Ukrajinski napadi na Moskvu pokazuju da se bitka sada seli u vazduh, jednim značajnim delom u kosmos, uz veoma mogućnu brzu upotrebu veštačke inteligencije. Drugim rečima, ovaj rat se polako seli iz sukoba „četvrte generacije“ u sukob „šeste generacije“. Takav sukob bio je i do sada mogućan, ali za obe strane, pa i za Zapad, on bi bio preskup. Ono što se može videti sada su embrioni rata „šeste generacije“.
Moskva je drugi put za dve nedelje bila meta ukrajinskih napada dronovima. Prvi put, pre dve nedelje, dve bespilotne letilice imale su za cilj sam Kremlj, gde su napravile manju štetu, pošto su prethodno bile oborene ruskom protivvazdušnom odbranom. Juče ujutru napad je bio masovniji, ali vojno mnogo ambiciozniji i zahtevniji.
Reč je, po svemu sudeći, o veoma obimnom napadu dronova, od kojih su neki stigli do ekskluzivnog moskovskog predgrađa veoma skupih i luksuznih nekretnina, poznatijeg kao Rubljovka. Ministarstvo odbrane saopštilo je da ih je bilo 8, ali se taj broj razilazi sa svedočenjima i izveštajima očevidaca i svedoka koji stižu čak do 32 letilice. Konačan broj moći će da se utvrdi tek narednih dana, kada se budu sravnili podaci o putanji svakog od njih.
Rusija ovo razume na dva načina, kako je to ocenio i ruski predsednik Vladimir Putin nazivajući je ovu akciju „terorističkim činom” i pokušajem da se stanovništvo Rusije uplaši.
Niko od ruskih zvaničnika nije pomenuo da bi ova akcija mogla da bude deo uvod u dugo najavljivanu ukrajinsku ofanzivu, za šta postoji dosta razloga, kako onih koji su povezani sa planiranjem i oblikovanjem njenog toka, tako i sa uvidom u aktivnosti ukrajinskog rukovodstva i predsednika Zelenskog u Kijevu.
Rat dronova
Ranije je osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin predvideo da će ruska elita početi ozbiljno da shvata specijalnu vojnu operaciju tek kada ona „stigne“ u mesta stanovanja novih ruskih bogataša. On je rekao da je ovaj napad pokazao i ruske nedostatke u „ratu dronova”.
Istovremeno, ruski vojni stručnjaci navode da postoji verovatnoća da su bespilotne letilice, ili deo njih, lansirane sa teritorije Rusije. O tome svedoči mala snaga eksploziva koje su nosile, što govori da su korišćene male bespilotne letelice. Dronovi srednje veličine koji bi mogli da deluju sa teritorije Ukrajine nose teret od desetina i stotina kilograma eksploziva i nanose mnogo veću štetu.
Govori se o različitim vrstama dronova koji su korišćeni za ovaj napad, tipa „patka“. Ovo je izduženi dron avionskog tipa sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koji nosi oblikovano punjenje, ima raspon krila od najmanje 4 metra i teorijski domet od 400 do 1.000 kilometara. Cena se kreće od 30.000 do 200.000 dolara za svaku letilicu. Ima minimum elektronike, što snagama za elektronsko ratovanje čini problematičnim suprotstavljanje ovakvoj vrsti dronova. Ukrajinska armija može ili da koristi nestandardnu frekvenciju, ili se jednostavno osloni na činjenicu da dron samo treba da stigne do Moskve – u ovom slučaju gubitak signala sa satelita nije tako strašan. Zato su i uspeli da odlete tako daleko.
Ovakvi napadi služe ukrajinskoj strani i da testiraju osposobljenost ruske PVO i da traže njene slabosti kako bi prilagodili svoje delovanje i ostvarili veću uspešnost u akcijama.
Kada se postavi pitanje učinka ruske PVO, njena efikasnost se ocenjuje prema verovatnoći. Na primer, efikasnost pogađanja S-300 ili S-400 na bilo koju metu je 0,98. Bivši sovjetski komandanti zahtevaju da se PVO vrati na „sovjetsku šemu“ koja je omogućavala uništavanje vazdušnih ciljeva čak i na periferiji Moskve, pošto je sistem PVO opao za 60-80 odsto od 1990-ih.
