VELJKO LALIĆ: Štampa je slobodna ili štampa nije slobodna

Sloboda medija definisana je u čuvenoj knjizi Jirgena Habermansa „Javno mnjenje“, na kojoj je posle doktorat uradio Zoran Đinđić. Zašto je to važno? Zato što najveći moderni nemački filozof tu jednostavno definiše slobodu medija, koja je izgradila moderna građanska zapadna društva, a to su samo dve stvari – nezavisne redakcije i slobodan protok oglasa…

Uprvom ustavu Srbije 1888. posle nezavisnosti (Berlinski kongres) pisalo je „Štampa je slobodna“. Koliko se to uvažavalo pokazuju sveske kralja Petra Karađorđevića, u kojima je beležio primedbe. Na „Štampa je slobodna“, „to smo već viđali“, na „Svaki Srbin ima pravo na to da u granicama zakona iskaže svoju misao: govorom, pismeno, štampom ili u slikama“, „Pa u buvaru okovan“, a na „Za izdavanje novina nije potrebno prethodno odobrenje vlasti“, „trt“.

Da li je kralj Pera bio vizionar, ili šaljivdžija, tek 135 godina kasnije srpski medijski zakoni izgledaju otprilike kao u njegovoj svesci.

Izostaje jedino ozbiljna debata. Kao, na primer, oko najčuvenijeg Vidovdanskog ustava, kada je radikalsko-demokratska koalicija, prva velika koalicija, sa Nikolom Pašićem na čelu, poslala nacrt Ustava, pročitan u plenumu Ustavotvorne skupštine 25. januara 1921.

CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU VELIKE PRIČE

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top