„Dok su u najmračnijim časovima minuloga rata, posle Varšave, Roterdama i Dankerka, preostale zemlje predavale Trojnom paktu svoju sudbinu i svoje teritorije, Beograd se jednog prolećnog jutra hiljadu devetsto četrdeset prve – pobunio. U času kad se čitav kontinent pokorio sili, njegov narod se opredelio za slobodu. Odmazda koja je usledila izazvana takvom nepokornošću imala je razmere besnila. U prvim satima bombardovanja grada, koje je započelo bez objave rata, zbrisane su desetine hiljada ljudskih života, a s njima i Biblioteka, temeljna ustanova kulture svake nacije.“ stoji u pismu koje je Andre Malro napisao upravniku Narodne biblioteke Srbije 1975, poklanjajući joj rukopis svoje poslednje knjige u spomen na 6. april 1941…
Nova zgrada Narodne biblioteke Srbije svečano je otvorena 6. aprila 1973, na godišnjicu bombardovanja Beograda 1941, u kome je uništena stara zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu.
U to vreme Andre Malro, francuski pisac i prvi ministar kulture u istoriji, piše svoju knjigu Glava opsidijana. Ova knjiga o Pikasu, uz naslove Lazar, Hrastovi koje obaraju i Uže i miševi, čini ciklus Ogledalo limba, nastavak Malroovih čuvenih Antimemoara. Bila je to jedna od poslednjih knjiga koje je Malro objavio za života.
Godinu i po dana pre svoje smrti, 29. juna 1975, Malro je rukopis Glava od opsidijana poklonio Narodnoj biblioteci Srbije, uz propratno pismo upravniku biblioteke u kome je stajalo:
Poštovani upravniče,
Odazvavši se na poziv Odbora za vezu koji je oformljen na Sorboni, uručio sam gospodinu Živoradu Stojkoviću rukopis Glave od opsidijana, koji vam je, zacelo, već stigao. Želeo bih da vam u nekoliko reči obrazložim šta me je na ovaj čin navelo.
Dok su u najmračnijim časovima minuloga rata, posle Varšave, Roterdama i Dankerka, preostale zemlje predavale Trojnom paktu svoju sudbinu i svoje teritorije, Beograd se jednog prolećnog jutra hiljadu devetsto četrdeset prve – pobunio. U času kad se čitav kontinent pokorio sili, njegov narod se opredelio za slobodu. Odmazda koja je usledila, izazvana takvom nepokornošću, imala je razmere besnila. U prvim satima bombardovanja grada, koje je započelo bez objave rata, zbrisane su desetine hiljada ljudskih života, a s njima i Biblioteka, temeljna ustanova kulture svake nacije.
Upravo u spomen na te događaje odlučio sam da svoj rukopis poverim Narodnoj biblioteci Srbije, koja je danas, evo, obnovljena. U sudbini vaše Biblioteke vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno.
Ljudsko dostojanstvo, koje je odvajkada skupo koštalo vašu zemlju, i dan-danas predstavlja nadahnuće na kojem počiva vaša nezavisnost.
Molim vas, gospodine upravniče, da primite izraze uvažavanja za vašu posvećenost nezavisnosti, kao i razvoju Biblioteke, uz najbolje želje za vas lično.
Izvor: RTS OKO
Foto: MidJourney prompt by Preokret