Sada ne postoji koncept „moskovske PVO“. Postoji Prva armija vazdušno-raketne odbrane specijalne namene u čijoj borbenoj misiji jasno stoji: da spreči napade na grad Moskvu i centralni ekonomski region Rusije vazdušnim udarom, balističkim projektilima, itd. Do danas su snage i sredstva ove armije uključene ne samo u odbranu glavnog grada, već i na granici sa Ukrajinom.
Recimo, u sovjetskom periodu, duž kijevskog autoputa od Ukrajine do Moskve bilo je osam protivvazdušnih raketnih pukova. Danas postoje samo dva velika zaštićena područja. Prvi, protivvazdušni raketni puk kod Belgoroda, Brjanska i Voronježa, a drugi u Podmoskovlju. Postoje i mobilni PVO sistemi koji protivavionskim topovima i projektilima mogu da uništavaju ciljeve na malim visinama na udaljenosti do 24 kilometra. Ali osobenost upotrebljenih dronova je u maloj reflektujućoj površini. Takve mete je teško unapred otkriti. Ponekad ih obore kada su već iznad glava ljudi.
Ukrajinski zvaničnici su saopštili da „nisu direktno povezani sa ovim napadom“, ali su dodali da im se raduju i najavili da će ih biti još više. Primećuje se da nije bilo ozbiljnih meta napada, ni na nuklearne elektrane ni na velika preduzeća, već da su ciljevi bili kuće i stambene zgrade. To ukazuje da je želja bila da se demonstrira sposobnost Ukrajine da utiče na živote i raspoloženje ljudi i dokaže da Ukrajina ima „dugu ruku“ kojoj ne može da umakne ni ruska prestonica. To nije ništa naspram onoga što su do sada bile mete u Kijevu, ali ima simbolični značaj. Ova akcija može biti uzvratni udar na najmasovniji ruski napad na Kijev koji je izveden u noći sa 27. na 28. maj, kada su ukrajinski prestonicu istovremeno napale 54 bespilotne letelice-kamikaze tipa Geran-2.
Ruski mediji i novi Sudoplatov
Ruski mediji, pa ni najvažniji, nisu prikrivali ovu akciju. Prvih 15 minuta u centralnim jutarnjim „Vestima“ u 9.00 na Prvom kanalu bili su posvećeni ovom napadu, uz dosta izjava građana i očevidaca. To ukazuje na nameru da se tema ne ignoriše.
Objašnjavajući zašto su ove akcije terorizam, kako je to rekao ruski predsednik Putin, zvaničnici, ali i druge ličnosti koje angažovano prate situaciju u Ukrajini, porede ukrajinski napad na moskovske nebodere a napadom na „kule bliznakinje” 11. septembra 2001. u Njujorku i zloslutno upozoravaju da to može da se dogodi ne samo u šumama u blizini Moskve, već i blizu Berlina, Dablina, Njujorka, Londona – bilo gde.
Zbog toga se upozorava da „nema smisla vikati o potrebi brisanja Kijeva i Lavova sa lica zemlje jer čitav sistem koji je doveo do onoga do čega je doveo treba da se zbriše sa lica zemlje”. Ponovo se ruski ciljevi vraćaju na početak operacije, ali s modifikacijom da Rusija treba da ovlada celom teritorijom Ukrajine. „Ni jedan kvadratni metar Ukrajine – ove iskonsko ruske zemlje – ne bi trebalo da ostane pod kontrolom kijevskog režima, u rukama Zapada. Čak i jedan kvadratni metar nezavisne Ukrajine biće iskorišćen za napad na našu zemlju“, zahtevaju istaknuti TV voditelji na ruskoj televiziji.
Pošto moć ukrajinskog oružja raste, Ukrajini više neće biti teško da napada rusku teritoriju i sa ukrajinsko-poljske granice. Udaljenost u pravoj liniji od Lavova do Moskve je 1.123 km, a sada se vidi da Oružane snage Ukrajine već imaju bespilotne letelice sa dometom do 1000 km.
Sukob šeste generacije
Napadi ukrajinskih dronova, sigurno je, biće nastavljeni. Vojni komandanti će da odluče gde i kako će biti raspoređene glavne i dodatne snage kao i sredstva na najopasnijim pravcima: jugozapadnom, zapadnom i severozapadnom. Verovatno će koristiti dodatne avione.
Čečenski lider Ramzan Kadirov traži da se proglasi vanredno stanje i iskoriste sva borbena sredstva koja su za to namenjena kako bi se „odjednom zbrisala cela ova teroristička ćelija”, a da se ne upotrebi formulacija „ukrajinska vojska“. „U Ukrajini nema vojske i političara – samo teroristi“, izjavio je Kadirov.
