrane koja je zanimljiva dok se gleda i oseća u ustima, kuša, a i kod nje je ograničena količina koju možemo konzumirati kao i za koje vreme, i isto tako posle obedovanja je brz zaborav, osećaj sitosti, prelazak na druge stvari. Ko bi o tome još pričao, analizirao ga osim ako nije gurman ili kuvar. I šta ima da se kaže osim osnovnih utisaka ukusa i mirisa, neće se pisati madrigali ili sonetni venci. Kao kad se jede bio sam iznenađen koliko sam spontano to sve prvi put radio kao da sam nekada davno naučio, sve je išlo kao da smo to radili već hiljadu godina. Tela su kompatibilna i evolucija se postarala da sve funkcioniše bez suviše razmišljanja. Možda su zbog toga i glagoli etimološki slični.

Sve je govorilo da moja imaginacija nije mnogo dobila skidanjem mraka. U najboljem slučaju seks sam uzimao kao prvu zdravu jutarnju pilulu i onda poletan kretao u novi dan jer je paradoks da posle tog zahtevnog čina udovi traže kretanje i ima se više a ne manje energije, baš prija napor, na primer, penjanja uzbrdo, bar meni.

Zbog svega toga seks, hrana kao i novac ili moć ne treba da budu ciljevi u životu jer onda se čovek korumpira, postaje opterećen, gojazan, pohlepan, osion. Kao što štednja često bude porok a ne potreba. Najbolje je da navedeno dođe kao zaslužena nagrada za ono što se radi, strastveno, ma kakav da je posao u pitanju. Dobra je to i poželjna podrška za sve lepo što želimo da uradimo, dakle pre svega sredstvo.

Dalje, kada bih partnerku doveo do vrhunca, nekada i dvaput a da sâm ne eksplodiram to bi mi uspevalo jakom kontrolom cele radnje i emocija. Međutim, iako sam tada bio savršeni ljubavnik, onaj kome je zadovoljstvo voljenog bića na prvom i drugom mestu, nisam se osećao ispunjeno jer sam suzbijao svoje uživanje. Samo sam racionalno posle mogao da budem ponosan na sebe, kao muškarac ali praktično nisam bio zadovoljan.

Takođe shvatio sam da u seksu svako ostaje svet za sebe bez obzira na interakciju, svako svršava kad mu dođe i osetljiv je na drugačiji način, psiha mu radi na drugome nepoznat način. Čak i kada se orgazam desi simultano to su ipak dva posebna događaja. Čudo je da u seksu kao najintimnijem činu dvoje ljudi nisu stvarno zajedno, nego se gledaju kroz nevidljivi zid iako spojeni i priljubljeni, opslužuju svoja tela i požudu a ljubavnica ili ljubavnik su tu da pomognu u tome. Ljudi mogu da budu bliski samo kao ličnosti, ne kao fiziologije. Seks onda dođe kao trešnja na torti, ne kao sama torta koja bi trebalo da se sastoji od slojeva prave privrženosti, želje za boljitkom, emotivne podrške, zajedničkih iskustava i uspomena.

Jedna od stvari koja mi je bila uzbudljiva, mamila ponorom, bila je da partnerka koja me radi pojma nema dokle sam stigao i to njeno neznanje bilo je okean uživanja u kome sam nalazio slobodu. Znao sam da ona ne zna šta ja znam. Blaženo neznanje. Kada bih bio blizu vrhunca ona bi po pravilu usporavala i to je zabavljalo, produžavalo slast.

U seksu mi je najintimniji i najuzbudljiviji bio dah partnerke, topao, izlazio je iz dubine pluća, imao poseban miris jedinstveno, trenutno živog, kao dašak vatre najunutarnjijeg sagorevanja. Uopšte mirisi su nešto što munjevito pali, najupečatljiviji su jer kažu naučnici da je nos praktično deo mozga. Miris bez barijere direktno preplavljuje mozak a mozak je najjača erogena zona. Mirisi se pamte neposredno, primalno, animalno, zato su tako jaki, direktni, prodorni i čuvaju se ceo život u sećanju, kao neki iz detinjstva koje osetimo u prolazu slučajno. Mirisi ljudskog tela su čarobniji i izazovniji od bilo kakvog parfema. Kao ekstrakt bića koje volite, posebno i oni tzv. neprijatni. Zato pornografija nije još dostigla savršenstvo, bez mirisa je.

Cilj veze dvoje ljudi mogao bi biti upoznati nekoga totalno, iznutra i spolja, koliko je moguće ali shvati se kasnije da zauvek ostajemo stranci jedni drugima, pa i sebi, da je to sudbina čoveka ali i ulog potreban da bi stvarno bili slobodni. Sloboda je strašna. Inače ne bi vredela toliko.

U krdu nema slobode.

Bez seksa s drugima se može, ne treba ga forsirati i naturati kao nužan uslov zdravlja. Zapravo kada kažem seks ja mislim na sve drugo, što nije prosta telesna tehnika, nego na ono što je prati, pre svega na nežnost. Zato je fantazija uvek slađa od realnog. Seks bi trebalo da bude spontani nastavak, ekstatični deo, vrh razmenjivanja istančane osećajnosti, obični ali kosmički događaj, razdragani susret dve ranjivosti, igra, rastvaranje u drugome, gubljenje sebe i pronalaženje nečeg većeg, jednom rečju sreća. On ima uvek i zrno konstruktivne agresivnosti, to mu daje reskost i čar, čini ga avanturom.

Najveći neprijatelj seksa je nekreativnost. I telo je naštimovano kao umetnost jer je živo, ne trpi monotoniju, odrađivanje bez mašte, svaka inovacija i promena dočeka se s radošću, iznenađenjem i pojačanom pažnjom, tananom reakcijom nerava, povišenim uzbuđenjem.

Sam mehanički čin je na neki način ponižavajuć, ne zbog toga što tako rade i naši rođaci, divne i nevine životinje, nego jer je repetativan, glup, i traži neki okvir, koncept, kao život, da mu se da smisao, priča. Zato sam izmišljao svakakve ludorije i sage koje sam šaputao na uvo partnerki dok bi to radili. Nisam mogao samo nemušto da obavljam potrebno ma koliko da je prijalo, zaličilo bi mi na nasilje ili na nešto smešno, sam sebi bih bio komičan. Inače, čovek je smešno biće skoro u svim aspektima. Snošaj priziva smisao, vapije za njim, inače je ništavilo. Zbog toga i postoje najčešće šeme, situacije, narativi koji se promovišu kao imaginarij koji beslovesnu nagonsku radnju čini civilizacijskom, kontekstualizira je: medicinske sestre, kućni majstori, srednjoškolke itd.

Shvatio sam i da u hetero odnosu ne jebe muškarac nego žena jer bar u najčešćoj pozi on mora sve da uradi, završi, zamori se i ko je onda tu gospodar, ko je glavni?

Inače, ovo su razmišljanja osobe s krajnje oskudnim seksualnim iskustvom, pretpostavka je se da bi bila interesantna i drugima jer radi se o tabuiziranoj i mitologizovanoj temi koja vrvi od predrasuda, hrani medije, preplavljuje nas svakodnevno kao da je najvažnija stvar na svetu. Eros prožima ljudsko biće i temeljno ga motiviše na mnogo dublji i svobuhvatniji način, diskretnije, lepše nego što nam se to servira i nameće, brutalno i lažno. Ipak, vrlo je moguće da mnogi drugi ne dele navedene stavove i spoznaje. Ali to već nije njihov problem.

Izvor: Nomad
Foto: MidJourney prompt by Preokret

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top