Američki zvaničnici ističu da Zapad ne može da proizvede količinu municije koja je potrebna Ukrajini za odbranu Bahmuta, što ugrožava planiranje prolećne ofanzive…
Vojska ispaljuje više hiljada artiljerijskih granata dnevno u pokušaju da se održi u Bahmutu, gradu na istoku zemlje, što je potrošnja materijala koju američki i evropski zvaničnici ocenjuju kao neodrživu i koja bi mogla da ugrozi prolećnu ofanzivu za koju veruju da bi mogla biti odlučujuća.
Artiljerijsko dejstvo je bilo toliko intenzivno da je Pentagon nedavno iskazao zabrinutost u vezi sa Kijevom, nakon nekoliko dana besprekidne artiljerijske vatre, navode dvojica američkih zvaničnika, naglašavajući napetost između ukrajinske odluke da brani Bahmut po svaku cenu i njihovog [američkog] nadanja o preotimanju teritorije na proleće. Jedan od ovih zvaničnika navodi da su Amerikanci upozorili Ukrajince da ne rasipaju municiju u ključnom trenutku.
Uz tolika očekivanja od ukrajinske protivofanzive, SAD i Britanija se pripremaju da otpreme hiljade artiljerijskih granata NATO i sovjetskih kalibara i raketa kako bi pomogli povećanje zaliha za predstojeću ukrajinsku ofanzivu.
Krajnji napor
No, viši američki odbrambeni zvaničnik opisuje ovo kao krajnji napor zato što ukrajinski saveznici nemaju dovoljno municije s obzirom na nivo ukrajinske potrošnje i to da su njihove rezerve su na kritično niskom nivou. Zapadni proizvođači uvećavaju proizvodnju, ali biće potrebno više meseci da nove pošiljke zadovolje tražnju.
Ovo dovodi Kijev u sve opasniji položaj: ukrajinske trupe će po svoj prilici imati jednu izgledniju priliku ove godine da izvedu ofanzivu, odbace ruke snage i preuzmu teritoriju okupiranu nakon što je otpočela invazija prošle godine. I to će morati da urade dok se besprekidno nose sa manjkom municije.
Dodatnu nedoumicu predstavlja što su ukrajinske žrtve toliko velike da komandanti moraju da odluče da li da šalju jedinice da brane Bahmut ili da ih iskoriste za prolećnu ofanzivu, navodi nekoliko zvaničnika. Mnogi od zvaničnika govore pod uslovom da ostanu anonimni zato što nemaju ovlašćenja da javno iznose stavove o ovim temama.
U četvrtak Poljska je navela da će poslati četiri sovjetska borbena aviona Mig Ukrajini, što će biti prva pošiljka borbenih aviona neke države članice NATO i znak da su zapadni saveznici posvećeni da povećaju ukrajinske šanse.
Ali artiljerija je postala odlučujuće oružje rata u Ukrajini, uključujući haubice i minobacače. Obe strane raspolažu moćnim protivvazduhoplovnim sistemima, tako da se borbe uglavnom vode na zemlji. Kako odmiče jednogodišnji rat, glavni faktor koji određuje koja će strana istrajati jeste pitanje ko raspolaže sa dovoljno municije i vojnika.
Procenjuje se da je više od dvesta hiljada Rusa ranjeno ili poginulo od kada je počeo rat (ove brojke su neproverene i treba ih tretirati kao ratnu propagandu; prim. NS). Ukrajinske žrtve su preko sto hiljada. Rusija može da mobiliše dodatne trupe iz civilnog stanovništva, koje je oko tri puta brojnije od ukrajinskog, ali obe strane se suočavaju sa nestašicom municije. Ruske formacije ispaljuju više municije od ukrajinskih.
„Katastrofralna nestašica”
„Potrebne su nam mine za minobacače“, rekao je ovih dana ukrajinski borac koji se bori kod Bahmuta. On navodi da njegov bataljon nije dobio popunu zaliha. Zapovednik ukrajinskog tenka, čiji tenk T-80 učestvuje u odbrani grada, kaže da im je jedva pretekla neka tenkovska municija.
Drugi komandant u brigadi koja je ključna u održavanju položaja u Bahmutu objavio je na Fejsbuku u utorak da „je nestašica granata katastrofalna“. On opisuje situaciju u kojoj je njegova jedinica onesposobila napredni ruski tenk T-90 ali joj je bilo zabranjeno da ga u potpunosti uništi artiljerijskom vatrom jer je to „isuviše skupo“.
Pentagon procenjuje da Ukrajina ispaljuje nekoliko hiljada artiljerijskih granata dnevno duž fronta koji se proteže na oko devetsto kilometara, na kojem se nalazi i Bahmut, grad koji su gotovo u potpunosti opkolile ruske snage. Moskovske snage kontrolišu otprilike polovinu grada i dopiru do linija snabdevanja koje su Ukrajincima neophodne da bi branili ostatak grada.
