Sankcije protiv Moskve dovele su do naglog jačanja trgovine u juanima ne samo od strane Rusije, već i drugih zemalja. Cena pritiskanja Rusije je viša nego što Vašington misli…
Kineski uticaj na rusko tržište upravo je postao još intenzivniji. Po prvi put u istoriji Moskovske berze, juan je od američkog dolara preuzeo mesto valute kojom se najviše trguje tokom jednog meseca, sa tržišnim udelom koji se približuje 40 odsto.
Koliko god ovo bilo značajno, uobičajeno razumevanje finansijskog tržišta drži da sve dok Kina odbija da pretvori juan u potpuno konvertibilnu valutu, on neće moći da postane rival dolaru ili evru kao globalna moneta. Teško je osporiti ovu tvrdnju, budući da podaci SVIFT-a pokazuju da je udeo juana u međunarodnim plaćanjima skromno rastao počev od 2016. godine, kada je kineska valuta pridružena korpi valuta specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda.
Pogled izbliza na regionalnu dimenziju internacionalizacije juana, međutim, pruža složeniju sliku. Kao jedna od posledica kremaljskog rata u Ukrajini i zapadnih sankcija protiv Rusije, juan se naglo našao u poziciji da postane dominantna regionalna valuta u severnoj Evroaziji.
Naglo jačanje juana
Kretanje valute na ruskom tržištu pre nego što je predsednik Vladimir Putin naredio opštu invaziju na svog suseda je dokaz činjenice da tržišna logika uglavnom odnosi prevagu u odnosu na geopolitiku – sve do određenog trenutka. Dedolarizacija koju je posle aneksije Krima 2014. naredio Kremlj, i o kojoj se govorilo na sva zvona, nije išla glatko. Moskva je ohrabrivala lokalne kompanije da koriste rublju ili juan kada trguju sa Kinom, i 2017, nakon što je američki Kongres usvojio Akt o suprotstavljanju američkim neprijateljima putem sankcija, ruska centralna banka je krenula u veliko prilagođavanje strukture svojih deviznih rezervi. Ona je prenela 15 odsto međunarodnih sredstava u juan: što je bilo desetostruko uvećanje u odnosu na prosečnu poziciju kineske valute u bilansima stanja bilo koje svetske centralne banke.
Uprkos ovom nastojanju Kremlja, malo ruskih kompanija je želelo da plaća u nekonvertibilnom juanu. Uzmimo kao primer naftu i gas, koje čine noseći stub trgovine između Moskve i Pekinga. Neke velike kompanije u državnom vlasništvu, kao što je Rosnjeft ojl, prenele su svoje ugovore sa Kinom od „toksičnog“ dolara prema evru. Mnoge ruske energetske kompanije kupuju opremu u Kini, kao što su mašine za vađenje nafte. Ali čak i tada, bile su sklone da iskažu samo deo vrednosti svojih ugovora u juanu: taman koliko im je potrebno da kupe opremu. Ostalo je bilo plaćano u konvertibilnim valutama izvan Kine, najčešće u evrima.
Rat i sankcije koje su usledile promenile su sve. Ruska zavisnost od juana je naglo porasla. Udeo ruskog izvoza izraženog u juanima porastao je od 0.4 do 14 odsto u prvih devet meseci 2022, prema podacima Ruske banke. Deponovanje u juanima postalo je dostupno u svim glavnim bankama, tako da je štednja ruskih domaćinstava u juanu skočila sa nula na šest milijardi dolara u istom periodu; to je 11 odsto deviza koje su deponovane.
Kao što je Aleksandra Prokopenko, nekadašnji savetnik Ruske banke, pokazala u svom istraživanju za Karnegijevu fondaciju za međunarodni mir, na Moskovskoj berzi je takođe došlo do nagle potražnje za juanom, skočivši sa tri odsto pre rata na 33 odsto. Broj dana kada trgovanje juanom na berzi prevazilazi obim trgovine u dolarima i evrima stalno raste.
Ogromne promene
Ove ogromne promene mogu biti objašnjene ne samo ograničenim pristupom dolaru i evru u Rusiji, što je posledica sankcija, već i tektonskim promenama u geografiji ruske trgovine. Moskovski uvoz sa Zapada je naglo pao zbog sankcija, a sankcije sve više utiču i na ruski izvoz. Suočena sa ovim, Moskva je bila prinuđena da preusmeri većinu spoljne trgovine prema Kini, koja je 2022. obuhvatila 40 odsto ukupnog ruskog uvoza i 30 odsto izvoza.
Trgovinska zavisnost od Kine nastaviće da raste ove kao i narednih godina, pošto će ruski izvoz biti pogođen zapadnim embargom na sirovu naftu i proizvode od nafte, ograničenjima cene nafte i sve većim ograničenjima u drugim sektorima. Isto će se desiti i sa uvozom, pošto su SAD i EU preusmerile fokus svoje politike sankcija prema implementaciji i obezbeđivanju povinovanja režimu sankcija. Zbog brzog povećanja udela i ruskog izvoza u Kinu i ruskog uvoza iz Kine, logično je za očekivati da će ruski finansijski sistem proći kroz brzu juanizaciju na državnom, korporativnom i nivou domaćinstava.
Ispostavlja se da čak i nekonvertibilni juan može da služi kao regionalna rezervna valuta za ekonomiju ruske veličine.
Neke druge države na evroazijskom kopnu, čija zavisnost od trgovine sa Kinom raste, poput srednjoazijskih republika ili Pakistana, mogle bi postepeno da prate ovaj trend. Druge nedemokratske države kao što su Saudijska Arabija pažljivo posmatraju rusko iskustvo, i premda se i dalje dominantno oslanjaju na dolar, one će oprezno povećavati udeo juana, što odražava nastojanje da se osiguraju protiv američke zloupotrebe globalnog finansijskog sistema, ali i sve veću sposobnost Kine da svojim trgovinskim partnerima obezbedi većinu dobara koja im je potrebna, uključujući napredne tehnologije.
Geopolitika neće, naravno, dovesti do skore globalne detronizacije dolara. Ali bi mogla da vodi ka postepenom izrastanju regionalne finansijske arhitekture okupljene oko juana – i do daljeg usitnjavanja globalnog finansijskog sistema. Osim što će pribaviti Kini još jednu alatku geoekonomske moći, ovaj trend će doprineti daljem fragmentiranju globalne ekonomije na blokove koje predvodi Peking, odnosno Vašington. To će, naposletku, potkopati efikasnost zapadnih sankcija protiv autoritarnih režima, koji sve više svoje veze sa Kinom doživljavaju kao kontratežu američkoj prisili.
Cena pritiskanja Rusije mogla bi biti viša nego što Vašington misli.
Izvor: Novi Standard
Foto: MidJourney prompt by Preokret