Viši javni tužilac Nenad Stefanović je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta EPS u trenutku hapšenja šestorice osumnjičenih, iznenadnom promenom godišnjeg rasporeda rada smenio svoje zamenice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, bez ikakvog opravdanog razloga. On i rukovodilac tog Odeljenja Brankica Marić svoju odluku su pokušali da obrazlože navodnom željom tužiteljke Savović za premeštajem i odugovlačenjem u radu na predmetu. Tužiteljke su to argumentovano demantovale i sve je došlo do javnosti koja je ustala u zaštitu tužiteljki. S druge strane, Ministarstvo pravde (MP) je svojim saopštenjem da je „medijski napad na VJT u Beogradu povodom premeštaja zamenice JT B. Savović iskorišćen za diskreditaciju procesa reformi u oblasti pravosuđa od onih koji su bili protiv tih reformi“, a taj napad je sa „netačnim tvrdnjama i malicioznim zaključcima“, slučaj politizovalo i apriorno stalo na stranu Stefanovića
Nakon saopštenja Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca (DVT) da će mu trebati vremena da utvrdi činjenice i okolnosti povodom obraćanja zamenice J. Paunović da joj je ugrožena samostalnost, Povereniku se obratio i tužilac Stefanović žaleći se da mediji kampanjom ugrožavaju rad i VJT-a i njega lično. Javno je reagovao i predsednik Republike koji je tužioca Stefanovića uzeo u političku zaštitu.
Nacionalni konvent za EU podržao je smenjene tužiteljke i sve njihove kolege koje su se našle u sličnoj situaciji i uputio apel za proaktivno reagovanje DVT-a, ukazujući da to nisu prvi slučajevi premeštaja u VJT i da se u tim vanrednim premeštajima, u skladu sa javno dostupnim informacijama, izvesno radi o kršenju procedure predviđene Pravilnikom o upravi u JT. Društvo sudija Srbije je izdalo saopštenje da očekuje hitnu i odgovarajuću reakciju DVT, tela čija je ustavna svrha da štiti samostalnost javnotužilačke funkcije, ocenjujući da je VJT izdao više kontradiktornih saopštenja. Forum sudija je ocenio da je nužno da Poverenik neodložno i bez pritiska spolja nastavi sa svojim radom, utvrdi sve potrebne činjenice i donese konačni zaključak.
Usledio je protest više hiljada građana organizovan 2. marta u znak podrške tužiteljkama, sa peticijama i apelima profesora pravnih fakulteta i eksperata u zaštitu prava tužiteljki. Organizatori protesta tada su podneli zahteve za vraćanje dve tužiteljke u Odeljenje za suzbijanje korupcije, smenu tužioca Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, kao i smenu Republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Po isteku roka od pet dana ni Poverenik ni DVT nisu doneli bilo kakvu odluku.
Već smo pisali o tome da je domen politke i ličnih ambicija imenovanom tužiocu koristio kada je sa svojim skromnim početnim referencama i iskustvom, sa svega sedam godina tužilačkog staža zauzeo rukovodeće mesto najvažnijeg i najvećeg VJT u Srbiji. Stefanović je 2012. godine bio inicijator, osnivač i prvi predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP), a tri godine kasnije postao je 18. član UO Udruženja tužilaca Srbije (UTS). Posle sveopšteg otpora pravosuđa i struke Radnoj verziji amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS, a nakon svađe sa tadašnjim predsednikom UTS-a, 2018. formira Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) koje počinje da podržava rad i amandmane MP-a, što je izazvalo podozrenje da je ovo udruženje osnovano uz podršku vlasti.
Ustav i zakonska rešenja razlikuju sudstvo od tužilaštva i strukovna udruženja se formiraju na taj način, a UST okuplja i sudije i tužioce. U svoj sastav su 2019. uključili i USTP, pa više liče na stručnu NVO. To ih ne sprečava da kao strukovno udruženje zahtevaju ravnopravno učešće sa dva najstarija udruženja u sastavu radnih grupa za pisanje pravosudnih zakona, a kada se u konsultacijama ne prihvate njihovi predlozi – uz bojkot javne rasprave su se obratili predsedniku Republike, umesto nadležnoj Vladi. Ovo udruženje se nekoliko puta prošle godine oglašavalo saopštenjima „u odbrani od medijskih pritisaka“ kao podrška VJT u Beogradu u obraćanju prema DVT i u jednom slučaju je uspelo da Poverenik pozove medije da ne vrše neprimeren uticaj na JT iznošenjem neproverenih i neprimerenih navoda (slučaj inspektora Milenkovića).