On je naveo i primer Sjedinjenih Država koje „okače etiketu teroriste na svakoga, bez suđenja ili istrage“, dok Rusija ima dokaze o „terorističkim aktivnostima“ ukrajinskih vlasti. Prema njegovim rečima, odgovor na ovakve pokušaje napada trebalo bi da bude brutalan. „Mi štitimo naše građane i nema potrebe da se ‘cackamo’ i poziramo“, zaključio je Kadirov.
Za ovakve stavove, kakvih je u Rusiji mnogo, reagovanje Dmitrija Peskova je isuviše smireno i opušteno. Oni traže „novog Sudoplatova“, Staljinovog šefa NKVD-a, poznatog po brutalnim operacijama u inostranstvu, među kojima je nazloglasnije ubistvo Trockog.
Ukrajinski napadi na Moskvu pokazuju da se bitka sada seli u vazduh, jednim značajnim delom u kosmos, uz veoma mogućnu brzu upotrebu veštačke inteligencije. Drugim rečima, ovaj rat se polako seli iz sukoba „četvrte generacije“ u sukob „šeste generacije“. Takav sukob bio je i do sada mogućan, ali za obe strane, pa i za Zapad, on bi bio preskup. Ono što se može videti sada su embrioni rata „šeste generacije“.
Ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju Mihail Fjodorov slaže se da su potpuno autonomni dronovi-ubice „logičan i neizbežan sledeći korak” u razvoju oružja i da Ukrajina ima „mnogo istraživanja i razvoja u tom pravcu”. Fjodorov je najavio da bi takvi dronovi mogli da se razviju u narednih 6 meseci. Upotrebu bespilotnih letilica sa nezavisnom inteligencijom i sistemom odlučivanja za sada zabranjuju obe strane, i ukrajinska i ruska, ali to, naravno, može da se promeni. Ali, obe strane takvu tehnologiju poseduju već danas.
Čečenski lider, Ramzan Kadirov rekao je, međutim, da su napadi na Moskvu „vojnički besmisleni“. Ali nije tako. U svim planovima ukrajinske kontraofanzive najavljeno je da će pre nje doći napadi na ciljeve unutar Rusije kako bi se su ruska protivvazdušna odbrana koncentrisala na te teritorije, a ne na ukrajinske, za koje su Ukrajina i njeni saveznici najviše zainteresovani.
Ukrajinska kontraofanziva
Na osnovu onoga što se događa ne samo nad Moskvom već i u Kijevu, opravdano je pretpostaviti da će uskoro početi ukrajinski protivnapad. Prethodnih dana u Kijevu je po treći put bio američki republikanski senator Lindzi Grejem, koji se našao na ruskoj poternici zbog podrške Ukrajini i antiruskog delovanja. Senator je posle brifinga od strane Zelenskog i njegovog tima o ukrajinskim vojnim planovima ocenio da će narednih dana Ukrajina na impresivan način da demonstrira svoju moć, a Rusiji zapretio „grubim buđenjem“.
Zelenski je saopštio da su donete odluke o tome kada će početi pokreti ukrajinskih trupa. Grejem nije želeo da otkriva nikakve detalje o operaciji ili njenom početku, ali je rekao da je „oblikovanje operacija“ – odnosno udara koji će srušiti rusku odbranu i zabrinuti Moskvu, što sledi – već počelo, pa se u američkim medijima zaključuje da će ukrajinska protivofanziva da počne „relativno brzo“.
Savetnik Zelenskog Mihajlo Podoljak potvrdio je u intervjuu za CNN da je planiranje operacije počelo ovog meseca: „Sve što se sada dešava je prethodnica kontranapada i njegov neophodan preduslov.“
Upitan da li misli da bi Ukrajina mogla da potisne Rusiju do kraja godine, Grejem nije odgovorio: „Da“. Ono što je još rekao jeste da bi početni prioritet trebalo da bude „vraćanje nekih strateških lokacija“.
Ruski komandni lanac
U ovo se uklapa i zapadna ocena o sadašnjem stanju ruskih snaga na frontu, koja nije povoljna za Rusiju. Trenutni konsenzus je da je Rusija izgubila organizaciju, resurse i obučenu ljudsku snagu neophodnu da učini više nego da zadrži svoje pozicije ili možda napreduje sa veoma ograničenim ciljevima. Ovo gledište je zasnovano na uvidu u komandnu konfuziju u kojoj se ruske oružane snage takmiče sa „Vagner“ grupom, umesto da njome komanduju. To bi objasnilo produženu bitku u Bahmutu koja izgleda da je završena u rusku korist posle mnogo meseci borbi, a što se uzima kao pokazatelj opšte nesposobnosti Rusije da prosto „osakati“ ukrajinske snage i prodre dublje u Ukrajinu.
