U ustavnoj demokratiji, sloboda okupljanja se garantuje kako bi građani mogli da izraze nezadovoljstvo politikom vlade.
U autokratiji, sloboda okupljanja služi da bi pojedinci klicali vođi.
U ustavnoj demokratiji, sloboda okupljanja se vrši tako što građani samostalno, sopstvenom voljom odlučuju da li će prisustvovati nekom političkom skupu.
U autokratiji, sloboda okupljanja se vrši tako što pojedinac dobije nalog da u određeno vreme i na određenom mestu prisustvuje političkom skupu.
U ustavnoj demokratiji, odluka građanina da prisustvuje nekom političkom skupu nije u vezi sa činjenicom da li je on zaposlen u državnoj upravi, javnom preduzeću ili kakvoj drugoj državnoj ustanovi.
U autokratiji, država se izjednačava sa vladajućom partijom, pa se zaposlenje u državnoj upravi, javnom preduzeću ili kakvoj drugoj državnoj ustanovi uzima kao razlog za obavezu pojedinca da prisustvuje političkom skupu vladajuće partije.
U ustavnoj demokratiji, državna uprava, javna preduzeća i druge državne ustanove nesmetano funkcionišu u vreme održavanja bilo kog političkog skupa.
U autokratiji, država se izjednačava sa vladajućom partijom, pa kad ta partija organizuje „najveći skup u istoriji“, tada su kancelarije i šalteri državne uprave zatvoreni, javna preduzeća prestaju sa radom, a škole otkazuju ranije ugovorene đačke ekskurzije.
U ustavnoj demokratiji, ambasador predstavlja zemlju u stranoj državi ili međunarodnoj organizaciji.
U autokratiji, država se izjednačava sa vladajućom partijom, pa ambasador, u svojstvu člana predsedništva vladajuće partije, uzima odsustvo da bi prisustvovao „najvećem skupu u istoriji“.
U ustavnoj demokratiji, finansiranje političkih aktivnosti je predmet kontrole nadležnih državnih organa, pa su i troškovi organizacije političkih skupova, pogotovo onih koji podrazumevaju značajnu logistiku (prevoz, ozvučenje, bina i tome slično), javno dostupni.
U autokratiji, država se izjednačava sa vladajućom partijom, pa kad ta partija organizuje „najveći skup u istoriji“, tada se državni resusrsi koriste u stranačke svrhe, a javnost nikada ne sazna koliko je koštala organizacija skupa i iz kojh izvora su troškovi finansirani.
U ustavnoj demokratiji, mediji su u funkciji ostvarivanja ustavnog prava građana na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja, jer bez tog prava nema ni slobode političkog izbora, pa posledično ni istinske demokratije.
U autokratiji, vlastodržac nastoji da medije pretvori u propagandne servise koji će zatrti svaki oblik kritičkog mišljenja, pa posledično obesmisliti i instituciju izbora.
U ustavnoj demokratiji, mediji, pogotovo elektronski mediji sa licencom za nacionalnu pokrivenost, objektivno izveštavaju o svim značajnijim političkim skupovima u zemlji.
U autokratiji, mediji pod kontrolom vlastodršca ne izveštavaju ili bezočno lažu o opozicionim političkim skupovima, dok istovremeno odbrojavaju dane do „najvećeg skupa u istoriji“ koji organizuje vladajuća partija.
U ustavnoj demokratiji, regulatorno telo za medije doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, i stara se da mediji poštuju zabranu političkog oglašavanja van izborne kampanje i ne emituju programske sadržaje koji ističu i podržavaju nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca.
U autokratiji, regulatorno telo za medije izdaje licencu za nacionalnu pokrivenost medijima koji zatiru slobodu mišljenja i emituju sadržaje koji aktivno podstiču nasilje, promovišu osobe sa kriminalnim dosijeom, zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i oglašavaju sve političke aktivnosti vladajuće političke partije van izborne kampanje.
U ustavnoj demokratiji, predsednik republike je predsednik svih građana.
U autokratiji, država se izjednačava sa vladajućom partijom, pa kad kaže „narod“, predsednik republike misli samo na one koji ga podržavaju, a političke protivnike naziva „hijenama i lešinarima“ i tretira ih kao neprijatelje i izdajnike države.
Izvor: Peščanik
Foto: MidJourney prompt by Preokret