Dakle, u vreme izbora za prvog čoveka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović je jedva ispunjavao formalni uslov za tu funkciju (7 godina iskustva od položenog pravosudnog ispita, s tim da se u njegovoj dostupnoj biografiji ne navodi kada je položio taj ispit, da je studirao 11 godina, ni prosečna ocena). Stefanović je 2014. izabran za zamenika osnovnog javnog tužioca, 2018. za zamenika VJT-a, a 2021. za Višeg javnog tužioca u Beogradu, iako je bio treći – poslednji na listi kandidata Državnog veća tužilaca. Bio je drugi-poslednji i na listama kandidata za tužioce Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog JT u Beogradu. Vlada RS je Stefanovića predložila kao jedinog kandidata za javnog tužioca VJT u Beogradu (zapisnik sa 97. sednice od 6.12.2021. nedostaje na sajtu Vlade), a jednokoalicijska Narodna skupština ga je izabrala, nakon diskusije stranačkih istomišljenika i glasanja u kojoj imena kandidata nisu čak ni pomenuta.
Pa, ako ovako izabrani aktuelni Viši javni tužilac u Beogradu, bez ikakvog prethodnog rukovodećeg iskustva, ne želi za javnost da govori o svojim spornim odlukama i ponašanju, to ne znači da u njegovo ime to ne rade drugi – provladini mediji, UST, čiji je Stefanović predsednik, MP, čak i predsednik Republike. S druge strane, Advokatska komora Vojvodine smatra da „način, momenat i obrazloženje za pribegavanje iznenadnoj promeni rasporeda rada u tužilaštvu koje je, po obimu nadležnosti i vrsti teških krivičnih dela za koja je zaduženo, svakako najvažnije u državi, izazivaju opravdanu sumnju u celishodnost, normativnu celovitost i praktične učinke reforme najavljene nedavno donetim setom pravosudnih zakona“.
Stefanović i njegova zamenica žele da sakriju da su na ovaj način do sada ukupno sedam iskusnih zamenika JT već premestili iz Odeljenja za korupciju u druga odeljenja, a istovremeno u njega dovode neiskusne zamenike iz cele Srbije. Bitno je da nema ni fiktivnih ni stvarnih novih rezultata u borbi pravosuđa i celog društva protiv korupcije. Izjavu medijima je dala i četvrta zamenica tužioca Ljiljana Mauković, naime da je krajem prošle godine doživela izuzetnu neprijatnost, vređanje i šikaniranje od strane tužioca, zbog čega je imala i zdravstvenih problema. Tužiteljka B. Savović je već izjavila da sam povratak u Odeljenje za borbu protiv korupcije, ukoliko se tamo ništa ne bi promenilo u rukovođenju poslom, nema nekog smisla. Međutim, dok se o ovome na odluči uz formalno podnošenje predloga za razrešenje odgovornih javnih tužilaca, što je učinjeno 8.marta, bitno je i da se sve tužiteljke koje su imale problema u saradnji sa javnim tužiocem i drugi zainteresovani pismeno obrate DVT. Zamenica tužioca Milena Božović koja je krenula sa prikupljanjem potpisa podrške premeštenim tužiteljkama dobila je nalog u VJT da se o tome pisano izjasni.
Značajno je ukazivanje da pored obraćanja Povereniku, postoje i druge dve mogućnosti za pravno razrešenje nastale situacije: izdavanje obaveznog uputstva VJT u Beogradu i izmena njegovog nedavno usvojenog plana i programa rada. Nadležni Apelacioni javni tužilac Tomislav Kilibarda i Republički javni tužilac Zagorka Dolovac mogli bi, prema odredbama važećeg Zakona o javnom tužilaštvu, putem obaveznog uputstva naložiti VJT u Beogradu da vrati tužiteljke Savović i Paunović na rad na slučaju EPS. Ovim uputstvom se, međutim, ne bi diralo u udaljavanje tužiteljki Savović i Paunović iz Odeljenja za suzbijanje korupcije.