Prodor i uništenje su suština ratovanja, kaže Klauzevic. Rascepkani lanac komandovanja mogao bi da objasni trenutni neuspeh, a nemogućnost da se to popravi može lako navesti neprijatelja da pretpostavi da je ruska pobeda gotovo nemoguća. Upravo to se kosi sa svakom logikom ovog sukoba i odnosom snaga između dve strane, kao i hladnokrvnošću s kojom se ruska komanda i rukovodstvo, pa i sam Putin, odnose prema svim ovim pojavama, nedopustivim za uređenu armiju.
Većina zaključaka o slabosti unutar ruskih komandnih lanaca izvlači se iz javnih žalopojki, pretnji i saopštenja šefa „Vagnera“, Jevgenija Prigožina. Budući da je jasno da je on bliski Putinov saradnik i prijatelj, mnogi su postavili pitanje da li je takva melodramska retorika zapravo samo zamka u koju treba da upadnu zapadni savetnici i saveznici ukrajinskih snaga kako bi se na događajima kod Bahmuta izgradila klopka koja bi Ukrajince trebalo da povuče napred, u mnogo ranjiviju poziciju.
Tamošnji poraz Ukrajine stvorio bi ogromnu krizu u ukrajinskoj komandi i podstakao ozbiljne tenzije sa saveznicima. Ako bi disparitet snaga bio dovoljan, ruske snage bi mogle odlučno da krenu ka zapadnoj granici Ukrajine. Svrha bitke bi, dakle, bila da uveri Ukrajinu da je potrebno da izvede širok napad u nadi da će slomiti ruske jedinice.
Za Rusiju pravi cilj ne bi bio brzo okončanje bitke, već značajno slabljenje ukrajinske odbrane u srcu zemlje i preoblikovanje njenih snaga planiranih za ofanzivu u velike jedinice. Sledeći korak bi bili masovni vazdušni napadi na pomoću dronova. Ključno bi bilo stvaranje vojnih ciljeva za vazdušni napad, nakon čega bi usledio masivan, odlučujući pešadijski napad u centar zemlje.
Mogući i nemogući scenariji
Američki stručnjaci smatraju da je ovaj scenario teško shvatiti ozbiljno. Čak i kada bi se sve odvijalo po scenariju, strategija bi bila ugrožena nemogućnošću da se angažuje veliki broj obučenih boraca, da se zaštiti transport brzog, iznenadnog razmeštanja i da se sakrije koncentracija snaga od zapadnih obaveštajnih službi. To je teško, ali nije nemoguće. SAD i Britanci su uspeli u Normandiji, a Nemci u Ardenima, iako su mogućnosti otkrivanja u Drugom svetskom ratu očigledno bile ograničenije nego sada.
Ključno pitanje ovde je vreme otkrivanja kao i sposobnost ukrajinskih snaga da otpočnu napad i ometaju ruske snage. Ruska protivvazdušna odbrana bi morala da bude ograničena kako bi se izbeglo otkrivanje velikih koncentracija drugih snaga, a pešadija bi morala da krene u Ukrajinu u spremnoj borbenoj formaciji. NATO planeri smatraju da proces napredovanja i stvaranja objedinjenih snaga pod koherentnom ruskom komandom predstavlja „ključnu i najneverovatniju fazu operacije“.
Verovatni završetak operacije potpunim kolapsom ukrajinskih snaga mogao bi da se očekuje kada, kao rezultat ovog poraza, desetine ili čak stotine jurišnih aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije upadnu u ukrajinski vazdušni prostor bezbedno za sebe i svoje pilote iznad onemogućene ukrajinske PVO. Tada će moći da unište sve što im se prohte.
Naravno, pod uslovom da je ratovanje za Bahmut bila zamisao koja je sadržavala varku u sebi. Ali, zapadno razmišljanje u ovom trenutku je da sve to nije ništa drugo nego ruska slabost i da je zbog toga početak ukrajinske protivofanzive pitanje dana.
Izvor: RTS OKO
Foto: MidJourney prompt by Preokret