Preokret prenosi članak kog potpisuje Hamza Humo, objavljen u beogradskoj Politici 28. januara 1941. godine.
Potrebno je, i izvan Bosne i Hercegovine, proširiti organizaciju rada i povećati broj članstva i radnika Srpsko-muslimanskog prosvetnog i kulturnog društva “Gajret”
Našoj široj javnosti nije poznato šta kulturno-prosvetno društvo “Gajret” u Sarajevu znači za progres naših muslimana, pa tako dobrim delim i naše narodne zajednice. Makar bilo i poznato njegovo ime, njegov značaj izvan Bosne i Hercegovine nije još dovoljno ni shvaćen ni podvučen.
“Pomozite, braćo!”
U doba osnivanja “Gajreta”, austriske upravne vlasti u Bosni i Hercegovini nastojale su svim silama da muslimane pridobiju za svoju politiku i u tom pogledu nisu izbegavale nikakve materijalne žrtve. Austriska politika u ovom pravcu bila je dobro smišljena i dobro organizovana. Stipendije su davane čak i srednjoškolcima, a studenti su dobijali i stipendije, i odela, i potrebne knjige. U Beču je bio osnovan i besplatan internat u kome su studenti iz Bosne i Hercegovine dobivali potpuno izdržavanje. Oni studenti, koji su bili protiv austriske politike, ovaj internat podrugljivo su zvali “Ćušenhajm”. Beneficije, a naročito one koje u “Ćušenhajmu”, imale su svakako svoju svrhu koju su mnogi bosanskohercegovački muslimani odmah prozreli i počeli da traže načina kako da je zaobiđu. Stvaranje Austriji vernog kadra inteligencije ni muslimanima nije išlo u prilog. I oni su hteli da stvaraju narodnu inteligenciju, nezavisnu od austriske vlasti i njene pomoći. U ovoj želji i leži ideja za osnivanje jednog društva koje bi materijalno pomagalo srednjoškolce i studente.
Jedne večeri, u kavanskom društvu, otpočeo je neki prijatelj omladine da sakuplja priloge za siromašne đake, govoreći “Gajret (pomagajte), braćo!” Ove reči primilo je celo društvo sa oduševljenjem i složilo se u tome da se društvu, koje je imalo da se osnuje, nadene ime “Gajret”. Uskoro je sazvana i osnivačka skupština. Odziv na skupštinu bio je neočekvian. Veliki broj građana i omladine iz Sarajeva i provincije odazvao se pozviu. I ovom prilikom, austriske vlasti, preko svojih odanih, inače uglednih muslimana, htele su da ometu skupštinu, ali u tome nisu uspele. “Gajret je osnovan 1903 godine i otada, osim za vreme rata kada je bio zatvoren a njegovi istaknuti radnici internirani, deluje sve do danas.
ELIS BEKTAŠ: Gajret – Preokret
Prvo društvo i prva zabava
Prva “Gajretova zabava bila je dotada nešto neviđeno za široke muslimanske slojeve. To je bila senzacija koju su neki, naročito stariji, i osuđivali, a koja je uglavnom oduševljeno primljena. Ova novina imala je odjeka i u provinciji.
Posle “Gajreta” niču nova društva, a zabave sa pretstavama prenose se i u najzabačenija mesta, pa čak i u mahalske vajate. Osećala se neka nova era koju je ponela omladina. Počela je da se budi svest za progresom, kao i nacionalna svest koja je u ono doba bila sasvim nešto novo za muslimane. Zastavu ovog novog doba nosio je opet “Gajret”. Prvi društveni internat za đake, osnovan u Sarajevu, vršio je svoju misiju, a ondašnje “Gajretove” skupštine bile su prave demonstracije protiv austriske uprave.
U to doba pada i pokretanje časopisa “Gajreta”, koji uređuje Osman Đikić, a zatim Avdo Sumbul, koji je za vremen prošlog rata, interniran u Aradu, umro od tifusa. Oko ovog časopisa kupi se sve što je pismeno i što je zahvaćeno novim strujanjima. Javljaju se i pesnici, koji će, posle nekoliko pesama, zauvek ućutati. U redakciji se okuplja društvo opijeno borbom protiv težnji stare monarhije i oduševljava se kujući planove za budućnost. Ovo raspoloženje doživljava svoju kulminaciju posle balkanskih ratova i završava se Principovim mecima.
Rezultati “Gajretova” rada
Od svog osnivanja do danas, “Gajret” je postigao ogromne rezultate na polju narodnog prosvećivanja i, dobrim delom, uspeo da promeni fizionomiju predratnog života naših muslimana i da ih upućuje u pravcu savremene ljudske delatnosti. Njegov rad zadire u sve grane narodnog života i iz godine u godinu biva zamašniji, zahvaljujući upornim naporima njegovih radnika. Ali, to delovanje još ni iz daleka ne može da odgovori zahtevima onih kojima treba njegova pomoć. Uglavnom, ograničen na materijalne izvore iz Bosne i Hercegovine, i to najvećim delom na priloge samih muslimana, “Gajret” nije u stanju da svoje delovanje postavi na tako široku osnovu kakvu zahtevaju današnje potrebe muslimanskih slojeva. Njemu bi trebalo mnogo više materijalnih sredstava, mnogo šira podloga interesovanja i članstva, i izvan Bosne i Hercegovine, pa da među našim muslimanima uspešno izvrši svoju kulturnu misiju koju je otpočeo pre trideset i sedam godina.
Muslimanski građanski slojevi, većinom bivši mali posednici i zanatlije zanata koji danas izumiru, materijalno pogođeni i rešenjem agrara, naposletku su uvideli da je školovanje njihove dece jedina nada. Otuda danas sa svih strana vrši se veliki pritisak na “Gajret” da primi što viši broj đaka u svoje internate. Ali usled nedostatka materijalnih sredstava, i pored najbolje volje, društvo ne može svima da iziđe u susret. Da bi zadovoljio svoje molitelje, treba mu više odziva, više pomoći, više interesovanja za nj, ne samo muslimana, nego i svih onih koji su u stanju da stupe u redove njegovih pomagača.
Ilustracija: MidJourney prompt by Preokret