Zbog toga bi bolje rešenje bilo da Apelacioni JT u Beogradu naloži VJT u Beogradu da svoj program revidira tako što će tužiteljke Savović i Paunović vratiti u odeljenja u kojima su bile pre njegovog usvajanja. I Zagorka Dolovac bi mogla po načelu devolucije da inicira ovakav nalog. Pitanje je da li bi to značilo i vraćanje tužiteljki na slučaj EPS, jer bi za to bila potrebna i odluka rukovodioca odeljenja kojem je taj predmet poveren ili izdavanje obaveznog uputstva od strane VJT u Beogradu ili nekoga iz nadređenih javnih tužilaštava.
Kada već nadležni viši javni tužioci ne žele da koriste svoja zakonska prava, da li je zaista neophodno da se u DVT ovoliko taktizira i razvlači sa ocenama o nespornim činjenicama? Da li će neko, u međuvremenu, primetiti da su 37 zamenika tužilaca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu poslali peticiju kojom žele da javno pruže podršku koleginicama iz VJT u Beogradu – B. Savović i J.Paunović – i tako apeluju na DVT da preduzme mere iz svoje nadležnosti? Slično su reagovali i zamenici iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i Tužilaštva za ratne zločine.
Malo je verovatno da će javni tužioci koji su hijerarhijski iznad Višeg javnog tužioca u Beogradu preduzeti mere koje im zakon omogućuje, što će biti novi dokaz da institucije ne funkcionišu. Još manje je verovatno da će neko priznati grešku i ponuditi svoje razrešenje iz etičkih ili razloga pogreške u organizacionom pitanju. Ukoliko zaista žele promene u ovoj oblasti, najšira javnost – građani – trebalo bi da poveća prisustvo i pritisak na protestima koji se ponovo organizuju u Beogradu i u drugim gradovima Srbije.
Da li će vrh države, pravosuđa i MP oceniti da zbog ogromnog jaza između hvalospeva i blještavila navodno „tektonske“ reforme pravosuđa koju podržavaju i finansiraju Savet Evrope i EU i katastrofalne atmosfere i odnosa prema zamenicama tužioca u najvećem javnom tužilaštvu u zemlji, treba – konačno – nešto preduzeti, nije izvesno. Taj jaz se, umesto da se smanjuje i relaksira, produbljuje. Ovo se odnosi i na ćutnju Zagorke Dolovac.
Takođe, brzo će se pokazati da li je, kome, zašto i kakvu uslugu učinio predsednik Republike, kao deo izvršne vlasti koji ne bi smeo na protivzakonit način da se meša u pravosuđe, kada je u intervju za RTS, ne slušajući pitanje voditelja: Da li će sudije i tužioci biti zaštićeni kada novi pravosudni zakoni stupe na snagu, odgovorio: „Besmislena tema N1 i nekih drugih. Jer to nikakve veze nema sa ’kostolačkim slučajem’ ili nečim drugim. Pojma nemam o kome se radi, nikog ne znam, ni jedne, ni druge, ni treće tužioce. Samo hoću da ljudi znaju, bez ikakvog političkog uticaja, hajka koja se vodi protiv tužioca Stefanovića je politička hajka, prava politička hajka.“ Pa, ukoliko neko pojma nema i ne zna o kome se radi, kako je onda siguran da se radi o političkoj hajci?!
Trebalo bi obratiti pažnju šta je i kako je na slično pitanje odgovorila Bojana Savović: „Usvojeni zakoni su mogli biti bolji, ali ne postoje ti zakoni koji mogu da predvide i spreče ovakvo ponašanje javnog tužioca. Ovo je, pre svega, pitanje izbora Nenada Stefanovića na mesto VJT-a u Beogradu.“ Smatramo da treba podržati i pratiti ono što kažu dostojne i hrabre tužiteljke. Ukoliko se sad, posle promene Ustava i novih zakona, odustane od opravdanih zahteva – novu priliku da se borimo za zaista nezavisno sudstvo i zaista samostalno tužilaštvo i u zakonodavstvu i u praksi, možemo očekivati tek za 10-12 godina. Narod i građani, na osnovu Ustava, zakona i drugih zvaničnih dokumenata Republike Srbije, zaslužuju Srbiju vladavine prava – odmah!
Izvor: Peščanik
Foto: MidJourney prompt by Preokret