Sjedinjene Države se nadaju da će proizvoditi 90.000 artiljerijskih granata mesečno, ali za dostizanje ovog nivoa proizvodnje po svoj prilici će biti potrebne dve godine. Evropska unija prikuplja resurse da bi proizvela i kupila oko milion granata. Za ovo će, takođe, biti potrebno vreme. Pored toga, tajna britanska operativna jedinica predvodi akciju potrage i kupovine sovjetske municije, koju prevashodno koristi Ukrajina, širom sveta.
Ukrajina raspolaže sa otprilike 350 haubica koje su isporučile zapadne zemlje, ali, uprkos borbenim gubicima i kvarovima, poseduje znatno više artiljerijskih oruđa iz sovjetskog vremena.
Težak zadatak
„Moramo im pružiti veću podršku, moramo obezbediti više oružja“, rekao je u intervjuu u sredu zamenik litvanskog ministra spoljnih poslova Egidijus Meilunas. On je izrazio sumnjičavost u vezi sa efikasnošću zastarelog sovjetskog naoružanja: „Najbolje rešenje bilo bi naći načine kako bi se povećala proizvodnja u državama članicama NATO“.
Ovo nije lako, čak i za neke od najnaprednijih armija na svetu. SAD i njihovi saveznici nisu skladištili naoružanje očekujući snabdevanje artiljerijskog rata. Stotine novih tenkova i oklopnih vozila koje se šalju u Ukrajinu sigurno će doprineti njihovom napredovanju na bojnom polju, ali bez dovoljno artiljerijske podrške, efekat će biti ograničen.
Za sada, Bajdenova administracija ostaje uverena da Bahmut neće toliko istrošiti zalihe artiljerijske municije i oslabiti trupe da bi prolećna kontraofanziva bila osuđena na propast. Ali što duže bitka bude trajala, veća je šansa da se ovo dogodi.
„Ukrajinci trpe gubitke. Ne želimo da potcenimo tu činjenicu“, rekao je u utorak Džon F. Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, pa dodao: „Ali oni ne trpe onolike gubitke kolike trpe Rusi“.
S one strane brojki
Međutim sami brojevi ne prenose dovoljno dobro priču o Bahmutu, mestu jedne od najkrvavijih bitaka u ovom ratu. Paravojna grupa Vagner, koja ima podršku Kremlja, angažuje jedinice formirane od nekadašnjih robijaša da bi probili ukrajinske odbrambene linije. Ovo znači da iskusne borbene trupe Ukrajine ginu braneći grad protiv slabije obučenih ruskih pešadinaca.
Bahmut je mali grad, ali obezbeđuje pristup putevima koji se pružaju dalje na istok i takođe je postao simbolični važan za obe strane. „Nema dela Ukrajine za koji neko može da kaže da bi mogao biti napušten“, rekao je ovoga meseca ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Njegova kancelarija objavila je plan ove nedelje da dodatno ojača odbranu grada.
Bajdenova administracija nije utvrdila nikakva vremenska ograničenja u vezi sa bitkom, navodeći da samo Ukrajina može da donese odluku od tome da li će se povući ili će nastaviti da se bori.
Kamij Gran (Camille Grand), francuski odbrambeni ekspert iz Evropskog saveta za spoljne poslove, koji je do prošle jeseni bio na mestu pomoćnika generalnog sekretara NATO za odbrambena ulaganja, rekao je da je bilo i politički važno i vojno nužno da Ukrajina pokaže da će braniti svoju teritoriju. Ali, navodi, „oni moraju da pokažu da je to vredno [žrtve]“.
To ne znači da nema taktičnih razloga za nastavak produžene žestoke odbrane Bahmuta, navodi. Ona bi mogla da iscrpi ruske resurse i da onemogući njihove trupe da dalje napreduju na zapad, gde je zamisliva mogućnost još jednog prodora u korist Moskve.
„To bi bila logika prolivanja toliko krvi i potrošnje toliko municije u Bahmutu“, navodi gospodin Gran. „Alternativno razumevanje bilo bi da su se uvukli u situaciju koja se, dugoročno gledano, razvija u rusku korist i sada je teško da se otuda izvuku“.
On dodaje: „Da li je ispravno oceniti da Ukrajinci tanje svoje rezerve, dovodeći u pitanje mogućnost dejstvovanja artiljerijskim baražima koji bi bili potrebni za početak ofanzive protiv utvrđenih ruskih položaja drugde?“
„To je sada veliko pitanje“.
Izvor: Novi Standard
Foto: MidJourney prompt by Preokret